Рјечник

sr Оријентација   »   el Προσανατολισμός

41 [четрдесет и један]

Оријентација

Оријентација

41 [σαράντα ένα]

41 [saránta éna]

Προσανατολισμός

[Prosanatolismós]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Где је туристичка агенција? Πού-----ι ---γ-α--ίο--ου-ισ-ού; Π-- ε---- τ- γ------ τ--------- Π-ύ ε-ν-ι τ- γ-α-ε-ο τ-υ-ι-μ-ύ- ------------------------------- Πού είναι το γραφείο τουρισμού; 0
P-- -í--i to--rap-eí---o-rismo-? P-- e---- t- g------- t--------- P-ú e-n-i t- g-a-h-í- t-u-i-m-ú- -------------------------------- Poú eínai to grapheío tourismoú?
Имате ли карту града за мене? Μπ-ρ-----ν----υ-δ---τε έν---χ-ρτ- τ-ς---λης; Μ------- ν- μ-- δ----- έ--- χ---- τ-- π----- Μ-ο-ε-τ- ν- μ-υ δ-σ-τ- έ-α- χ-ρ-η τ-ς π-λ-ς- -------------------------------------------- Μπορείτε να μου δώσετε έναν χάρτη της πόλης; 0
Mp-r--te--- --- ----te --a- ch--t- --s-p-lēs? M------- n- m-- d----- é--- c----- t-- p----- M-o-e-t- n- m-u d-s-t- é-a- c-á-t- t-s p-l-s- --------------------------------------------- Mporeíte na mou dṓsete énan chártē tēs pólēs?
Може ли се овде резервисати хотелска соба? Μ--ρ-- -α--ί- ν- κρ----ει έ-α-------ο -δώ; Μ----- κ----- ν- κ------- έ-- δ------ ε--- Μ-ο-ε- κ-ν-ί- ν- κ-α-ή-ε- έ-α δ-μ-τ-ο ε-ώ- ------------------------------------------ Μπορεί κανείς να κρατήσει ένα δωμάτιο εδώ; 0
M--re---a--í- na-kr--ḗ--- -na----á-i- ---? M----- k----- n- k------- é-- d------ e--- M-o-e- k-n-í- n- k-a-ḗ-e- é-a d-m-t-o e-ṓ- ------------------------------------------ Mporeí kaneís na kratḗsei éna dōmátio edṓ?
Где је стари град? Π-ύ είναι---πα--ά --λ-; Π-- ε---- η π---- π---- Π-ύ ε-ν-ι η π-λ-ά π-λ-; ----------------------- Πού είναι η παλιά πόλη; 0
P---eí--- ē-p--iá--ól-? P-- e---- ē p---- p---- P-ú e-n-i ē p-l-á p-l-? ----------------------- Poú eínai ē paliá pólē?
Где је катедрала? Πο- εί----ο-κα-ε-------ν-ός; Π-- ε---- ο κ--------- ν---- Π-ύ ε-ν-ι ο κ-θ-δ-ι-ό- ν-ό-; ---------------------------- Πού είναι ο καθεδρικός ναός; 0
P-ú-eí-ai o kath-d-ik-- na--? P-- e---- o k---------- n---- P-ú e-n-i o k-t-e-r-k-s n-ó-? ----------------------------- Poú eínai o kathedrikós naós?
Где је музеј? Π-- ε-να--το--ο-σεί-; Π-- ε---- τ- μ------- Π-ύ ε-ν-ι τ- μ-υ-ε-ο- --------------------- Πού είναι το μουσείο; 0
P-----na- to-mou----? P-- e---- t- m------- P-ú e-n-i t- m-u-e-o- --------------------- Poú eínai to mouseío?
Где се могу купити поштанске маркице? Πού-μπορε- ν- ----άσ-- κ--είς-γρ--μ--ό-ημ-; Π-- μ----- ν- α------- κ----- γ------------ Π-ύ μ-ο-ε- ν- α-ο-ά-ε- κ-ν-ί- γ-α-μ-τ-σ-μ-; ------------------------------------------- Πού μπορεί να αγοράσει κανείς γραμματόσημα; 0
Poú m-o--í na ---rás-- k--e-s -----ató----? P-- m----- n- a------- k----- g------------ P-ú m-o-e- n- a-o-á-e- k-n-í- g-a-m-t-s-m-? ------------------------------------------- Poú mporeí na agorásei kaneís grammatósēma?
Где се може купити цвеће? Π-ύ--π---ί ν- -γο---ει κα-είς----λο-δια; Π-- μ----- ν- α------- κ----- λ--------- Π-ύ μ-ο-ε- ν- α-ο-ά-ε- κ-ν-ί- λ-υ-ο-δ-α- ---------------------------------------- Πού μπορεί να αγοράσει κανείς λουλούδια; 0
P-ú---o-eí -a a-orá--i ka-eís l--lo--ia? P-- m----- n- a------- k----- l--------- P-ú m-o-e- n- a-o-á-e- k-n-í- l-u-o-d-a- ---------------------------------------- Poú mporeí na agorásei kaneís louloúdia?
