Разговорник

ru Относительные местоимения   »   sr Присвојне заменице 1

66 [шестьдесят шесть]

Относительные местоимения

Относительные местоимения

66 [шездесет и шест]

66 [šezdeset i šest]

Присвојне заменице 1

[Prisvojne zamenice 1]

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский сербский Играть Больше
Я – мой ја - -о----моја-- --је ј- – м-- / м--- / м--- ј- – м-ј / м-ј- / м-ј- ---------------------- ја – мој / моја / моје 0
j- ----j /--oja-- moje j- – m-- / m--- / m--- j- – m-j / m-j- / m-j- ---------------------- ja – moj / moja / moje
Я не могу найти свой ключ. Ја--е мо-- н--- мој кљу-. Ј- н- м--- н--- м-- к---- Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј к-у-. ------------------------- Ја не могу наћи мој кључ. 0
J-----m-g---a--- --j-ključ. J- n- m--- n---- m-- k----- J- n- m-g- n-c-i m-j k-j-č- --------------------------- Ja ne mogu naći moj ključ.
Я не могу найти свой билет. Ја не -огу наћ--мо-- --зну-ка--у. Ј- н- м--- н--- м--- в---- к----- Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј- в-з-у к-р-у- --------------------------------- Ја не могу наћи моју возну карту. 0
Ja ne--og- -aći m-----oznu ----u. J- n- m--- n---- m--- v---- k----- J- n- m-g- n-c-i m-j- v-z-u k-r-u- ---------------------------------- Ja ne mogu naći moju voznu kartu.
Ты – твой т- - --ој----в--а / -в-је т- – т--- / т---- / т---- т- – т-о- / т-о-а / т-о-е ------------------------- ти – твој / твоја / твоје 0
t- --t----- tv-ja----vo-e t- – t--- / t---- / t---- t- – t-o- / t-o-a / t-o-e ------------------------- ti – tvoj / tvoja / tvoje
Ты нашёл свой ключ? Јес- ---н-ш-- тв-- ---ч? Ј--- л- н---- т--- к---- Ј-с- л- н-ш-о т-о- к-у-? ------------------------ Јеси ли нашао твој кључ? 0
J--i -i-n---o -v-j k--uč? J--- l- n---- t--- k----- J-s- l- n-š-o t-o- k-j-č- ------------------------- Jesi li našao tvoj ključ?
Ты нашёл свой билет? Ј-си-------ао --о-- -оз-у-к---у? Ј--- л- н---- т---- в---- к----- Ј-с- л- н-ш-о т-о-у в-з-у к-р-у- -------------------------------- Јеси ли нашао твоју возну карту? 0
Je-i--- --ša- --oj- v-z---ka---? J--- l- n---- t---- v---- k----- J-s- l- n-š-o t-o-u v-z-u k-r-u- -------------------------------- Jesi li našao tvoju voznu kartu?
Он – его о--–--е-ов /---го-- ---е-ово о- – њ---- / њ----- / њ----- о- – њ-г-в / њ-г-в- / њ-г-в- ---------------------------- он – његов / његова / његово 0
on - nj-gov-/ njego-a /--jeg-vo o- – n----- / n------ / n------ o- – n-e-o- / n-e-o-a / n-e-o-o ------------------------------- on – njegov / njegova / njegovo
Ты знаешь, где его ключ? Зна---и---е-је -его-----ч? З--- л- г-- ј- њ---- к---- З-а- л- г-е ј- њ-г-в к-у-? -------------------------- Знаш ли где је његов кључ? 0
Zna--l- --- -e --egov----u-? Z--- l- g-- j- n----- k----- Z-a- l- g-e j- n-e-o- k-j-č- ---------------------------- Znaš li gde je njegov ključ?
Ты знаешь, где его билет? З-а- -и г-------его-а -оз---к--та? З--- л- г-- ј- њ----- в---- к----- З-а- л- г-е ј- њ-г-в- в-з-а к-р-а- ---------------------------------- Знаш ли где је његова возна карта? 0
Zn-- li g-e-je ------a--oz-a ka--a? Z--- l- g-- j- n------ v---- k----- Z-a- l- g-e j- n-e-o-a v-z-a k-r-a- ----------------------------------- Znaš li gde je njegova vozna karta?
Она – её о-а-------/ ---а-/ ---о о-- – њ-- / њ--- / њ--- о-а – њ-н / њ-н- / њ-н- ----------------------- она – њен / њена / њено 0
on-------n-- n-----/---e-o o-- – n--- / n---- / n---- o-a – n-e- / n-e-a / n-e-o -------------------------- ona – njen / njena / njeno
Её деньги пропали. Њ-н н-----је-не-та-. Њ-- н---- ј- н------ Њ-н н-в-ц ј- н-с-а-. -------------------- Њен новац је нестао. 0
N-en-n--a---- n--t-o. N--- n---- j- n------ N-e- n-v-c j- n-s-a-. --------------------- Njen novac je nestao.
И её кредитной карточки тоже нет. Њ-н- -ре---н---арти-- -е такођ--н-с----. Њ--- к------- к------ ј- т----- н------- Њ-н- к-е-и-н- к-р-и-а ј- т-к-ђ- н-с-а-а- ---------------------------------------- Њена кредитна картица је такође нестала. 0
N---- --edit-a-ka---c------a-o---n------. N---- k------- k------ j- t----- n------- N-e-a k-e-i-n- k-r-i-a j- t-k-đ- n-s-a-a- ----------------------------------------- Njena kreditna kartica je takođe nestala.
Мы – наш м--- -а--- н-ш- -----е м- – н-- / н--- / н--- м- – н-ш / н-ш- / н-ш- ---------------------- ми – наш / наша / наше 0
mi-–---š -----a---n-še m- – n-- / n--- / n--- m- – n-š / n-š- / n-š- ---------------------- mi – naš / naša / naše
Наш дедушка болен. Н-ш д-д- -е -о--с---. Н-- д--- ј- б-------- Н-ш д-д- ј- б-л-с-а-. --------------------- Наш деда је болестан. 0
N-- de---je bolesta-. N-- d--- j- b-------- N-š d-d- j- b-l-s-a-. --------------------- Naš deda je bolestan.
Наша бабушка здорова. Н-ш- б----ј- з-р-в-. Н--- б--- ј- з------ Н-ш- б-к- ј- з-р-в-. -------------------- Наша бака је здрава. 0
N--a--ak---e zdrav-. N--- b--- j- z------ N-š- b-k- j- z-r-v-. -------------------- Naša baka je zdrava.
Вы – ваши в----в-ш-/ в-ш--- -аше в- – в-- / в--- / в--- в- – в-ш / в-ш- / в-ш- ---------------------- ви – ваш / ваша / ваше 0
vi –---- --v--a-- v--e v- – v-- / v--- / v--- v- – v-š / v-š- / v-š- ---------------------- vi – vaš / vaša / vaše
Дети, где ваш папа? Де-о, г-е -- в-ш-т--а? Д---- г-- ј- в-- т---- Д-ц-, г-е ј- в-ш т-т-? ---------------------- Децо, где је ваш тата? 0
D-c-, --e-j- v-------? D---- g-- j- v-- t---- D-c-, g-e j- v-š t-t-? ---------------------- Deco, gde je vaš tata?
Дети, где ваша мама? Децо, -д-----ваш----м-? Д---- г-- ј- в--- м---- Д-ц-, г-е ј- в-ш- м-м-? ----------------------- Децо, где је ваша мама? 0
D-c-,-gde -e---ša mama? D---- g-- j- v--- m---- D-c-, g-e j- v-š- m-m-? ----------------------- Deco, gde je vaša mama?

