Dicționar de expresii

ro Trecut 3   »   sr Прошлост 3

83 [optzeci şi trei]

Trecut 3

Trecut 3

83 [осамдесет и три]

83 [osamdeset i tri]

Прошлост 3

[Prošlost 3]

Alegeți cum doriți să vedeți traducerea:   
Română Sârbă Joaca Mai mult
a vorbi la telefon т---ф--и-ати т----------- т-л-ф-н-р-т- ------------ телефонирати 0
t----on--ati t----------- t-l-f-n-r-t- ------------ telefonirati
Am vorbit la telefon. Ја-с-м--елефо-и--- /--елеф-нир--а. Ј- с-- т---------- / т------------ Ј- с-м т-л-ф-н-р-о / т-л-ф-н-р-л-. ---------------------------------- Ја сам телефонирао / телефонирала. 0
J- sam -el--o------/--elef-nir-l-. J- s-- t---------- / t------------ J- s-m t-l-f-n-r-o / t-l-f-n-r-l-. ---------------------------------- Ja sam telefonirao / telefonirala.
Am vorbit tot timpul la telefon. Ја с-- ц--о---еме--е--ф------ - тел---нир---. Ј- с-- ц--- в---- т---------- / т------------ Ј- с-м ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-о / т-л-ф-н-р-л-. --------------------------------------------- Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. 0
J- --- cel--vrem- --le--n-r-- ---e-e-o---ala. J- s-- c--- v---- t---------- / t------------ J- s-m c-l- v-e-e t-l-f-n-r-o / t-l-f-n-r-l-. --------------------------------------------- Ja sam celo vreme telefonirao / telefonirala.
a întreba пита-и п----- п-т-т- ------ питати 0
pit-ti p----- p-t-t- ------ pitati
Am întrebat. Ја са--пит-о / пи--ла. Ј- с-- п---- / п------ Ј- с-м п-т-о / п-т-л-. ---------------------- Ја сам питао / питала. 0
Ja sa- -it-o / -i---a. J- s-- p---- / p------ J- s-m p-t-o / p-t-l-. ---------------------- Ja sam pitao / pitala.
Am întrebat întotdeauna. Ј--с-м---е- -и--о /-п-тал-. Ј- с-- у--- п---- / п------ Ј- с-м у-е- п-т-о / п-т-л-. --------------------------- Ја сам увек питао / питала. 0
J- sam-uve----tao-/--it---. J- s-- u--- p---- / p------ J- s-m u-e- p-t-o / p-t-l-. --------------------------- Ja sam uvek pitao / pitala.
a povesti и---и-ати и-------- и-п-и-а-и --------- испричати 0
ispr-č--i i-------- i-p-i-a-i --------- ispričati
Am povestit. Ј----м-и-п--ч---/ исп----л-. Ј- с-- и------- / и--------- Ј- с-м и-п-и-а- / и-п-и-а-а- ---------------------------- Ја сам испричао / испричала. 0
J---am-is----a--/ is-r-č-la. J- s-- i------- / i--------- J- s-m i-p-i-a- / i-p-i-a-a- ---------------------------- Ja sam ispričao / ispričala.
Am povestit toată povestea. Ја ----и------- /-исп--чала --л----и--. Ј- с-- и------- / и-------- ц--- п----- Ј- с-м и-п-и-а- / и-п-и-а-а ц-л- п-и-у- --------------------------------------- Ја сам испричао / испричала целу причу. 0
J---a- -s-r-ča--/-i-pri-ala--el--priču. J- s-- i------- / i-------- c--- p----- J- s-m i-p-i-a- / i-p-i-a-a c-l- p-i-u- --------------------------------------- Ja sam ispričao / ispričala celu priču.
a învăţa уч-ти у---- у-и-и ----- учити 0
uči-i u---- u-i-i ----- učiti
Am învăţat. Ј- с-м-у--о - -ч---. Ј- с-- у--- / у----- Ј- с-м у-и- / у-и-а- -------------------- Ја сам учио / учила. 0
Ja s----č-- - u-i--. J- s-- u--- / u----- J- s-m u-i- / u-i-a- -------------------- Ja sam učio / učila.
Am învăţat toată seara. Ја-с------о-/ -ч-л---е-о ве--. Ј- с-- у--- / у---- ц--- в---- Ј- с-м у-и- / у-и-а ц-л- в-ч-. ------------------------------ Ја сам учио / учила цело вече. 0
J----m ---o-/---i-- c-l- ----. J- s-- u--- / u---- c--- v---- J- s-m u-i- / u-i-a c-l- v-č-. ------------------------------ Ja sam učio / učila celo veče.
a lucra р--и-и р----- р-д-т- ------ радити 0
rad--i r----- r-d-t- ------ raditi
Am lucrat. Ј- -а- ра-ио - -ад---. Ј- с-- р---- / р------ Ј- с-м р-д-о / р-д-л-. ---------------------- Ја сам радио / радила. 0
Ja s-m-ra--o --r---l-. J- s-- r---- / r------ J- s-m r-d-o / r-d-l-. ---------------------- Ja sam radio / radila.
Am lucrat toată ziua. Ј- --- р-д-о-- ----ла -е-- ---. Ј- с-- р---- / р----- ц--- д--- Ј- с-м р-д-о / р-д-л- ц-л- д-н- ------------------------------- Ја сам радио / радила цели дан. 0
J---am-rad---/ --d--a----- d-n. J- s-- r---- / r----- c--- d--- J- s-m r-d-o / r-d-l- c-l- d-n- ------------------------------- Ja sam radio / radila celi dan.
a mânca је-ти ј---- ј-с-и ----- јести 0
j---i j---- j-s-i ----- jesti
Am mâncat. Ја--а--ј-о --ј-ла. Ј- с-- ј-- / ј---- Ј- с-м ј-о / ј-л-. ------------------ Ја сам јео / јела. 0
J--sa- --- / -e--. J- s-- j-- / j---- J- s-m j-o / j-l-. ------------------ Ja sam jeo / jela.
Am mâncat toată mâncarea. Ј---ам п---о /-----ла-сву-хран-. Ј- с-- п---- / п----- с-- х----- Ј- с-м п-ј-о / п-ј-л- с-у х-а-у- -------------------------------- Ја сам појео / појела сву храну. 0
Ja---m p-j-o / --je-a --- hra-u. J- s-- p---- / p----- s-- h----- J- s-m p-j-o / p-j-l- s-u h-a-u- -------------------------------- Ja sam pojeo / pojela svu hranu.

