Рјечник

sr У банци   »   fa ‫در بانک‬

60 [шездесет]

У банци

У банци

‫60 [شصت]‬

60 [shast]

‫در بانک‬

[dar bânk]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Ја желим отворити рачун. ‫----و--م-حس-ب ب-- ---.‬ ‫می-خواهم حساب باز کنم.‬ ‫-ی-خ-ا-م ح-ا- ب-ز ک-م-‬ ------------------------ ‫می‌خواهم حساب باز کنم.‬ 0
ma- -ikh-----yek----âb---- -----. man mikhâham yek hesâb bâz konam. m-n m-k-â-a- y-k h-s-b b-z k-n-m- --------------------------------- man mikhâham yek hesâb bâz konam.
Овде је мој пасош. ‫این--اس-و-ت-من است-‬ ‫این پاسپورت من است.‬ ‫-ی- پ-س-و-ت م- ا-ت-‬ --------------------- ‫این پاسپورت من است.‬ 0
in--â--or-- ma--a-t. in pâsporte man ast. i- p-s-o-t- m-n a-t- -------------------- in pâsporte man ast.
А овде је моја адреса. ‫- -ی---درس ----س-.‬ ‫و این آدرس من است.‬ ‫- ا-ن آ-ر- م- ا-ت-‬ -------------------- ‫و این آدرس من است.‬ 0
va--n --r-s--man--st. va in âdrese man ast. v- i- â-r-s- m-n a-t- --------------------- va in âdrese man ast.
Ја желим уплатити новац на мој рачун. ‫--‌خ---م پ---به ح-ا-م و-ری-----.‬ ‫می-خواهم پول به حسابم واریز کنم.‬ ‫-ی-خ-ا-م پ-ل ب- ح-ا-م و-ر-ز ک-م-‬ ---------------------------------- ‫می‌خواهم پول به حسابم واریز کنم.‬ 0
m-- -----h-- --ol be h--â-am vâ--- -o--m. man mikhâham pool be hesâbam vâriz konam. m-n m-k-â-a- p-o- b- h-s-b-m v-r-z k-n-m- ----------------------------------------- man mikhâham pool be hesâbam vâriz konam.
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. ‫می--واهم ا- حسا-م پ-ل-برد-ش--ک-م-‬ ‫می-خواهم از حسابم پول برداشت کنم.‬ ‫-ی-خ-ا-م ا- ح-ا-م پ-ل ب-د-ش- ک-م-‬ ----------------------------------- ‫می‌خواهم از حسابم پول برداشت کنم.‬ 0
m-n m---âh-- ---he-â--m---o- b--dâ--t-k-n--. man mikhâham az hesâbam pool bardâsht konam. m-n m-k-â-a- a- h-s-b-m p-o- b-r-â-h- k-n-m- -------------------------------------------- man mikhâham az hesâbam pool bardâsht konam.
Ја желим узети изводе са рачуна. ‫م---و-هم--و-و-- ----م-ر--بگی-م-‬ ‫می-خواهم موجودی حسابم را بگیرم.‬ ‫-ی-خ-ا-م م-ج-د- ح-ا-م ر- ب-ی-م-‬ --------------------------------- ‫می‌خواهم موجودی حسابم را بگیرم.‬ 0
man -i-------m-ju-i-ye-he--bam--â -e-i--m. man mikhâham mojudi-ye hesâbam râ begiram. m-n m-k-â-a- m-j-d---e h-s-b-m r- b-g-r-m- ------------------------------------------ man mikhâham mojudi-ye hesâbam râ begiram.
Ја желим уновчити путнички чек. ‫می‌خ-ا-م--ک ----س---تی -ا نق------‬ ‫می-خواهم یک چک مسافرتی را نقد کنم.‬ ‫-ی-خ-ا-م ی- چ- م-ا-ر-ی ر- ن-د ک-م-‬ ------------------------------------ ‫می‌خواهم یک چک مسافرتی را نقد کنم.‬ 0
m-n --kh-ha----k ------m-----r--i--â n-------na-. man mikhâham yek cheke mosâferati râ naghd konam. m-n m-k-â-a- y-k c-e-e m-s-f-r-t- r- n-g-d k-n-m- ------------------------------------------------- man mikhâham yek cheke mosâferati râ naghd konam.
Колики су трошкови? ‫مبلغ-ک--مزد-چ--- ا-ت-‬ ‫مبلغ کارمزد چقدر است؟‬ ‫-ب-غ ک-ر-ز- چ-د- ا-ت-‬ ----------------------- ‫مبلغ کارمزد چقدر است؟‬ 0
m--lag-- -â-mo-- c--g-adr a--? mablaghe kârmozd cheghadr ast? m-b-a-h- k-r-o-d c-e-h-d- a-t- ------------------------------ mablaghe kârmozd cheghadr ast?
Где морам потписати? ‫-جا -ا--اید ام-ا-ک--؟‬ ‫کجا را باید امضا کنم؟‬ ‫-ج- ر- ب-ی- ا-ض- ک-م-‬ ----------------------- ‫کجا را باید امضا کنم؟‬ 0
k-j--râ--â-a- em-â-konam? kojâ râ bâyad emzâ konam? k-j- r- b-y-d e-z- k-n-m- ------------------------- kojâ râ bâyad emzâ konam?
Ја очекујем дознаку из Немачке. ‫من --تظ- ---حواله --ن-ی----آلم-ن------ ‬ ‫من منتظر یک حواله بانکی از آلمان هستم. ‬ ‫-ن م-ت-ر ی- ح-ا-ه ب-ن-ی ا- آ-م-ن ه-ت-. ‬ ----------------------------------------- ‫من منتظر یک حواله بانکی از آلمان هستم. ‬ 0
