Разговорник

ru Наречия   »   sr Прилози

100 [сто]

Наречия

Наречия

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

[Prilozi]

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский сербский Играть Больше
уже однажды – ещё никогда в-- --д-ом – -о- ----да в-- ј----- – ј-- н----- в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
v-ć jednom –--oš-ni-ada v--- j----- – j-- n----- v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Вы уже когда-нибудь бывали в Берлине? Је-те--и --- -едно- би-- --Берлину? Ј---- л- в-- ј----- б--- у Б------- Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
Je--e li v--́-je--om bi-i-u-----i--? J---- l- v--- j----- b--- u B------- J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Нет, ещё никогда. Н-, још--и----. Н-- ј-- н------ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
Ne,-j-----k--a. N-- j-- n------ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
Кто-то – никто неко –---ко н--- – н--- н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
n--o---n--o n--- – n--- n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Вы здесь кого-нибудь знаете? По--а--т--л- о-д- нек-г-? П-------- л- о--- н------ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
P---a--t-----o-d- n-k-ga? P-------- l- o--- n------ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Нет, я здесь никого не знаю. Н-- -а-не -о-н-је--ов-е ---о-а. Н-- ј- н- п------- о--- н------ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
Ne,-----e---zn---- ovd------g-. N-- j- n- p------- o--- n------ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
Ещё – больше нет ј-- - -е -и-е ј-- – н- в--- ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
j-š-– -e-v-še j-- – n- v--- j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Вы ещё долго здесь будете? О-т----- ли још----о-о---? О------- л- ј-- д--- о---- О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
O-t-j-te-li-još du-- o-d-? O------- l- j-- d--- o---- O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
Нет, я здесь буду не долго. Н-,--- -е-о---је-----е--уг- -вде. Н-- ј- н- о------ в--- д--- о---- Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
N-------- -sta----v--e-du---ov-e. N-- j- n- o------ v--- d--- o---- N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
Ещё что-нибудь – ничего больше још--ешт- –-ни--а -и-е ј-- н---- – н---- в--- ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
još ---to - -iš---v-še j-- n---- – n---- v--- j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Вы хотели бы ещё что-нибудь попить? Ж-л--е -и-још---ш------и-и? Ж----- л- ј-- н---- п------ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Ž---te ------ -e-----op-t-? Ž----- l- j-- n---- p------ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
Нет, я больше ничего не хочу. Н-,--а не-жел-- н--та-в---. Н-- ј- н- ж---- н---- в---- Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
N-- ----e ž-lim -i-ta-viš-. N-- j- n- ž---- n---- v---- N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
Уже что-то – ещё ничего в-- --ш---– ј-ш-ни-та в-- н---- – ј-- н---- в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
ve-- -e--o –-još ništa v--- n---- – j-- n---- v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Вы уже что-нибудь ели? Јес-е л----ћ не-т------? Ј---- л- в-- н---- ј---- Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
J--t- -i -eć -e--o -eli? J---- l- v--- n---- j---- J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
Нет, я ещё ничего не ел / не ела. Не, -- још-нис-м--и-та--е--/-јела. Н-- ј- ј-- н---- н---- ј-- / ј---- Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
Ne- j--j-š---s-m -iš-- je- / ----. N-- j- j-- n---- n---- j-- / j---- N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
Ещё кто-то – никто больше јо- -еко –-н--о в--е ј-- н--- – н--- в--- ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
jo- -----– n-k---i-e j-- n--- – n--- v--- j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Ещё кто-нибудь хочет кофе? Ж-л--ли ј----е-----ф-? Ж--- л- ј-- н--- к---- Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Ž-l- l- j-- -e----afu? Ž--- l- j-- n--- k---- Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Нет, больше никто. Не---ико -и-е. Н-- н--- в---- Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
N---nik------. N-- n--- v---- N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Арабский язык

Арабский язык - один из самых важных языков мира. Более 300 миллионов человек говорят на арабском языке. Они проживают более чем в 20 различных странах. Арабский язык относится к афро-азиатским языкам. Возник арабский язык много тысячелетий тому назад. Сначала на этом языке разговаривали на Аравийском полуострове. Оттуда он затем распространился далее. Разговорный арабский очень отличается от литературного арабского языка. Также существует много арабских диалектов. Можно сказать, что в каждом регионе говорят по-другому. Говорящие на различных диалектах иногда вообще не понимают друг друга. Фильмы из арабского мира поэтому часто дублируют. Только так их могут понять в арабском разговорном языке. На классическом арабском языке сегодня почти не разговаривают. Его находят только в письменной форме. В книгах и газетах используется классический арабский литературный язык. До сегодняшнего дня нет собственного арабского профессионального языка. Специальные выражения поэтому приходит часто из других языков. Здесь преобладают, прежде всего, французский и английский. Интерес к арабскому языку в последние годы очень сильно вырос. Всё больше людей хотят учить арабский язык. В каждом университете и во многих школах предлагают курсы. Особенно арабская письменность очень нравится многим людям. Она пишется справа налево. Произношение и грамматика арабского языка не очень простые. Есть много звуков и правил, которые не встречаются в других языках. При обучении поэтому нужно соблюдать определённую последовательность. Сначала произношение, затем грамматику, потом письмо…