Рјечник

sr Осећаји   »   fa ‫احساسات‬

56 [педесет и шест]

Осећаји

Осећаји

‫56 [پنجاه و شش]‬

56 [panjâ-ho-shesh]

‫احساسات‬

[ehsâs-hâ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Бити расположен. ‫--ای---- ا-ج-م-ک--ی-د-شتن‬ ‫----- ب- ا---- ک--- د----- ‫-م-ی- ب- ا-ج-م ک-ر- د-ش-ن- --------------------------- ‫تمایل به انجام کاری داشتن‬ 0
t----o- be--njâ-e --r--------n t------ b- a----- k--- d------ t-m-y-l b- a-j-m- k-r- d-s-t-n ------------------------------ tamâyol be anjâme kâri dâshtan
Расположени смо. ‫ما تمایل ---ا---م---ری --ر--.‬ ‫-- ت---- ب- ا---- ک--- د------ ‫-ا ت-ا-ل ب- ا-ج-م ک-ر- د-ر-م-‬ ------------------------------- ‫ما تمایل به انجام کاری داریم.‬ 0
mâ t---yol be a--â-- -â-i -â d---m. m- t------ b- a----- k--- r- d----- m- t-m-y-l b- a-j-m- k-r- r- d-r-m- ----------------------------------- mâ tamâyol be anjâme kâri râ dârim.
Нисмо расположени. ‫-ا-ت--یل--ه --جام-کاری-ندار---‬ ‫-- ت---- ب- ا---- ک--- ن------- ‫-ا ت-ا-ل ب- ا-ج-م ک-ر- ن-ا-ی-.- -------------------------------- ‫ما تمایل به انجام کاری نداریم.‬ 0
mâ-ta-â-o-----a-jâ---kâ-- ---nadâ-im. m- t------ b- a----- k--- r- n------- m- t-m-y-l b- a-j-m- k-r- r- n-d-r-m- ------------------------------------- mâ tamâyol be anjâme kâri râ nadârim.
Плашити се. ‫ت-س -ا---‬ ‫--- د----- ‫-ر- د-ش-ن- ----------- ‫ترس داشتن‬ 0
t--s -âsht-n t--- d------ t-r- d-s-t-n ------------ tars dâshtan
Ја се плашим. ‫-ن----تر--.‬ ‫-- م-------- ‫-ن م-‌-ر-م-‬ ------------- ‫من می‌ترسم.‬ 0
m-n -i-a--a-. m-- m-------- m-n m-t-r-a-. ------------- man mitarsam.
Ја се не плашим. ‫-- -م-‌--س-.‬ ‫-- ن--------- ‫-ن ن-ی-ت-س-.- -------------- ‫من نمی‌ترسم.‬ 0
man n-----rsam. m-- n---------- m-n n-m-t-r-a-. --------------- man nemitarsam.
Имати времена ‫و---داش--‬ ‫--- د----- ‫-ق- د-ش-ن- ----------- ‫وقت داشتن‬ 0
v-g---dâ-----. v---- d------- v-g-t d-s-t-n- -------------- vaght dâshtan.
Он има времена. ‫ا- (-رد- -ق--د-ر-.‬ ‫-- (---- و-- د----- ‫-و (-ر-) و-ت د-ر-.- -------------------- ‫او (مرد) وقت دارد.‬ 0
oo-va-ht---r-d. o- v---- d----- o- v-g-t d-r-d- --------------- oo vaght dârad.
Он нема времена. ‫او--مر-- وق- ن-ا---‬ ‫-- (---- و-- ن------ ‫-و (-ر-) و-ت ن-ا-د-‬ --------------------- ‫او (مرد) وقت ندارد.‬ 0
o- ----t-na-----. o- v---- n------- o- v-g-t n-d-r-d- ----------------- oo vaght nadârad.
Досађивати се ‫---حو--ه-ب--ن‬ ‫-- ح---- ب---- ‫-ی ح-ص-ه ب-د-‬ --------------- ‫بی حوصله بودن‬ 0
bi-ho--le -ud--. b-------- b----- b---o-e-e b-d-n- ---------------- bi-hosele budan.
Она се досађује. ‫----ز-)-------ل---س-.‬ ‫-- (--- ب- ح---- ا---- ‫-و (-ن- ب- ح-ص-ه ا-ت-‬ ----------------------- ‫او (زن) بی حوصله است.‬ 0
oo -i--ose-e ---. o- b-------- a--- o- b---o-e-e a-t- ----------------- oo bi-hosele ast.
Она се не досађује. ‫او-(زن)-ح-ص-- --رد-‬ ‫-- (--- ح---- د----- ‫-و (-ن- ح-ص-ه د-ر-.- --------------------- ‫او (زن) حوصله دارد.‬ 0
oo--ose-- ----d. o- h----- d----- o- h-s-l- d-r-d- ---------------- oo hosele dârad.
Бити гладан ‫-ر-نه-----‬ ‫----- ب---- ‫-ر-ن- ب-د-‬ ------------ ‫گرسنه بودن‬ 0
go-o-n---ud-n. g------ b----- g-r-s-e b-d-n- -------------- gorosne budan.
Јесте ли гладни? ‫--- گ--نه ه-ت-د-‬ ‫--- گ---- ه------ ‫-م- گ-س-ه ه-ت-د-‬ ------------------ ‫شما گرسنه هستید؟‬ 0
sh--â --r-sn- -a---d? s---- g------ h------ s-o-â g-r-s-e h-s-i-? --------------------- shomâ gorosne hastid?
Ви нисте гладни? ‫--ا گر-نه-ن--تی--‬ ‫--- گ---- ن------- ‫-م- گ-س-ه ن-س-ی-؟- ------------------- ‫شما گرسنه نیستید؟‬ 0
s-o-â g---s-e-ni-ti-? s---- g------ n------ s-o-â g-r-s-e n-s-i-? --------------------- shomâ gorosne nistid?
Бити жедан ‫تش-ه--و-ن‬ ‫---- ب---- ‫-ش-ه ب-د-‬ ----------- ‫تشنه بودن‬ 0
t-s-ne-budan t----- b---- t-s-n- b-d-n ------------ teshne budan
Они су жедни. ‫----------ه-ت--.‬ ‫---- ت--- ه------ ‫-ن-ا ت-ن- ه-ت-د-‬ ------------------ ‫آنها تشنه هستند.‬ 0
â-hâ-----n- ha-t-nd. â--- t----- h------- â-h- t-s-n- h-s-a-d- -------------------- ânhâ teshne hastand.
Они нису жедни. ‫-ن-ا-ت--ه نیستند.‬ ‫---- ت--- ن------- ‫-ن-ا ت-ن- ن-س-ن-.- ------------------- ‫آنها تشنه نیستند.‬ 0
ân-â t-sh-e----t-nd. â--- t----- n------- â-h- t-s-n- n-s-a-d- -------------------- ânhâ teshne nistand.