m---mo---z--- y-k h--âl---e-b---- a--âlmâ-------m. man montazere yek havâle-ye bânki az âlmân hastam. m-n m-n-a-e-e y-k h-v-l---e b-n-i a- â-m-n h-s-a-. -------------------------------------------------- man montazere yek havâle-ye bânki az âlmân hastam.
Овде је мој број рачуна. ‫این-شماره --ابم ا---‬ ‫این شماره حسابم است.‬ ‫-ی- ش-ا-ه ح-ا-م ا-ت-‬ ---------------------- ‫این شماره حسابم است.‬ 0
i---h--â-e h-sâba- ast. in shomâre hesâbam ast. i- s-o-â-e h-s-b-m a-t- ----------------------- in shomâre hesâbam ast.
Да ли је новац стигао? ‫-ول ر-ی-ه ----‬ ‫پول رسیده است؟‬ ‫-و- ر-ی-ه ا-ت-‬ ---------------- ‫پول رسیده است؟‬ 0
po-----sid---st? pool reside ast? p-o- r-s-d- a-t- ---------------- pool reside ast?
Ја желим заменити тај новац. ‫می‌-و--- این-پول -ا -ه ار- ---ر--ت---ل کن-.‬ ‫می-خواهم این پول را به ارز دیگری تبدیل کنم.‬ ‫-ی-خ-ا-م ا-ن پ-ل ر- ب- ا-ز د-گ-ی ت-د-ل ک-م-‬ --------------------------------------------- ‫می‌خواهم این پول را به ارز دیگری تبدیل کنم.‬ 0
man mi-hâh-m i- --o- r--be-------iga----a-d-l-n-mâ-a-. man mikhâham in pool râ be arze digari tabdil namâyam. m-n m-k-â-a- i- p-o- r- b- a-z- d-g-r- t-b-i- n-m-y-m- ------------------------------------------------------ man mikhâham in pool râ be arze digari tabdil namâyam.
Ја требам америчке доларе. ‫م- -------ریکا-لا-م---رم.‬ ‫من دلار آمریکا لازم دارم.‬ ‫-ن د-ا- آ-ر-ک- ل-ز- د-ر-.- --------------------------- ‫من دلار آمریکا لازم دارم.‬ 0
ma- be--o-â-- -mr-kâ -iâz ---a-. man be dolâre âmrikâ niâz dâram. m-n b- d-l-r- â-r-k- n-â- d-r-m- -------------------------------- man be dolâre âmrikâ niâz dâram.
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. ‫لطفآ ا-کن-- ه-- -یز ب--م--بدهید-‬ ‫لطفآ اسکناس های ریز به من بدهید.‬ ‫-ط-آ ا-ک-ا- ه-ی ر-ز ب- م- ب-ه-د-‬ ---------------------------------- ‫لطفآ اسکناس های ریز به من بدهید.‬ 0
l-tf-n---kenâ--hâ-e -iz--- --n ---ahi-. lotfan eskenâs-hâye riz be man bedahid. l-t-a- e-k-n-s-h-y- r-z b- m-n b-d-h-d- --------------------------------------- lotfan eskenâs-hâye riz be man bedahid.
Има ли овде банкомат? ‫آی--ا--ج- دس---ه --بر بانک----د-‬ ‫آیا اینجا دستگاه عابر بانک دارد؟‬ ‫-ی- ا-ن-ا د-ت-ا- ع-ب- ب-ن- د-ر-؟- ---------------------------------- ‫آیا اینجا دستگاه عابر بانک دارد؟‬ 0
â-â---j---a----h--âb-r-b-nk v--ud-d--a-? âyâ injâ dastgâhe âber bânk vojud dârad? â-â i-j- d-s-g-h- â-e- b-n- v-j-d d-r-d- ---------------------------------------- âyâ injâ dastgâhe âber bânk vojud dârad?
Колико новца се може подигнути? ‫چق----و--می--ود-ب--اش---رد؟‬ ‫چقدر پول می-شود برداشت کرد؟‬ ‫-ق-ر پ-ل م-‌-و- ب-د-ش- ک-د-‬ ----------------------------- ‫چقدر پول می‌شود برداشت کرد؟‬ 0
ch--------r ---l --------b-r-âs--------? che meghdâr pool mitavân bardâsht nemud? c-e m-g-d-r p-o- m-t-v-n b-r-â-h- n-m-d- ---------------------------------------- che meghdâr pool mitavân bardâsht nemud?
Које кредитне картице се могу користити? ‫-ز-چ- ---ت-ه-ی ------ی-می--و--ا-تف-د- -ر-؟‬ ‫از چه کارت های اعتباری می-شود استفاده کرد؟‬ ‫-ز چ- ک-ر- ه-ی ا-ت-ا-ی م-‌-و- ا-ت-ا-ه ک-د-‬ -------------------------------------------- ‫از چه کارت های اعتباری می‌شود استفاده کرد؟‬ 0
k------âr---â-e-e-et--âri râ-m-t--â---ste-â-e ---d? kodâm kârt-hâye e-etebâri râ mitavân estefâde kârd? k-d-m k-r---â-e e-e-e-â-i r- m-t-v-n e-t-f-d- k-r-? --------------------------------------------------- kodâm kârt-hâye e-etebâri râ mitavân estefâde kârd?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.