Descarcă MP3 (.fermoar fişiere)

Nu a fost găsit niciun videoclip!

Istoria lingvisticii

Oamenii au fost mereu fascinaţi de limbi. De aceea istoria lingvisticii este foarte veche. Lingvistica este studiul sistematic al limbii. Oamenii contemplă limba de mii de ani. Diferitele culturi au dezvoltat sisteme diferite. Astfel s-au născut diferite descrieri ale limbii. Lingvistica de astăzi se bazează pe teorii vechi. Multe tradiţii au pornit din Grecia. Dar lucrarea cea mai veche despre limbă a apărut în India. A fost scrisă acum 3000 de ani de către gramaticianul Sakatayana. În antichitate, filozofi precum Platon studiau singuri limbile. Teoriile lor au fost apoi dezvoltate de către autorii romani. Arabii şi-au creat şi ei propriile tradiţii în secolul 8. Chiar şi atunci, operele lor conţineau descrieri exacte ale limbii arabe. În timpurile moderne, omul a vrut să găsească originea limbii. Savanţii au fost interesaţi de istoria limbii. În secolul 18, au început să compare limbile. Ei au vrut să afle cum s-au dezvoltat limbile. Mai târziu, s-au concentrat asupra studiului limbii ca sistem. Întrebarea principală a fost cum funcţionează limba. Astăzi, există multe multe direcţii în ceea ce priveşte lingvistica. După anii '50, s-au dezvoltat multe discipline. Acestea au fost puternic influenţate de alte ştiinţe. De exemplu, psiholingvistica sau comunicarea interculturală. Orientările cele mai recente în lingvistică sunt foarte specializate. Lingvistica feministă este un exemplu în acest sens. Aşadar, istoria lingvisticii continuă. Cât timp există limbile, oamenii vor gândi!