Разговорник

ru Наречия   »   sr Прилози

100 [сто]

Наречия

Наречия

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

Prilozi

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский сербский Играть Больше
уже однажды – ещё никогда већ-ј---о- - -ош -ик--а в__ ј_____ – ј__ н_____ в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
ve-́ je-n-m-- -oš ni--da v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Вы уже когда-нибудь бывали в Берлине? Је--е -и већ-је--ом-бил----Б--ли--? Ј____ л_ в__ ј_____ б___ у Б_______ Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
J-s-e-l--v--------om-b----u-B-r----? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Нет, ещё никогда. Не,--ош -икад-. Н__ ј__ н______ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
Ne, -oš nik--a. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
Кто-то – никто н-к--– н-ко н___ – н___ н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
neko-– ni-o n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Вы здесь кого-нибудь знаете? По--аје---ли--вде н-----? П________ л_ о___ н______ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
P-zn-je-- -- ---e ne-o--? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Нет, я здесь никого не знаю. Н----а-----оз-а-е- о--- --ко--. Н__ ј_ н_ п_______ о___ н______ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
Ne,--a--- --z-a--m-ov-e-n-koga. N__ j_ n_ p_______ o___ n______ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
Ещё – больше нет јо- --не-више ј__ – н_ в___ ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
još –--e -i-e j__ – n_ v___ j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Вы ещё долго здесь будете? Оста---е-ли--ош ду-о-ов-е? О_______ л_ ј__ д___ о____ О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
Ost--et- l- ----d-go--vde? O_______ l_ j__ d___ o____ O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
Нет, я здесь буду не долго. Не,-ј- не----ајем -и-- дуго о--е. Н__ ј_ н_ о______ в___ д___ о____ Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
N-, ---ne--s-a--m-vi-- ---o -vd-. N__ j_ n_ o______ v___ d___ o____ N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
Ещё что-нибудь – ничего больше јо- н-што-–-н-ш-а в-ше ј__ н____ – н____ в___ ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
jo---ešto –--išt--v--e j__ n____ – n____ v___ j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Вы хотели бы ещё что-нибудь попить? Же-и-- л- --ш н-шт- --пит-? Ж_____ л_ ј__ н____ п______ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Ž-l----li------e-to po--ti? Ž_____ l_ j__ n____ p______ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
Нет, я больше ничего не хочу. Н-- -- -е-----м -ишта виш-. Н__ ј_ н_ ж____ н____ в____ Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
N-,-ja-n- ž---m-n-šta --še. N__ j_ n_ ž____ n____ v____ N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
Уже что-то – ещё ничего ве--н-ш---–-ј-ш ни--а в__ н____ – ј__ н____ в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
već--ešto - -o- ništa v__ n____ – j__ n____ v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Вы уже что-нибудь ели? Јес---ли-------шт------? Ј____ л_ в__ н____ ј____ Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
Je-te l- v-ć-n--to-jel-? J____ l_ v__ n____ j____ J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
Нет, я ещё ничего не ел / не ела. Н----а ј-ш-н-с-м н---- је--- -е--. Н__ ј_ ј__ н____ н____ ј__ / ј____ Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
N----- jo- -i--m-ništ--jeo-/ jela. N__ j_ j__ n____ n____ j__ / j____ N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
Ещё кто-то – никто больше ј-ш-нек- – ни-о-в--е ј__ н___ – н___ в___ ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
j---ne-o – n-k---iše j__ n___ – n___ v___ j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Ещё кто-нибудь хочет кофе? Жели л- --ш--е-- --ф-? Ж___ л_ ј__ н___ к____ Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Ž--- l- još ---o ka--? Ž___ l_ j__ n___ k____ Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Нет, больше никто. Не,-н-к- в-ше. Н__ н___ в____ Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
N-, --ko-vi-e. N__ n___ v____ N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Арабский язык

Арабский язык - один из самых важных языков мира. Более 300 миллионов человек говорят на арабском языке. Они проживают более чем в 20 различных странах. Арабский язык относится к афро-азиатским языкам. Возник арабский язык много тысячелетий тому назад. Сначала на этом языке разговаривали на Аравийском полуострове. Оттуда он затем распространился далее. Разговорный арабский очень отличается от литературного арабского языка. Также существует много арабских диалектов. Можно сказать, что в каждом регионе говорят по-другому. Говорящие на различных диалектах иногда вообще не понимают друг друга. Фильмы из арабского мира поэтому часто дублируют. Только так их могут понять в арабском разговорном языке. На классическом арабском языке сегодня почти не разговаривают. Его находят только в письменной форме. В книгах и газетах используется классический арабский литературный язык. До сегодняшнего дня нет собственного арабского профессионального языка. Специальные выражения поэтому приходит часто из других языков. Здесь преобладают, прежде всего, французский и английский. Интерес к арабскому языку в последние годы очень сильно вырос. Всё больше людей хотят учить арабский язык. В каждом университете и во многих школах предлагают курсы. Особенно арабская письменность очень нравится многим людям. Она пишется справа налево. Произношение и грамматика арабского языка не очень простые. Есть много звуков и правил, которые не встречаются в других языках. При обучении поэтому нужно соблюдать определённую последовательность. Сначала произношение, затем грамматику, потом письмо…