Рјечник

sr Оријентација   »   bg Ориентиране

41 [четрдесет и један]

Оријентација

Оријентација

41 [четирийсет и едно]

41 [chetiriyset i yedno]

Ориентиране

[Orientirane]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Где је туристичка агенција? К-д- --т--и---ч---ото-бю--? К--- е т------------- б---- К-д- е т-р-с-и-е-к-т- б-р-? --------------------------- Къде е туристическото бюро? 0
Kyd- ye t-rist-c----o-o-by-r-? K--- y- t-------------- b----- K-d- y- t-r-s-i-h-s-o-o b-u-o- ------------------------------ Kyde ye turisticheskoto byuro?
Имате ли карту града за мене? И-ате -и-карт- на -рад-? И---- л- к---- н- г----- И-а-е л- к-р-а н- г-а-а- ------------------------ Имате ли карта на града? 0
Im--e--i-k-r-- -a--ra-a? I---- l- k---- n- g----- I-a-e l- k-r-a n- g-a-a- ------------------------ Imate li karta na grada?
Може ли се овде резервисати хотелска соба? Може--и да -е ---ер--р----- -о-елс-а-с-ая? М--- л- д- с- р-------- т-- х------- с---- М-ж- л- д- с- р-з-р-и-а т-к х-т-л-к- с-а-? ------------------------------------------ Може ли да се резервира тук хотелска стая? 0
M-zhe -- da ---r-z-rv-r- t-- kh--el-ka--ta-a? M---- l- d- s- r-------- t-- k-------- s----- M-z-e l- d- s- r-z-r-i-a t-k k-o-e-s-a s-a-a- --------------------------------------------- Mozhe li da se rezervira tuk khotelska staya?
Где је стари град? Къ-- --с-ар--т-гр--? К--- е с------ г---- К-д- е с-а-и-т г-а-? -------------------- Къде е старият град? 0
Kyd- ye ----i--t--ra-? K--- y- s------- g---- K-d- y- s-a-i-a- g-a-? ---------------------- Kyde ye stariyat grad?
Где је катедрала? К-д- - -а-е-рал-т-? К--- е к----------- К-д- е к-т-д-а-а-а- ------------------- Къде е катедралата? 0
K--e y- ka---rala-a? K--- y- k----------- K-d- y- k-t-d-a-a-a- -------------------- Kyde ye katedralata?
Где је музеј? Къд-------ея-? К--- е м------ К-д- е м-з-я-? -------------- Къде е музеят? 0
Ky-e y- mu---at? K--- y- m------- K-d- y- m-z-y-t- ---------------- Kyde ye muzeyat?
Где се могу купити поштанске маркице? К------же----се к-пя---ощ----- -ар--? К--- м--- д- с- к---- п------- м----- К-д- м-ж- д- с- к-п-т п-щ-н-к- м-р-и- ------------------------------------- Къде може да се купят пощенски марки? 0
Kyd- --zh--da -e-kupya- -o--c-e--ki--a-k-? K--- m---- d- s- k----- p---------- m----- K-d- m-z-e d- s- k-p-a- p-s-c-e-s-i m-r-i- ------------------------------------------ Kyde mozhe da se kupyat poshchenski marki?
Где се може купити цвеће? К-де може ----- купят цве-я? К--- м--- д- с- к---- ц----- К-д- м-ж- д- с- к-п-т ц-е-я- ---------------------------- Къде може да се купят цветя? 0
K-de-m--h--da-s-----yat -----y-? K--- m---- d- s- k----- t------- K-d- m-z-e d- s- k-p-a- t-v-t-a- -------------------------------- Kyde mozhe da se kupyat tsvetya?
Где се могу купити возне карте? К--е-м-ж- ---се к--ят-б-ле-и? К--- м--- д- с- к---- б------ К-д- м-ж- д- с- к-п-т б-л-т-? ----------------------------- Къде може да се купят билети? 0
Ky------he d--se -up--t--ilet-? K--- m---- d- s- k----- b------ K-d- m-z-e d- s- k-p-a- b-l-t-? ------------------------------- Kyde mozhe da se kupyat bileti?
Где је лука? Къ-----п-ист---щ-т-? К--- е п------------ К-д- е п-и-т-н-щ-т-? -------------------- Къде е пристанището? 0
K--e y- pr-st-ni---he-o? K--- y- p--------------- K-d- y- p-i-t-n-s-c-e-o- ------------------------ Kyde ye pristanishcheto?
Где је пијаца? Къд--е -а----т? К--- е п------- К-д- е п-з-р-т- --------------- Къде е пазарът? 0
K--e -- ----ry-? K--- y- p------- K-d- y- p-z-r-t- ---------------- Kyde ye pazaryt?
Где је замак? Къ-е---за-ъ-ът? К--- е з------- К-д- е з-м-к-т- --------------- Къде е замъкът? 0
K--e--e --m-ky-? K--- y- z------- K-d- y- z-m-k-t- ---------------- Kyde ye zamykyt?
Када почиње (туристички) обилазак? Ко-а зап-ч-а -ур-ст---ска-- -б--ол-а? К--- з------ т------------- о-------- К-г- з-п-ч-а т-р-с-и-е-к-т- о-и-о-к-? ------------------------------------- Кога започва туристическата обиколка? 0
Ko-a--a-o-hv--tu--s-i-hesk-ta ----olka? K--- z------- t-------------- o-------- K-g- z-p-c-v- t-r-s-i-h-s-a-a o-i-o-k-? --------------------------------------- Koga zapochva turisticheskata obikolka?
Када се завршава (туристичкa) обилазак? К----с-ърш-а--ури-ти-еска-- о-икол--? К--- с------ т------------- о-------- К-г- с-ъ-ш-а т-р-с-и-е-к-т- о-и-о-к-? ------------------------------------- Кога свършва туристическата обиколка? 0
Kog--svy----- -u----i---s-a-- -bi-----? K--- s------- t-------------- o-------- K-g- s-y-s-v- t-r-s-i-h-s-a-a o-i-o-k-? --------------------------------------- Koga svyrshva turisticheskata obikolka?
Колико дуго траје (туристичкa) обилазак? Ко-ко ----е-трае-ту-и---ческ-та ----о-к-? К---- в---- т--- т------------- о-------- К-л-о в-е-е т-а- т-р-с-и-е-к-т- о-и-о-к-? ----------------------------------------- Колко време трае туристическата обиколка? 0
Kolko--re-- ---- -ur----c---------bik--k-? K---- v---- t--- t-------------- o-------- K-l-o v-e-e t-a- t-r-s-i-h-s-a-a o-i-o-k-? ------------------------------------------ Kolko vreme trae turisticheskata obikolka?
Ја желим водича који говори немачки. Б---искал-- ----л--екс-ур-о--д, к---о -ов--и--е-ски. Б-- и---- / и----- е----------- к---- г----- н------ Б-х и-к-л / и-к-л- е-с-у-з-в-д- к-й-о г-в-р- н-м-к-. ---------------------------------------------------- Бих искал / искала екскурзовод, който говори немски. 0
B-k----kal / iskala -ekskur--vo-, k-yto -o---- nem--i. B--- i---- / i----- y------------ k---- g----- n------ B-k- i-k-l / i-k-l- y-k-k-r-o-o-, k-y-o g-v-r- n-m-k-. ------------------------------------------------------ Bikh iskal / iskala yekskurzovod, koyto govori nemski.
Ја желим водича који говори италијански. Бих-и-к---- ис--л- -кс---зо-од, ко--о-г--о-и-и-а-иа-ск-. Б-- и---- / и----- е----------- к---- г----- и---------- Б-х и-к-л / и-к-л- е-с-у-з-в-д- к-й-о г-в-р- и-а-и-н-к-. -------------------------------------------------------- Бих искал / искала екскурзовод, който говори италиански. 0
Bi-- i-kal /---kala-y--s-----v--- ----o---vo-i ita-i----i. B--- i---- / i----- y------------ k---- g----- i---------- B-k- i-k-l / i-k-l- y-k-k-r-o-o-, k-y-o g-v-r- i-a-i-n-k-. ---------------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala yekskurzovod, koyto govori italianski.
Ја желим водича који говори француски. Бих-и---- / ис--л--екс-ур--во-,--о-т- -ов-ри-фр-нс--. Б-- и---- / и----- е----------- к---- г----- ф------- Б-х и-к-л / и-к-л- е-с-у-з-в-д- к-й-о г-в-р- ф-е-с-и- ----------------------------------------------------- Бих искал / искала екскурзовод, който говори френски. 0
B--h i-ka- ---s--la yek-ku--ov--- ko-to-go------r-ns-i. B--- i---- / i----- y------------ k---- g----- f------- B-k- i-k-l / i-k-l- y-k-k-r-o-o-, k-y-o g-v-r- f-e-s-i- ------------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala yekskurzovod, koyto govori frenski.

