Рјечник

sr Везници 2   »   mk Сврзници 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [деведесет и пет]

95 [dyevyedyesyet i pyet]

Сврзници 2

[Svrznitzi 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Од када она не ради више? Од-к-г--т-- -е р-б----------? О- к--- т-- н- р----- п------ О- к-г- т-а н- р-б-т- п-в-ќ-? ----------------------------- Од кога таа не работи повеќе? 0
O- ko-u- -a- --- ---ot--pov---jye? O- k---- t-- n-- r----- p--------- O- k-g-a t-a n-e r-b-t- p-v-e-j-e- ---------------------------------- Od kogua taa nye raboti povyekjye?
Од њене удаје? О- ---зин--а ве-ч--ка? О- н-------- в-------- О- н-ј-и-а-а в-н-а-к-? ---------------------- Од нејзината венчавка? 0
Od -ye-z---t- vy-n-hav--? O- n--------- v---------- O- n-e-z-n-t- v-e-c-a-k-? ------------------------- Od nyeјzinata vyenchavka?
Да, она не ради више од када се удала. Д-- -аа -е ра--т- п-в---,--т-ако-с--омаж-. Д-- т-- н- р----- п------ о----- с- о----- Д-, т-а н- р-б-т- п-в-ќ-, о-к-к- с- о-а-и- ------------------------------------------ Да, таа не работи повеќе, откако се омажи. 0
Da,---- n-e ---oti p-v-ek------t-ak- -y- -m--i. D-- t-- n-- r----- p--------- o----- s-- o----- D-, t-a n-e r-b-t- p-v-e-j-e- o-k-k- s-e o-a-i- ----------------------------------------------- Da, taa nye raboti povyekjye, otkako sye omaʐi.
Од када се удала, она не ради више. О--ак---аа -- --аж-- т---н- -або-и пов-ќе. О----- т-- с- о----- т-- н- р----- п------ О-к-к- т-а с- о-а-и- т-а н- р-б-т- п-в-ќ-. ------------------------------------------ Откако таа се омажи, таа не работи повеќе. 0
Otk-k- -a- sye--m---,-ta- n----a---i p-vy-k-y-. O----- t-- s-- o----- t-- n-- r----- p--------- O-k-k- t-a s-e o-a-i- t-a n-e r-b-t- p-v-e-j-e- ----------------------------------------------- Otkako taa sye omaʐi, taa nye raboti povyekjye.
Од када се они познају, срећни су. О-к-ко се-по---в-ат, ти---- --е---. О----- с- п--------- т-- с- с------ О-к-к- с- п-з-а-а-т- т-е с- с-е-н-. ----------------------------------- Откако се познаваат, тие се среќни. 0
Otkak----- p--n--aat,----e-sye --y---n-. O----- s-- p--------- t--- s-- s-------- O-k-k- s-e p-z-a-a-t- t-y- s-e s-y-k-n-. ---------------------------------------- Otkako sye poznavaat, tiye sye sryekjni.
Од када имају децу, излазе ређе. О-к--о-им--- д-ца, ти--из-е-уваа- рет--. О----- и---- д---- т-- и--------- р----- О-к-к- и-а-т д-ц-, т-е и-л-г-в-а- р-т-о- ---------------------------------------- Откако имаат деца, тие излегуваат ретко. 0
O---ko--maat--y-tz-, ---e izl--g--o-a---r--tko. O----- i---- d------ t--- i------------ r------ O-k-k- i-a-t d-e-z-, t-y- i-l-e-u-o-a-t r-e-k-. ----------------------------------------------- Otkako imaat dyetza, tiye izlyeguoovaat ryetko.
Када ће она телефонирати? К--- -аа-теле--н-р-? К--- т-- т---------- К-г- т-а т-л-ф-н-р-? -------------------- Кога таа телефонира? 0
K--u--t-- ty-lyefo-ira? K---- t-- t------------ K-g-a t-a t-e-y-f-n-r-? ----------------------- Kogua taa tyelyefonira?
