Рјечник

нешто образложити 1   »   ‫دلیل آوردن برای چیزی 1‬

75 [седамдесет и пет]

нешто образложити 1

нешто образложити 1

‫75 [هفتاد و پنج]‬

75 [haftâd-o-panj]

+

‫دلیل آوردن برای چیزی 1‬

[dalil âvardan barâye chizi 1]

+

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски персијски Игра Више
Зашто не долазите? ‫چ-- ش-- ن--------‬ ‫چرا شما نمی‌آیید؟‬ 0
ch--- s---- n--------? cherâ shomâ nemi-âyid? 		+
Време је тако лоше. ‫ه-- خ--- ب- ا--.‬ ‫هوا خیلی بد است.‬ 0
ha-- b----- b-- a--. havâ besyâr bad ast. 		+
Ја не долазим, јер је време тако лоше. ‫م- ن------ چ-- ه-- خ--- ب- ا--.‬ ‫من نمی‌آیم چون هوا خیلی بد است.‬ 0
ma- n-------- z--- h--- b----- b-- a--. man nemi-âyam zirâ havâ besyâr bad ast. 		+
     
Зашто он не долази? ‫چ-- ا- (م--) ن-------‬ ‫چرا او (مرد) نمی‌آید؟‬ 0
ch--- o- (m---) n--------? cherâ oo (mard) nemi-âyad? 		+
Он није позван. ‫ا- (م--) ر- د--- ن---- ا--.‬ ‫او (مرد) را دعوت نکرده اند.‬ 0
oo (m---) d------ n------ a--. oo (mard) da-avat nashode ast. 		+
Он не долази, јер није позван. ‫ا- ن------ چ-- ا- ر- د--- ن---- ا--.‬ ‫او نمی‌آید چون او را دعوت نکرده اند.‬ 0
oo n-------- z--- d------ n------ a--. oo nemi-âyad zirâ da-avat nashode ast. 		+
     
Зашто не долазиш? ‫چ-- ت- ن-------‬ ‫چرا تو نمی‌آیی؟‬ 0
ch--- t- n-------? cherâ to nemi-âyi? 		+
Ја немам времена. ‫م- و-- ن----.‬ ‫من وقت ندارم.‬ 0
ma- v---- n------. man vaght nadâram. 		+
Ја не долазим, јер немам времена. ‫م- ن------ چ-- و-- ن----.‬ ‫من نمی‌آیم چون وقت ندارم.‬ 0
ma- n-------- z--- v---- n------. man nemi-âyam zirâ vaght nadâram. 		+
     
Зашто не останеш? ‫چ-- ت- ن--------‬ ‫چرا تو نمی‌مانی؟‬ 0
ch--- t- n-------? cherâ to nemimâni? 		+
Ја морам још радити. ‫م- ه--- ک-- د---.‬ ‫من هنوز کار دارم.‬ 0
ma- h---- k-- d----. man hanuz kâr dâram. 		+
Ја не остајем, јер морам још радити. ‫م- ن------- چ-- ه--- ک-- د---.‬ ‫من نمی‌مانم چون هنوز کار دارم.‬ 0
ma- n---------- c--- h---- k-- d----. man nemi-mânam, chun hanuz kâr dâram. 		+
     
Зашто већ идете? ‫چ-- ح--- م-------‬ ‫چرا حالا می‌روید؟‬ 0
ch--- h--- m------? cherâ hâlâ miravid? 		+
Ја сам уморан / уморна. ‫ م- خ--- ه---.‬ ‫ من خسته هستم.‬ 0
ma- k----- h-----. man khaste hastam. 		+
Ја идем, јер сам уморан / уморна. ‫م- م----- چ-- خ--- ه---.‬ ‫من می‌روم چون خسته هستم.‬ 0
ma- m------ z--- k----- h-----. man miravam zirâ khaste hastam. 		+
     
Зашто већ одлазите? ‫چ-- ح--- (ب- م----) م-------‬ ‫چرا حالا (با ماشین) می‌روید؟‬ 0
ch--- h--- (b- m-----) m------? cherâ hâlâ (bâ mâshin) miravid? 		+
Већ је касно. ‫د--- د-- ش-- ا--.‬ ‫دیگر دیر شده است.‬ 0
di- a--. dir ast. 		+
Одлазим, јер је већ касно. ‫م- م----- چ-- ‫---- د-- ش-- ا--.‬ ‫من می‌روم چون ‫دیگر دیر شده است.‬ 0
ma- m------ z--- d-- a--. man miravam zirâ dir ast. 		+
     

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик - емоционалан, страни језик - рационалан?

Док учимо стране језике наш мозак се стимулише. У процесу учења мења се и мишљење. Постајемо све креативнији и флексибилнији. За људе који говоре више од једног језика комплексно размишљање је такође лакше. Учењем вежбамо памћење. Што више учимо то бољ функционише. Онај ко је савладао многе језике и друге ствари учи брзо. Он може дуже времена под пуном концентрацијом размишљати о једној ствари. И зато проблеме брже решава. Вишејезичне особе су и много одлучније. На који начин доносе одлуке такође зависи од језика. Језик на којем размишљамо утиче на доношење одлука. Психолози су у оквиру јеdне студије испитивали већи број особа. Сви испитаници су били двојезични. Уз матерњи су говорили још један језик. Испитаници су морали да одговоре на једно питање. Питање се односило на решење порблема. Током теста испитаници су морали да се одлуче између две опције. Једна опција носила је у себи много више ризика него она друга. Испитаници су морали да дају одговор на оба језика. Када се променио језик, променио се и одговор! Кад су говорили матерњи језик, испитаници су се одлучивали за ризичнију варијанту. На страном језику је то била сигурнија опција. Након теста је требало да се испитаници кладе. И овом приликом су постојале видне разлике. Док су се служили страним језиком, били су много разумнији. Научници претпостављају да се на страном језику боље концентришемо. Зато одлуке не доносимо емоционално већ рационално.