Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   fa ‫سوال کردن- زمان گذشته 2‬

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

‫86 [هشتاد و شش]‬

86 [hashtâd-o-shesh]

‫سوال کردن- زمان گذشته 2‬

[soâl kardan - zamâne gozashte 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ‫ -و----- -راو---ر- زد---و--؟‬ ‫ ت_ ک___ ک_____ ر_ ز__ ب_____ ‫ ت- ک-ا- ک-ا-ا- ر- ز-ه ب-د-؟- ------------------------------ ‫ تو کدام کراوات را زده بودی؟‬ 0
to--o--m -----ât-----a-e bu--? t_ k____ k______ r_ z___ b____ t- k-d-m k-r-v-t r- z-d- b-d-? ------------------------------ to kodâm kerâvât râ zade budi?
Који ауто си купио / купила? ‫ت--ک--م خو-رو -- خ-----بو-ی-‬ ‫__ ک___ خ____ ر_ خ____ ب_____ ‫-و ک-ا- خ-د-و ر- خ-ی-ه ب-د-؟- ------------------------------ ‫تو کدام خودرو را خریده بودی؟‬ 0
t- k-d----hodro--â-kh---d----d-? t_ k____ k_____ r_ k______ b____ t- k-d-m k-o-r- r- k-a-i-e b-d-? -------------------------------- to kodâm khodro râ kharide budi?
На које новине си претплаћен / претплаћена? ‫-- اشترا- ک-ا- ر-ز--م--را-گ---ه ----؟‬ ‫__ ا_____ ک___ ر______ ر_ گ____ ب_____ ‫-و ا-ت-ا- ک-ا- ر-ز-ا-ه ر- گ-ف-ه ب-د-؟- --------------------------------------- ‫تو اشتراک کدام روزنامه را گرفته بودی؟‬ 0
t---sh-e-â-e k--âm-rooz---e-râ-------- -udi? t_ e________ k____ r_______ r_ g______ b____ t- e-h-e-â-e k-d-m r-o-n-m- r- g-r-f-e b-d-? -------------------------------------------- to eshterâke kodâm rooznâme râ gerefte budi?
Кога сте видели? ‫-ما چ------ر-------ا--؟‬ ‫___ چ_ ک__ ر_ د___ ا____ ‫-م- چ- ک-ی ر- د-د- ا-د-‬ ------------------------- ‫شما چه کسی را دیده اید؟‬ 0
sh-mâ ch- k-si -- -id---d? s____ c__ k___ r_ d_______ s-o-â c-e k-s- r- d-d---d- -------------------------- shomâ che kasi râ dide-id?
Кога сте срели? ‫ش---با -ی م-اق---کرده--ی-؟‬ ‫___ ب_ ک_ م_____ ک___ ا____ ‫-م- ب- ک- م-ا-ا- ک-د- ا-د-‬ ---------------------------- ‫شما با کی ملاقات کرده اید؟‬ 0
shomâ--â che---s- m-lâ--ât-k-r-e---? s____ b_ c__ k___ m_______ k________ s-o-â b- c-e k-s- m-l-g-â- k-r-e-i-? ------------------------------------ shomâ bâ che kasi molâghât karde-id?
Кога сте препознали? ‫-ما-چ- --ی -- -نا-----ی--‬ ‫___ چ_ ک__ ر_ ش_____ ا____ ‫-م- چ- ک-ی ر- ش-ا-ت- ا-د-‬ --------------------------- ‫شما چه کسی را شناخته اید؟‬ 0
s-o-â---- k--i--â s---â-ht--id? s____ c__ k___ r_ s____________ s-o-â c-e k-s- r- s-e-â-h-e-i-? ------------------------------- shomâ che kasi râ shenâkhte-id?
Када сте устали? ‫ش---ک- -ز خو-ب ب-ن----ه-ا---‬ ‫___ ک_ ا_ خ___ ب___ ش__ ا____ ‫-م- ک- ا- خ-ا- ب-ن- ش-ه ا-د-‬ ------------------------------ ‫شما کی از خواب بلند شده اید؟‬ 0
sho-â-c---m-g-e----k-âb b---n- sh-d---d? s____ c__ m____ a_ k___ b_____ s________ s-o-â c-e m-g-e a- k-â- b-l-n- s-o-e-i-? ---------------------------------------- shomâ che moghe az khâb boland shode-id?
Када сте почели? ‫شما-کی ش------ده ا---‬ ‫___ ک_ ش___ ک___ ا____ ‫-م- ک- ش-و- ک-د- ا-د-‬ ----------------------- ‫شما کی شروع کرده اید؟‬ 0
s---â --e -oghe --o-u-- --r---i-? s____ c__ m____ s______ k________ s-o-â c-e m-g-e s-o-u-e k-r-e-i-? --------------------------------- shomâ che moghe shoru-e karde-id?
