Рјечник

sr Куповина   »   bg Пазаруване

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [петдесет и четири]

54 [petdeset i chetiri]

Пазаруване

[Pazaruvane]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Ја желим купити поклон. Б---и-к-л /-иска-а д---у-я---дар--. Б-- и---- / и----- д- к--- п------- Б-х и-к-л / и-к-л- д- к-п- п-д-р-к- ----------------------------------- Бих искал / искала да купя подарък. 0
B--- -s-a--/-i---l- -a -up-- ---ar--. B--- i---- / i----- d- k---- p------- B-k- i-k-l / i-k-l- d- k-p-a p-d-r-k- ------------------------------------- Bikh iskal / iskala da kupya podaryk.
Али ништа превише скупо. Но не-нещ- --е-а-е-- с--п-. Н- н- н--- п-------- с----- Н- н- н-щ- п-е-а-е-о с-ъ-о- --------------------------- Но не нещо прекалено скъпо. 0
N---e nesh--- pre-a------kypo. N- n- n------ p-------- s----- N- n- n-s-c-o p-e-a-e-o s-y-o- ------------------------------ No ne neshcho prekaleno skypo.
Имате ли можда ташну? М-же-б- --м-к- --нта? М--- б- д----- ч----- М-ж- б- д-м-к- ч-н-а- --------------------- Може би дамска чанта? 0
M---e-b---a---- -han--? M---- b- d----- c------ M-z-e b- d-m-k- c-a-t-? ----------------------- Mozhe bi damska chanta?
Коју боју желите? Ка--- -вят жел-ете? К---- ц--- ж------- К-к-в ц-я- ж-л-е-е- ------------------- Какъв цвят желаете? 0
Ka-yv-tsvya---hel-ete? K---- t----- z-------- K-k-v t-v-a- z-e-a-t-? ---------------------- Kakyv tsvyat zhelaete?
Црну, браон или белу? Чер------фяв-ил- -ял? Ч----- к---- и-- б--- Ч-р-н- к-ф-в и-и б-л- --------------------- Черен, кафяв или бял? 0
C----n---a-y-v--li b---? C------ k----- i-- b---- C-e-e-, k-f-a- i-i b-a-? ------------------------ Cheren, kafyav ili byal?
Велику или малу? Г-ля-- -ли-м-л-а? Г----- и-- м----- Г-л-м- и-и м-л-а- ----------------- Голяма или малка? 0
G--y----i-- -alka? G------ i-- m----- G-l-a-a i-i m-l-a- ------------------ Golyama ili malka?
Могу ли видети ову? Може -и----ви-я-таз-? М--- л- д- в--- т---- М-ж- л- д- в-д- т-з-? --------------------- Може ли да видя тази? 0
M-----l- -a-------t---? M---- l- d- v---- t---- M-z-e l- d- v-d-a t-z-? ----------------------- Mozhe li da vidya tazi?
Је ли од коже? О-----а -- -? О- к--- л- е- О- к-ж- л- е- ------------- От кожа ли е? 0
Ot -o-ha l- y-? O- k---- l- y-- O- k-z-a l- y-? --------------- Ot kozha li ye?
Или је од вештачког материјала? Или-от изк-стве-а-м-тер--? И-- о- и--------- м------- И-и о- и-к-с-в-н- м-т-р-я- -------------------------- Или от изкуствена материя? 0
Ili ot--z-us-v--- -at-ri-a? I-- o- i--------- m-------- I-i o- i-k-s-v-n- m-t-r-y-? --------------------------- Ili ot izkustvena materiya?
Наравно, од коже. От -ожа е-т--тв---. О- к--- е---------- О- к-ж- е-т-с-в-н-. ------------------- От кожа естествено. 0
O- -ozha-ye----tve--. O- k---- y----------- O- k-z-a y-s-e-t-e-o- --------------------- Ot kozha yestestveno.
То је нарочито добар квалитет. То-а----собе-о-д--ро-ка-е---о. Т--- е о------ д---- к-------- Т-в- е о-о-е-о д-б-о к-ч-с-в-. ------------------------------ Това е особено добро качество. 0
To-- ye-----e-- do-ro kac-e----. T--- y- o------ d---- k--------- T-v- y- o-o-e-o d-b-o k-c-e-t-o- -------------------------------- Tova ye osobeno dobro kachestvo.
А ташна је заиста повољна. Ч--тат- де-с-в--е-н- ---а -ного-и--о----ц-на. Ч------ д----------- е н- м---- и------ ц---- Ч-н-а-а д-й-т-и-е-н- е н- м-о-о и-г-д-а ц-н-. --------------------------------------------- Чантата действително е на много изгодна цена. 0
C--nta-- d-ystvi--l-o-ye-na-mnogo---godna-tse-a. C------- d----------- y- n- m---- i------ t----- C-a-t-t- d-y-t-i-e-n- y- n- m-o-o i-g-d-a t-e-a- ------------------------------------------------ Chantata deystvitelno ye na mnogo izgodna tsena.
Ова ми се допада. Хар--в--м-. Х------ м-- Х-р-с-а м-. ----------- Харесва ми. 0
K-a-es-- mi. K------- m-- K-a-e-v- m-. ------------ Kharesva mi.
Ову ћу узети. Ще-я ----а. Щ- я в----- Щ- я в-е-а- ----------- Ще я взема. 0
Sh----y- v-ema. S---- y- v----- S-c-e y- v-e-a- --------------- Shche ya vzema.
Могу ли је евентуално заменити? Мож---и------у-л---да я -о-м--я? М--- л- е--------- д- я п------- М-ж- л- е-е-т-а-н- д- я п-д-е-я- -------------------------------- Може ли евентуално да я подменя? 0
Mozhe -i---v--t---n---a -a-p---e-y-? M---- l- y---------- d- y- p-------- M-z-e l- y-v-n-u-l-o d- y- p-d-e-y-? ------------------------------------ Mozhe li yeventualno da ya podmenya?
Подразумева се. Ра--и----е. Р------ с-- Р-з-и-а с-. ----------- Разбира се. 0
Ra---r- s-. R------ s-- R-z-i-a s-. ----------- Razbira se.
Запаковаћемо је као поклон. Н---щ--я-о---ов--е----- -од--ъ-. Н-- щ- я о-------- к--- п------- Н-е щ- я о-а-о-а-е к-т- п-д-р-к- -------------------------------- Ние ще я опаковаме като подарък. 0
N-e-----e y- ----o---e--ato -odaryk. N-- s---- y- o-------- k--- p------- N-e s-c-e y- o-a-o-a-e k-t- p-d-r-k- ------------------------------------ Nie shche ya opakovame kato podaryk.
Тамо преко је благајна. К---т--- та------еща. К----- е т-- о------- К-с-т- е т-м о-с-е-а- --------------------- Касата е там отсреща. 0
Ka--ta-y----m ---re-hc--. K----- y- t-- o---------- K-s-t- y- t-m o-s-e-h-h-. ------------------------- Kasata ye tam otsreshcha.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.