Скачать MP3 (.ZIP файлы)

Креативный язык

Креативность является сегодня важным качеством. Каждый хочет быть креативным. Потому что креативные люди считаются умными. Также и наш язык должен быть креативным. Раньше пытались по возможности говорить правильно. Сегодня нужно уметь говорить креативно. Примером этого служат реклама и новые средства информации. Они показывают, как можно играть с языком. В течение 50 лет значение креативности увеличивалось всё больше. Этим феноменом даже занимаются исследователи. Психологи, педагоги и философы изучают креативные процессы. При этом креативность определяется как способность создать новое. Креативный говорящий создаёт тем самым новые языковые формы. Это могут быть слова или также грамматические структуры. Языковеды распознают в креативном языке то, как язык меняется. Но не все люди понимают новые языковые элементы. Чтобы понимать креативный язык, нужно знание. Нужно знать, как работает язык. И нужно знать мир, в котором живёт говорящий. Только так можно понять, что они хотели бы сказать. Примером этого является молодёжный язык. Дети и молодые люди изобретают вновь и вновь новые слова. Взрослые часто не понимают эти слова. Между тем, существуют словари, которые объясняют молодёжный язык. Зачастую они уже после одного поколения устаревают. Креативный язык всё же можно выучить. Тренеры предлагают различные курсы. Самое важное правило звучит: Активизируйте ваш внутренний голос!