ش-ا-چه--سی----د-د- -ی--
شما چه کسی را دیده اید؟
-م- چ- ک-ی ر- د-د- ا-د-
-------------------------
شما چه کسی را دیده اید؟ 0 s---â---- ----------de--d?shomâ che kasi râ dide-id?s-o-â c-e k-s- r- d-d---d---------------------------shomâ che kasi râ dide-id?
شما-چه--سی-ر- شن-خ-- ا-د؟
شما چه کسی را شناخته اید؟
-م- چ- ک-ی ر- ش-ا-ت- ا-د-
---------------------------
شما چه کسی را شناخته اید؟ 0 shom- ----k-si râ--hen--ht----?shomâ che kasi râ shenâkhte-id?s-o-â c-e k-s- r- s-e-â-h-e-i-?-------------------------------shomâ che kasi râ shenâkhte-id?
----کی--ز--واب----د---ه-ا-د-
شما کی از خواب بلند شده اید؟
-م- ک- ا- خ-ا- ب-ن- ش-ه ا-د-
------------------------------
شما کی از خواب بلند شده اید؟ 0 s-om- -h-----h- a----â--b-land-shode---?shomâ che moghe az khâb boland shode-id?s-o-â c-e m-g-e a- k-â- b-l-n- s-o-e-i-?----------------------------------------shomâ che moghe az khâb boland shode-id?
ش-- کی --و- کرد- ----
شما کی شروع کرده اید؟
-م- ک- ش-و- ک-د- ا-د-
-----------------------
شما کی شروع کرده اید؟ 0 s--m--che-mogh----o-u-e -a----id?shomâ che moghe shoru-e karde-id?s-o-â c-e m-g-e s-o-u-e k-r-e-i-?---------------------------------shomâ che moghe shoru-e karde-id?
-م- -----ر--- ---قف کرد----د؟
شما کی کار را متوقف کرده اید؟
-م- ک- ک-ر ر- م-و-ف ک-د- ا-د-
-------------------------------
شما کی کار را متوقف کرده اید؟ 0 s---â--h--m---e-kâ--râ--ot----h-f -ard--id?shomâ che moghe kâr râ motevaghef karde-id?s-o-â c-e m-g-e k-r r- m-t-v-g-e- k-r-e-i-?-------------------------------------------shomâ che moghe kâr râ motevaghef karde-id?
-- به-ک---مک ک----ا-؟
تو به کی کمک کرده ای؟
-و ب- ک- ک-ک ک-د- ا-؟-
-----------------------
تو به کی کمک کرده ای؟ 0 t- -e che k-s- -o-a---arde-e?to be che kasi komak karde-e?t- b- c-e k-s- k-m-k k-r-e-e------------------------------to be che kasi komak karde-e?
-و ب- ک--ن-مه----ته-ا-؟
تو به کی نامه نوشته ای؟
-و ب- ک- ن-م- ن-ش-ه ا-؟-
-------------------------
تو به کی نامه نوشته ای؟ 0 t- ------ k--i-n-----e-------e?to be che kasi nâme neveshte-e?t- b- c-e k-s- n-m- n-v-s-t---?-------------------------------to be che kasi nâme neveshte-e?
-------ی-جوا- دا-ه -ی-
تو به کی جواب داده ای؟
-و ب- ک- ج-ا- د-د- ا-؟-
------------------------
تو به کی جواب داده ای؟ 0 to b- -he-k----javâ- d-----?to be che kasi javâb dâde-e?t- b- c-e k-s- j-v-b d-d---?----------------------------to be che kasi javâb dâde-e?
Људи који говоре два језика боље чују.
Они много прецизније разликују различите звуке.
До овога је дошла једна америчка студија.
Научници су тестирали неколико тинејџера.
Један део испитаника растао је са два језика.
Радило се о енглеском и шпанском језику.
Други део испитаника говорио је само енглески.
Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог.
Радило се о слогу “да”.
Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику.
Испитаници су га слушали преко слушалица.
Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода.
После овога су још једном морали да слушају тај исти слог.
Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање.
У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице.
Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог.
Њихов мозак показивао је огромну активност.
Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих.
Монолингвалнима ово није успело.
Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника.
Резултат је за истраживаче био право изненађење.
До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух.
Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух.
Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима.
Стога њихов мозак мора развити нове способности.
Он учи како да разликује различите језичне стимулусе.
Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак.
Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...