Тајни језици

Језицима другима саопштавамо шта мислимо и осећамо. Најважнија сврха језика је, дакле, разумевање. Али, људи понекад не желе да их свако разуме. Тада измишљају тајне језике. Тајни језици фасцинирају човечанство већ хиљадама година. Још је Јулије Цезар имао сопствени тајни језик. Он је слао шифриране поруке свуда по свом империјуму. Наравно да његови непријатељи нису били у стању да те поруке разумеју. Тајни језици су облик заштићене комуникације. Уз њихову помоћ се разликујемо од других људи. Њиме показујемо да спадамо у једну ексклузивну групу. Тајне језике користимо из бројних разлога. Љубавници су одвајкада писали шифроване поруке. Извесне професионалне групације такође имају сопствени тајни језик. Постоји језик мађионичара, лопова и пословних људи. Но тајни језици се понајвише употребљавају у политикчке сврхе. Тајне поруке су се употребљавале скоро у свим ратовима. Војне и обавештајне службе имају експерте за тајне језике. Криптологија је наука о дешифровању. Модерни кодови засновани су на компликованим математичким формулама. Њих је врло тешко дешифровати. Наш живот се не може замислити без шифрованих језика. Шифровани подаци се у данашње време користе у многим областима. Кредитне карте, имејлови - све функционише путем шифре. Тајни језици су посебно фасцинантни деци. Она уживају да са вршњацима размењују тајне поруке. Чак можемо рећи да су тајни језици корисни за дечји развој. Они унапређују креативност и осећај за језик.