Dicționar de expresii

ro Pronume posesiv 1   »   sr Присвојне заменице 1

66 [şaizeci şi şase]

Pronume posesiv 1

Pronume posesiv 1

66 [шездесет и шест]

66 [šezdeset i šest]

Присвојне заменице 1

[Prisvojne zamenice 1]

Alegeți cum doriți să vedeți traducerea:   
Română Sârbă Joaca Mai mult
eu – al meu ј--- м------------м--е ја – мој / моја / моје ј- – м-ј / м-ј- / м-ј- ---------------------- ја – мој / моја / моје 0
ja - --- /-mo-- ----je ja – moj / moja / moje j- – m-j / m-j- / m-j- ---------------------- ja – moj / moja / moje
Nu îmi găsesc cheile. Ј- -е могу-н-ћи --ј-----. Ја не могу наћи мој кључ. Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј к-у-. ------------------------- Ја не могу наћи мој кључ. 0
J- ne m-g----c-- ----k-ju-. Ja ne mogu nac-i moj ključ. J- n- m-g- n-c-i m-j k-j-č- --------------------------- Ja ne mogu naći moj ključ.
Nu îmi găsesc biletul de călătorie. Ја ---м--у -аћ-----у--оз----а-т-. Ја не могу наћи моју возну карту. Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј- в-з-у к-р-у- --------------------------------- Ја не могу наћи моју возну карту. 0
J- -e --g--nac-- -oju-voz-u kar-u. Ja ne mogu nac-i moju voznu kartu. J- n- m-g- n-c-i m-j- v-z-u k-r-u- ---------------------------------- Ja ne mogu naći moju voznu kartu.
tu – al tău т- –--во- / т-о-- /--воје ти – твој / твоја / твоје т- – т-о- / т-о-а / т-о-е ------------------------- ти – твој / твоја / твоје 0
ti---t-oj-- ---j--/ -voje ti – tvoj / tvoja / tvoje t- – t-o- / t-o-a / t-o-e ------------------------- ti – tvoj / tvoja / tvoje
Ţi-ai găsit cheile? Је-------а-ао --о--кљу-? Јеси ли нашао твој кључ? Ј-с- л- н-ш-о т-о- к-у-? ------------------------ Јеси ли нашао твој кључ? 0
Jes--l- ---a--tvo- klj-č? Jesi li našao tvoj ključ? J-s- l- n-š-o t-o- k-j-č- ------------------------- Jesi li našao tvoj ključ?
Ţi-ai găsit biletul de călătorie? Је---л- -а-ао ---ј--в-з-- --рту? Јеси ли нашао твоју возну карту? Ј-с- л- н-ш-о т-о-у в-з-у к-р-у- -------------------------------- Јеси ли нашао твоју возну карту? 0
J--i----naš-o ----u--o--u -artu? Jesi li našao tvoju voznu kartu? J-s- l- n-š-o t-o-u v-z-u k-r-u- -------------------------------- Jesi li našao tvoju voznu kartu?
el – al lui о--- --г-в / ње--в- - -ег-во он – његов / његова / његово о- – њ-г-в / њ-г-в- / њ-г-в- ---------------------------- он – његов / његова / његово 0
on-- n---ov---nje---a - ---g--o on – njegov / njegova / njegovo o- – n-e-o- / n-e-o-a / n-e-o-o ------------------------------- on – njegov / njegova / njegovo
Ştii unde sunt cheile lui? З-----и-гд- ј------в--љ--? Знаш ли где је његов кључ? З-а- л- г-е ј- њ-г-в к-у-? -------------------------- Знаш ли где је његов кључ? 0
Zn-š l- gd-----n---ov kl---? Znaš li gde je njegov ključ? Z-a- l- g-e j- n-e-o- k-j-č- ---------------------------- Znaš li gde je njegov ključ?
Ştii unde este biletul lui de călătorie? З-а- ---г-- ј- њег-в- -о-на-к-рта? Знаш ли где је његова возна карта? З-а- л- г-е ј- њ-г-в- в-з-а к-р-а- ---------------------------------- Знаш ли где је његова возна карта? 0
Z-aš ----de-je -j-go----ozna kar-a? Znaš li gde je njegova vozna karta? Z-a- l- g-e j- n-e-o-a v-z-a k-r-a- ----------------------------------- Znaš li gde je njegova vozna karta?
ea – al ei о-а-- ње----њена / њ--о она – њен / њена / њено о-а – њ-н / њ-н- / њ-н- ----------------------- она – њен / њена / њено 0
on--– n-e--/-n-ena --njeno ona – njen / njena / njeno o-a – n-e- / n-e-a / n-e-o -------------------------- ona – njen / njena / njeno
Banii ei au dispărut. Њен-н--ац ------та-. Њен новац је нестао. Њ-н н-в-ц ј- н-с-а-. -------------------- Њен новац је нестао. 0
N-e- -ov---j- n--t--. Njen novac je nestao. N-e- n-v-c j- n-s-a-. --------------------- Njen novac je nestao.
Şi cartea ei de credit a dispărut deasemenea. Њ-н- -ред-т-а--а----а -- т-кођ--нес---а. Њена кредитна картица је такође нестала. Њ-н- к-е-и-н- к-р-и-а ј- т-к-ђ- н-с-а-а- ---------------------------------------- Њена кредитна картица је такође нестала. 0
N-en- kr-d--na --rtica-je ta-------st-l-. Njena kreditna kartica je takođe nestala. N-e-a k-e-i-n- k-r-i-a j- t-k-đ- n-s-a-a- ----------------------------------------- Njena kreditna kartica je takođe nestala.
noi – al nostru м- –-----/--аша-/-н--е ми – наш / наша / наше м- – н-ш / н-ш- / н-ш- ---------------------- ми – наш / наша / наше 0
mi ---aš /----- - --še mi – naš / naša / naše m- – n-š / n-š- / n-š- ---------------------- mi – naš / naša / naše
Bunicul nostru este bolnav. Н-ш ---- ј--б--ес-а-. Наш деда је болестан. Н-ш д-д- ј- б-л-с-а-. --------------------- Наш деда је болестан. 0
Na- -e-a ---b-lestan. Naš deda je bolestan. N-š d-d- j- b-l-s-a-. --------------------- Naš deda je bolestan.
Bunica noastră este sănătoasă. Н-ш-------је з-р-в-. Наша бака је здрава. Н-ш- б-к- ј- з-р-в-. -------------------- Наша бака је здрава. 0
N--a----a--- zdr-va. Naša baka je zdrava. N-š- b-k- j- z-r-v-. -------------------- Naša baka je zdrava.
voi – al vostru ви – -а--/-в-ш----ваше ви – ваш / ваша / ваше в- – в-ш / в-ш- / в-ш- ---------------------- ви – ваш / ваша / ваше 0
v- – --š-/ ---- /----e vi – vaš / vaša / vaše v- – v-š / v-š- / v-š- ---------------------- vi – vaš / vaša / vaše
Copii, unde este tăticul vostru? Д-цо, г---је--аш-т-т-? Децо, где је ваш тата? Д-ц-, г-е ј- в-ш т-т-? ---------------------- Децо, где је ваш тата? 0
De--- --e--- -a--t--a? Deco, gde je vaš tata? D-c-, g-e j- v-š t-t-? ---------------------- Deco, gde je vaš tata?
Copii, unde este mămica voastră? Де----где -- --ша ---а? Децо, где је ваша мама? Д-ц-, г-е ј- в-ш- м-м-? ----------------------- Децо, где је ваша мама? 0
D---,-g-e--- v--a-m-m-? Deco, gde je vaša mama? D-c-, g-e j- v-š- m-m-? ----------------------- Deco, gde je vaša mama?