Енглески - светски језик

Енглески је најраширенији језик на свету. Мандарин, тј. књижевни кинески, је матерњи језик највећег броја људи. Енглески је матерњи језик “само” 350 милиона људи. Па ипак, енглески врши велики утицај на друге језике. На значају почиње да добија од средине двадесетог века. До овога је увелико дошло захваљујући томе што су Сједињене Америчке Државе постале супер-сила. Енглески је у многим земљама први страни језик у школама. Међународне организације употребљавају енглески као званични језик. Енглески је такође званични језик многих земаља. Међутим, могуће је да ће ово место ускоро преузети други језици. Енглески спада у групу западногерманских језика. Зато је сродан немачком, на пример. Ипак, у последњих хиљаду година језик се значајно изменио. Раније је енглески био језик који је имао наставке. Већина наставака с граматичком функцијом је отпала. Зато енглески можемо уврстити у изолирајуће језике. Ова врста језика је сличнија кинеском него немачком. Енглески језик ће се у будућности још више упростити. Неправилни глаголи ће највероватније нестати. У поређењу са осталим индоевропским језицима енглески је једноставан. Енглески правопис је, с друге стране, веома тежак. Разлог томе је велика разлика у писању и изговору речи. Енглески правопис није се мењао већ неколико векова. Али се изговор значајно променио. Резултат тога је да се још увек пише онако како се говорило 1400. године. Када је изговор у питању, постоје многобројне нерегуларности. Само за словну комбинацију “ough” постоји шест варијанти. Проверите сами ! - thorough, thought, through, rough, bough, cough.
Да ли си знао?
Словачки спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 5 милиона људи. У уском је сродству са суседним чешким. Разлог томе је заједничка прошлост у бившој Чехословачкој. Лексички фонд обају језика је већином идентичан. Разлике се односе пре свега на гласовни систем. Словачки је настао у 10. веку у виду више дијалеката. Међутим, дуго времена је био под утицајем суседних језика. Зато је данашњи књижевни словачки добио свој облик тек у 19. веку. Тако су се могли поједноставити неки елементи у поређењу са чешким. Али многи различити дијалекти су се одржали до данас. У словачком језику се користи латинично писмо. То је језик који други словенски говорници најлакше разумеју... Могло би се рећи да је словачки нека врста међујезика у слoвенском простору. Добар разлог да се позабавите овим лепим језиком.