За време вожње? За-вр-м--на-во-ењ---? З- в---- н- в-------- З- в-е-е н- в-з-њ-т-? --------------------- За време на возењето? 0
Z- vr-e-y---a v-zye--eto? Z- v------ n- v---------- Z- v-y-m-e n- v-z-e-y-t-? ------------------------- Za vryemye na vozyeњyeto?
Да, док вози ауто. Да--доде---в----ав---об--. Д-- д----- в--- а--------- Д-, д-д-к- в-з- а-т-м-б-л- -------------------------- Да, додека вози автомобил. 0
Da, d--yek- vo-- a--omo-i-. D-- d------ v--- a--------- D-, d-d-e-a v-z- a-t-m-b-l- --------------------------- Da, dodyeka vozi avtomobil.
Она телефонира док вози ауто. Т----е-еф-нир-- ---ек- -о-во-- ---ом--ил-т. Т-- т---------- д----- г- в--- а----------- Т-а т-л-ф-н-р-, д-д-к- г- в-з- а-т-м-б-л-т- ------------------------------------------- Таа телефонира, додека го вози автомобилот. 0
T-a-ty------nir---do-ye-a g-o --zi -vt---b-lot. T-- t------------ d------ g-- v--- a----------- T-a t-e-y-f-n-r-, d-d-e-a g-o v-z- a-t-m-b-l-t- ----------------------------------------------- Taa tyelyefonira, dodyeka guo vozi avtomobilot.
Она гледа телевизију док пегла. Та- --е-а-----виз-ја, -оде-а п-гла. Т-- г---- т---------- д----- п----- Т-а г-е-а т-л-в-з-ј-, д-д-к- п-г-а- ----------------------------------- Таа гледа телевизија, додека пегла. 0
T-----lyeda--ye-y----iј-,-d---ek- -y-g---. T-- g------ t------------ d------ p------- T-a g-l-e-a t-e-y-v-z-ј-, d-d-e-a p-e-u-a- ------------------------------------------ Taa gulyeda tyelyeviziјa, dodyeka pyegula.
Она слуша музику док ради задатке. Таа--л-ш--му-ик-- д--е-а -и -рш-------- -ада--. Т-- с---- м------ д----- г- в--- с----- з------ Т-а с-у-а м-з-к-, д-д-к- г- в-ш- с-о-т- з-д-ч-. ----------------------------------------------- Таа слуша музика, додека ги врши своите задачи. 0
Taa-s---s-a-mooz-ka---o----- g-- v---- s--it-e -a-a---. T-- s------ m------- d------ g-- v---- s------ z------- T-a s-o-s-a m-o-i-a- d-d-e-a g-i v-s-i s-o-t-e z-d-c-i- ------------------------------------------------------- Taa sloosha moozika, dodyeka gui vrshi svoitye zadachi.
Ја не видим ништа, када немам наочале. Јас -е --еда--ни-то, ко---/---- --мам о----. Ј-- н- г----- н----- к--- / а-- н---- о----- Ј-с н- г-е-а- н-ш-о- к-г- / а-о н-м-м о-и-а- -------------------------------------------- Јас не гледам ништо, кога / ако немам очила. 0
Јas --- gu--e-a- n-s--o- --g-a ---ko nye-am ochila. Ј-- n-- g------- n------ k---- / a-- n----- o------ Ј-s n-e g-l-e-a- n-s-t-, k-g-a / a-o n-e-a- o-h-l-. --------------------------------------------------- Јas nye gulyedam nishto, kogua / ako nyemam ochila.