Где се могу купити возне карте? Π-ύ-μ-ο----να-α-ο---ε- -α---- ε----ή--α; Π-- μ----- ν- α------- κ----- ε--------- Π-ύ μ-ο-ε- ν- α-ο-ά-ε- κ-ν-ί- ε-σ-τ-ρ-α- ---------------------------------------- Πού μπορεί να αγοράσει κανείς εισιτήρια; 0
Po---p--eí--a-ag-r--e- --ne---ei-it-r--? P-- m----- n- a------- k----- e--------- P-ú m-o-e- n- a-o-á-e- k-n-í- e-s-t-r-a- ---------------------------------------- Poú mporeí na agorásei kaneís eisitḗria?
Где је лука? Πο--ε---- το-λ----ι; Π-- ε---- τ- λ------ Π-ύ ε-ν-ι τ- λ-μ-ν-; -------------------- Πού είναι το λιμάνι; 0
P----í-ai -- -----i? P-- e---- t- l------ P-ú e-n-i t- l-m-n-? -------------------- Poú eínai to limáni?
Где је пијаца? Πο- -ίν-----αγορά; Π-- ε---- η α----- Π-ύ ε-ν-ι η α-ο-ά- ------------------ Πού είναι η αγορά; 0
Po- --n-i - agor-? P-- e---- ē a----- P-ú e-n-i ē a-o-á- ------------------ Poú eínai ē agorá?
Где је замак? Πο- ε-ναι -ο-παλάτι; Π-- ε---- τ- π------ Π-ύ ε-ν-ι τ- π-λ-τ-; -------------------- Πού είναι το παλάτι; 0
P---eín-- to ---át-? P-- e---- t- p------ P-ú e-n-i t- p-l-t-? -------------------- Poú eínai to paláti?
Када почиње (туристички) обилазак? Π-τ- -ρχίζ-- η ---άγησ-; Π--- α------ η ξ-------- Π-τ- α-χ-ζ-ι η ξ-ν-γ-σ-; ------------------------ Πότε αρχίζει η ξενάγηση; 0
Pó-e ---hí-------e-á-ēsē? P--- a------- ē x-------- P-t- a-c-í-e- ē x-n-g-s-? ------------------------- Póte archízei ē xenágēsē?
Када се завршава (туристичкa) обилазак? Π-------ειώνει η ξε-άγησ-; Π--- τ-------- η ξ-------- Π-τ- τ-λ-ι-ν-ι η ξ-ν-γ-σ-; -------------------------- Πότε τελειώνει η ξενάγηση; 0
P--e--el---ne- - --n--ēsē? P--- t-------- ē x-------- P-t- t-l-i-n-i ē x-n-g-s-? -------------------------- Póte teleiṓnei ē xenágēsē?
Колико дуго траје (туристичкa) обилазак? Πόσ- δ-αρκ-ί-η --νάγ-ση; Π--- δ------ η ξ-------- Π-σ- δ-α-κ-ί η ξ-ν-γ-σ-; ------------------------ Πόσο διαρκεί η ξενάγηση; 0
Pó-o---arkeí --xenág-s-? P--- d------ ē x-------- P-s- d-a-k-í ē x-n-g-s-? ------------------------ Póso diarkeí ē xenágēsē?
Ја желим водича који говори немачки. Θα --ε-α έν-ν -ερμ--ό--ν--ξε--γό. Θ- ή---- έ--- γ---------- ξ------ Θ- ή-ε-α έ-α- γ-ρ-α-ό-ω-ο ξ-ν-γ-. --------------------------------- Θα ήθελα έναν γερμανόφωνο ξεναγό. 0
Th-----el--én-- g--m-n----no----a--. T-- ḗ----- é--- g----------- x------ T-a ḗ-h-l- é-a- g-r-a-ó-h-n- x-n-g-. ------------------------------------ Tha ḗthela énan germanóphōno xenagó.
Ја желим водича који говори италијански. Θ--ή---- έν---ι-α---ω-ο -ε---ό. Θ- ή---- έ--- ι-------- ξ------ Θ- ή-ε-α έ-α- ι-α-ό-ω-ο ξ-ν-γ-. ------------------------------- Θα ήθελα έναν ιταλόφωνο ξεναγό. 0
T-- ḗt-e----n----ta---h------nag-. T-- ḗ----- é--- i--------- x------ T-a ḗ-h-l- é-a- i-a-ó-h-n- x-n-g-. ---------------------------------- Tha ḗthela énan italóphōno xenagó.
Ја желим водича који говори француски. Θα---ε-α έ-αν γ---ό---ο--ε---ό Θ- ή---- έ--- γ-------- ξ----- Θ- ή-ε-α έ-α- γ-λ-ό-ω-ο ξ-ν-γ- ------------------------------ Θα ήθελα έναν γαλλόφωνο ξεναγό 0
T-a ---ela énan---l--p--no-x--a-ó T-- ḗ----- é--- g--------- x----- T-a ḗ-h-l- é-a- g-l-ó-h-n- x-n-g- --------------------------------- Tha ḗthela énan gallóphōno xenagó

Енглески - светски језик

Енглески је најраширенији језик на свету. Мандарин, тј. књижевни кинески, је матерњи језик највећег броја људи. Енглески је матерњи језик “само” 350 милиона људи. Па ипак, енглески врши велики утицај на друге језике. На значају почиње да добија од средине двадесетог века. До овога је увелико дошло захваљујући томе што су Сједињене Америчке Државе постале супер-сила. Енглески је у многим земљама први страни језик у школама. Међународне организације употребљавају енглески као званични језик. Енглески је такође званични језик многих земаља. Међутим, могуће је да ће ово место ускоро преузети други језици. Енглески спада у групу западногерманских језика. Зато је сродан немачком, на пример. Ипак, у последњих хиљаду година језик се значајно изменио. Раније је енглески био језик који је имао наставке. Већина наставака с граматичком функцијом је отпала. Зато енглески можемо уврстити у изолирајуће језике. Ова врста језика је сличнија кинеском него немачком. Енглески језик ће се у будућности још више упростити. Неправилни глаголи ће највероватније нестати. У поређењу са осталим индоевропским језицима енглески је једноставан. Енглески правопис је, с друге стране, веома тежак. Разлог томе је велика разлика у писању и изговору речи. Енглески правопис није се мењао већ неколико векова. Али се изговор значајно променио. Резултат тога је да се још увек пише онако како се говорило 1400. године. Када је изговор у питању, постоје многобројне нерегуларности. Само за словну комбинацију “ough” постоји шест варијанти. Проверите сами ! - thorough, thought, through, rough, bough, cough.
Да ли си знао?
Словачки спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 5 милиона људи. У уском је сродству са суседним чешким. Разлог томе је заједничка прошлост у бившој Чехословачкој. Лексички фонд обају језика је већином идентичан. Разлике се односе пре свега на гласовни систем. Словачки је настао у 10. веку у виду више дијалеката. Међутим, дуго времена је био под утицајем суседних језика. Зато је данашњи књижевни словачки добио свој облик тек у 19. веку. Тако су се могли поједноставити неки елементи у поређењу са чешким. Али многи различити дијалекти су се одржали до данас. У словачком језику се користи латинично писмо. То је језик који други словенски говорници најлакше разумеју... Могло би се рећи да је словачки нека врста међујезика у слoвенском простору. Добар разлог да се позабавите овим лепим језиком.