Рјечник

Везници 2   »   Злучнікі 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [дзевяноста пяць]

95 [dzevyanosta pyats’]

+

Злучнікі 2

[Zluchnіkі 2]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски белоруски Игра Више
Од када она не ради више? З я---- ч--- В- б---- н- п-------? З якога часу Вы больш не працуеце? 0
Z y----- c---- V- b----- n- p---------? Z yakoga chasu Vy bol’sh ne pratsuetse?
+
Од њене удаје? З з------? З замужжа? 0
Z z--------? