Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   fa ‫سوال کردن- زمان گذشته 2‬

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

‫86 [هشتاد و شش]‬

86 [hashtâd-o-shesh]

‫سوال کردن- زمان گذشته 2‬

[soâl kardan - zamâne gozashte 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ‫-تو ---م--ر--ا- -ا ز-- بودی-‬ ‫ تو کدام کراوات را زده بودی؟‬ ‫ ت- ک-ا- ک-ا-ا- ر- ز-ه ب-د-؟- ------------------------------ ‫ تو کدام کراوات را زده بودی؟‬ 0
t--k--â- k--âv-t -- ---e b--i? to kodâm kerâvât râ zade budi? t- k-d-m k-r-v-t r- z-d- b-d-? ------------------------------ to kodâm kerâvât râ zade budi?
Који ауто си купио / купила? ‫-و---ام -ودر- را---ی---ب-دی-‬ ‫تو کدام خودرو را خریده بودی؟‬ ‫-و ک-ا- خ-د-و ر- خ-ی-ه ب-د-؟- ------------------------------ ‫تو کدام خودرو را خریده بودی؟‬ 0
t--k-dâ-----dro--â k-a---e bud-? to kodâm khodro râ kharide budi? t- k-d-m k-o-r- r- k-a-i-e b-d-? -------------------------------- to kodâm khodro râ kharide budi?
На које новине си претплаћен / претплаћена? ‫ت---ش-ر-ک ک--------امه--ا -رفت- ب---؟‬ ‫تو اشتراک کدام روزنامه را گرفته بودی؟‬ ‫-و ا-ت-ا- ک-ا- ر-ز-ا-ه ر- گ-ف-ه ب-د-؟- --------------------------------------- ‫تو اشتراک کدام روزنامه را گرفته بودی؟‬ 0
t--e-ht-r-k--k--âm-r--zn-----â-g---fte---d-? to eshterâke kodâm rooznâme râ gerefte budi? t- e-h-e-â-e k-d-m r-o-n-m- r- g-r-f-e b-d-? -------------------------------------------- to eshterâke kodâm rooznâme râ gerefte budi?
Кога сте видели? ‫ش-ا-چه--سی----د-د- -ی--‬ ‫شما چه کسی را دیده اید؟‬ ‫-م- چ- ک-ی ر- د-د- ا-د-‬ ------------------------- ‫شما چه کسی را دیده اید؟‬ 0
s---â---- ----------de--d? shomâ che kasi râ dide-id? s-o-â c-e k-s- r- d-d---d- -------------------------- shomâ che kasi râ dide-id?
Кога сте срели? ‫شما با-ک--مل-ق-ت----ه اید-‬ ‫شما با کی ملاقات کرده اید؟‬ ‫-م- ب- ک- م-ا-ا- ک-د- ا-د-‬ ---------------------------- ‫شما با کی ملاقات کرده اید؟‬ 0
s-o-â b- ch----s--mo-âghât--------d? shomâ bâ che kasi molâghât karde-id? s-o-â b- c-e k-s- m-l-g-â- k-r-e-i-? ------------------------------------ shomâ bâ che kasi molâghât karde-id?
Кога сте препознали? ‫شما-چه--سی-ر- شن-خ-- ا-د؟‬ ‫شما چه کسی را شناخته اید؟‬ ‫-م- چ- ک-ی ر- ش-ا-ت- ا-د-‬ --------------------------- ‫شما چه کسی را شناخته اید؟‬ 0
shom- ----k-si râ--hen--ht----? shomâ che kasi râ shenâkhte-id? s-o-â c-e k-s- r- s-e-â-h-e-i-? ------------------------------- shomâ che kasi râ shenâkhte-id?
Када сте устали? ‫----کی--ز--واب----د---ه-ا-د-‬ ‫شما کی از خواب بلند شده اید؟‬ ‫-م- ک- ا- خ-ا- ب-ن- ش-ه ا-د-‬ ------------------------------ ‫شما کی از خواب بلند شده اید؟‬ 0
s-om- -h-----h- a----â--b-land-shode---? shomâ che moghe az khâb boland shode-id? s-o-â c-e m-g-e a- k-â- b-l-n- s-o-e-i-? ---------------------------------------- shomâ che moghe az khâb boland shode-id?
Када сте почели? ‫ش-- کی --و- کرد- ----‬ ‫شما کی شروع کرده اید؟‬ ‫-م- ک- ش-و- ک-د- ا-د-‬ ----------------------- ‫شما کی شروع کرده اید؟‬ 0
s--m--che-mogh----o-u-e -a----id? shomâ che moghe shoru-e karde-id? s-o-â c-e m-g-e s-o-u-e k-r-e-i-? --------------------------------- shomâ che moghe shoru-e karde-id?