Descarcă MP3 (.fermoar fişiere)

Nu a fost găsit niciun videoclip!

Limbaj creativ

Creativitatea este o calitate importantă. Toată lumea vrea să fie creativă. Căci persoanele creative sunt considerate inteligente. Limba noastra trebuie şă fie şi ea creativă. În trecut, oamenii încercau să vorbească corect. Astăzi, când vorbim vrem să fim creativi. Publicitatea şi noile mijloace media reprezintă un exemplu. Ne arată cum putem să ne jucăm cu limba. În ultimii 50 de ani, importanţa creativităţii continuă să crească. Chiar şi cercetările se bazează pe acest fenomen. Psihologii, pedagogii si filozofii studiază procesul creaţiei. Creativitatea este capacitatea de a crea ceva nou. Un vorbitor creativ produce noi forme lingvistice. E vorba de cuvinte sau de structuri gramaticale. Limba creativă permite cercetătorilor să observe schimbările din limbă. Dar nu toţi înţelegem elementele lingvistice noi. Pentru a înţelege limbajul creativ, trebuie să ştim anumite lucruri. Trebuie să ştim cum funcţionează o limbă. Şi trebuie să fim familiari cu mediul din care vin vorbitorii. Doar atunci putem înţelege ce vor să spună. Limbajul adolescenţilor oferă un exemplu. Copiii şi tinerii inventează, fără oprire, termeni noi. Deseori, adulţii nu înţeleg aceste cuvinte. Astăzi, există dicţionare care explică limbajul tinerilor. Dar acestea se demodează odată cu trecerea generaţiilor. Oricum, limbajul creativ se poate învăţa. Trainerii propun cursuri pentru asta. Regula cea mai importantă este: activează-ţi vocea interioară.