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. Ја- -- ра--и-----иш-о- к----- а---м-зи-а-- е-тол-у-г--с--. Ј-- н- р------- н----- к--- / а-- м------- е т---- г------ Ј-с н- р-з-и-а- н-ш-о- к-г- / а-о м-з-к-т- е т-л-у г-а-н-. ---------------------------------------------------------- Јас не разбирам ништо, кога / ако музиката е толку гласна. 0
Ј-s-n-e---zb--a- n----o, -ogu- / --o ---zi--t--ye-t--k-- g--asna. Ј-- n-- r------- n------ k---- / a-- m-------- y- t----- g------- Ј-s n-e r-z-i-a- n-s-t-, k-g-a / a-o m-o-i-a-a y- t-l-o- g-l-s-a- ----------------------------------------------------------------- Јas nye razbiram nishto, kogua / ako moozikata ye tolkoo gulasna.
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. Јас--- -и-и--м -и-т---к--а-/-ако--м-м -асти-ка. Ј-- н- м------ н----- к--- / а-- и--- н-------- Ј-с н- м-р-с-м н-ш-о- к-г- / а-о и-а- н-с-и-к-. ----------------------------------------------- Јас не мирисам ништо, кога / ако имам настинка. 0
Јa- n-- m-r-sam -isht-, k-g---/-ak- ---m nastink-. Ј-- n-- m------ n------ k---- / a-- i--- n-------- Ј-s n-e m-r-s-m n-s-t-, k-g-a / a-o i-a- n-s-i-k-. -------------------------------------------------- Јas nye mirisam nishto, kogua / ako imam nastinka.
Ми узимамо такси, ако пада киша. Ќ---е---е-е-н--такси---ок-лк------о -р--. Ќ- з----- е--- т----- д------ / а-- в---- Ќ- з-м-м- е-н- т-к-и- д-к-л-у / а-о в-н-. ----------------------------------------- Ќе земеме едно такси, доколку / ако врне. 0
K-y- zy-myem---ye--o t-k--- d-k----o-/---- v-nye. K--- z-------- y---- t----- d------- / a-- v----- K-y- z-e-y-m-e y-d-o t-k-i- d-k-l-o- / a-o v-n-e- ------------------------------------------------- Kjye zyemyemye yedno taksi, dokolkoo / ako vrnye.
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. Н-- ќе -а---------о-- --ет--- ----лк--/ --о доби-ме -а-л-т-. Н-- ќ- п------- о---- с------ д------ / а-- д------ н- л---- Н-е ќ- п-т-в-м- о-о-у с-е-о-, д-к-л-у / а-о д-б-е-е н- л-т-. ------------------------------------------------------------ Ние ќе патуваме околу светот, доколку / ако добиеме на лото. 0
N-ye--j-- p-t-ovam-- --o-o--s--e-o----oko-koo---ak---o-i----- ----o--. N--- k--- p--------- o----- s------- d------- / a-- d-------- n- l---- N-y- k-y- p-t-o-a-y- o-o-o- s-y-t-t- d-k-l-o- / a-o d-b-y-m-e n- l-t-. ---------------------------------------------------------------------- Niye kjye patoovamye okoloo svyetot, dokolkoo / ako dobiyemye na loto.
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. Ние--е з----неме с- -ад-њ--о, до-ол-у --ак- тој-не---ј-е н---о--. Н-- ќ- з-------- с- ј-------- д------ / а-- т-- н- д---- н------- Н-е ќ- з-п-ч-е-е с- ј-д-њ-т-, д-к-л-у / а-о т-ј н- д-ј-е н-с-о-о- ----------------------------------------------------------------- Ние ќе започнеме со јадењето, доколку / ако тој не дојде наскоро. 0
Niy- ---e---p-chn--my--so -ad-e--et-,-----lkoo-----o t-ј n-e-do-d-e nas-oro. N--- k--- z----------- s- ј---------- d------- / a-- t-- n-- d----- n------- N-y- k-y- z-p-c-n-e-y- s- ј-d-e-y-t-, d-k-l-o- / a-o t-ј n-e d-ј-y- n-s-o-o- ---------------------------------------------------------------------------- Niye kjye zapochnyemye so јadyeњyeto, dokolkoo / ako toј nye doјdye naskoro.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.