Када сте престали? ‫-م- -----ر--- ---قف کرد----د؟‬ ‫شما کی کار را متوقف کرده اید؟‬ ‫-م- ک- ک-ر ر- م-و-ف ک-د- ا-د-‬ ------------------------------- ‫شما کی کار را متوقف کرده اید؟‬ 0
s---â--h--m---e-kâ--râ--ot----h-f -ard--id? shomâ che moghe kâr râ motevaghef karde-id? s-o-â c-e m-g-e k-r r- m-t-v-g-e- k-r-e-i-? ------------------------------------------- shomâ che moghe kâr râ motevaghef karde-id?
Зашто сте се пробудили? ‫ش-- --- -ی-ار-ش-- اید-‬ ‫شما چرا بیدار شده اید؟‬ ‫-م- چ-ا ب-د-ر ش-ه ا-د-‬ ------------------------ ‫شما چرا بیدار شده اید؟‬ 0
shom- c--râ---dâ--sho----d? shomâ cherâ bidâr shode-id? s-o-â c-e-â b-d-r s-o-e-i-? --------------------------- shomâ cherâ bidâr shode-id?
Зашто сте постали учитељ? ‫-را-ش-- ---م ش-ه-ای-؟‬ ‫چرا شما معلم شده اید؟‬ ‫-ر- ش-ا م-ل- ش-ه ا-د-‬ ----------------------- ‫چرا شما معلم شده اید؟‬ 0
che-- s-o-â-m-alem--h--e--d? cherâ shomâ moalem shode-id? c-e-â s-o-â m-a-e- s-o-e-i-? ---------------------------- cherâ shomâ moalem shode-id?
Зашто сте узели такси? ‫چ-ا شم--س--ر-تاک-ی -د--ا-د؟‬ ‫چرا شما سوار تاکسی شده اید؟‬ ‫-ر- ش-ا س-ا- ت-ک-ی ش-ه ا-د-‬ ----------------------------- ‫چرا شما سوار تاکسی شده اید؟‬ 0
cher- -h-mâ-sa--re -â-- --o-e--d? cherâ shomâ savâre tâxi shode-id? c-e-â s-o-â s-v-r- t-x- s-o-e-i-? --------------------------------- cherâ shomâ savâre tâxi shode-id?
Одакле сте дошли? ‫-ما ا--کج-----ه--ید؟‬ ‫شما از کجا آمده اید؟‬ ‫-م- ا- ک-ا آ-د- ا-د-‬ ---------------------- ‫شما از کجا آمده اید؟‬ 0
s--m--az -oj- ---de-i-? shomâ az kojâ âmade-id? s-o-â a- k-j- â-a-e-i-? ----------------------- shomâ az kojâ âmade-id?
Где сте ишли? ‫ش----ه کجا رفته --د؟‬ ‫شما به کجا رفته اید؟‬ ‫-م- ب- ک-ا ر-ت- ا-د-‬ ---------------------- ‫شما به کجا رفته اید؟‬ 0
sho---b- ko---ra-----d? shomâ be kojâ rafte-id? s-o-â b- k-j- r-f-e-i-? ----------------------- shomâ be kojâ rafte-id?
Где сте били? ‫-جا-ب--ید؟‬ ‫کجا بودید؟‬ ‫-ج- ب-د-د-‬ ------------ ‫کجا بودید؟‬ 0
s--mâ-k-jâ --d----? shomâ kojâ bude-id? s-o-â k-j- b-d---d- ------------------- shomâ kojâ bude-id?
Коме си помогао / помогла? ‫-- به-ک---مک ک----ا-؟‬ ‫تو به کی کمک کرده ای؟‬ ‫-و ب- ک- ک-ک ک-د- ا-؟- ----------------------- ‫تو به کی کمک کرده ای؟‬ 0
t- -e che k-s- -o-a---arde-e? to be che kasi komak karde-e? t- b- c-e k-s- k-m-k k-r-e-e- ----------------------------- to be che kasi komak karde-e?
Коме си писао / писала? ‫-و ب- ک--ن-مه----ته-ا-؟‬ ‫تو به کی نامه نوشته ای؟‬ ‫-و ب- ک- ن-م- ن-ش-ه ا-؟- ------------------------- ‫تو به کی نامه نوشته ای؟‬ 0
t- ------ k--i-n-----e-------e? to be che kasi nâme neveshte-e? t- b- c-e k-s- n-m- n-v-s-t---? ------------------------------- to be che kasi nâme neveshte-e?
Коме си одговорио / одговорила? ‫-------ی-جوا- دا-ه -ی-‬ ‫تو به کی جواب داده ای؟‬ ‫-و ب- ک- ج-ا- د-د- ا-؟- ------------------------ ‫تو به کی جواب داده ای؟‬ 0
to b- -he-k----javâ- d-----? to be che kasi javâb dâde-e? t- b- c-e k-s- j-v-b d-d---? ---------------------------- to be che kasi javâb dâde-e?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...