Када сте престали? ‫--ا کی --- را-م--قف-ک-د--ا-د-‬ ‫___ ک_ ک__ ر_ م____ ک___ ا____ ‫-م- ک- ک-ر ر- م-و-ف ک-د- ا-د-‬ ------------------------------- ‫شما کی کار را متوقف کرده اید؟‬ 0
sh-mâ--he----h- kâ- -- mo-e-ag--f ka-de-id? s____ c__ m____ k__ r_ m_________ k________ s-o-â c-e m-g-e k-r r- m-t-v-g-e- k-r-e-i-? ------------------------------------------- shomâ che moghe kâr râ motevaghef karde-id?
Зашто сте се пробудили? ‫--ا-چ-ا--ید-- -ده -ی-؟‬ ‫___ چ__ ب____ ش__ ا____ ‫-م- چ-ا ب-د-ر ش-ه ا-د-‬ ------------------------ ‫شما چرا بیدار شده اید؟‬ 0
sho-â che-â-b--â- sh-de-i-? s____ c____ b____ s________ s-o-â c-e-â b-d-r s-o-e-i-? --------------------------- shomâ cherâ bidâr shode-id?
Зашто сте постали учитељ? ‫چ-ا-شم- --لم-----ا-د-‬ ‫___ ش__ م___ ش__ ا____ ‫-ر- ش-ا م-ل- ش-ه ا-د-‬ ----------------------- ‫چرا شما معلم شده اید؟‬ 0
c---- --o----oa-em shode-i-? c____ s____ m_____ s________ c-e-â s-o-â m-a-e- s-o-e-i-? ---------------------------- cherâ shomâ moalem shode-id?
Зашто сте узели такси? ‫چر--ش-ا--و-ر تا--- --ه -ید؟‬ ‫___ ش__ س___ ت____ ش__ ا____ ‫-ر- ش-ا س-ا- ت-ک-ی ش-ه ا-د-‬ ----------------------------- ‫چرا شما سوار تاکسی شده اید؟‬ 0
ch--â--h-m----v-re---x--sh-de-i-? c____ s____ s_____ t___ s________ c-e-â s-o-â s-v-r- t-x- s-o-e-i-? --------------------------------- cherâ shomâ savâre tâxi shode-id?
Одакле сте дошли? ‫ش---ا--ک---آمده --د؟‬ ‫___ ا_ ک__ آ___ ا____ ‫-م- ا- ک-ا آ-د- ا-د-‬ ---------------------- ‫شما از کجا آمده اید؟‬ 0
s-omâ--z--o-â ----e--d? s____ a_ k___ â________ s-o-â a- k-j- â-a-e-i-? ----------------------- shomâ az kojâ âmade-id?
Где сте ишли? ‫ش----ه --ا-ر--- ا-د؟‬ ‫___ ب_ ک__ ر___ ا____ ‫-م- ب- ک-ا ر-ت- ا-د-‬ ---------------------- ‫شما به کجا رفته اید؟‬ 0
s---â ---ko-- ----e--d? s____ b_ k___ r________ s-o-â b- k-j- r-f-e-i-? ----------------------- shomâ be kojâ rafte-id?
Где сте били? ‫کج--بودید-‬ ‫___ ب______ ‫-ج- ب-د-د-‬ ------------ ‫کجا بودید؟‬ 0
s-om- -oj---ud----? s____ k___ b_______ s-o-â k-j- b-d---d- ------------------- shomâ kojâ bude-id?
Коме си помогао / помогла? ‫ت- -ه--- کم- -رد- ا-؟‬ ‫__ ب_ ک_ ک__ ک___ ا___ ‫-و ب- ک- ک-ک ک-د- ا-؟- ----------------------- ‫تو به کی کمک کرده ای؟‬ 0
to----ch--ka-i-ko-ak--ard--e? t_ b_ c__ k___ k____ k_______ t- b- c-e k-s- k-m-k k-r-e-e- ----------------------------- to be che kasi komak karde-e?
Коме си писао / писала? ‫ت-----ک- ن--- ن-شته---؟‬ ‫__ ب_ ک_ ن___ ن____ ا___ ‫-و ب- ک- ن-م- ن-ش-ه ا-؟- ------------------------- ‫تو به کی نامه نوشته ای؟‬ 0
t--b--che--as--n--e-nev-s--e--? t_ b_ c__ k___ n___ n__________ t- b- c-e k-s- n-m- n-v-s-t---? ------------------------------- to be che kasi nâme neveshte-e?
Коме си одговорио / одговорила? ‫ت--ب--کی ج-----اده-ا-؟‬ ‫__ ب_ ک_ ج___ د___ ا___ ‫-و ب- ک- ج-ا- د-د- ا-؟- ------------------------ ‫تو به کی جواب داده ای؟‬ 0
t- b- -----asi--a-â- dâde--? t_ b_ c__ k___ j____ d______ t- b- c-e k-s- j-v-b d-d---? ---------------------------- to be che kasi javâb dâde-e?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...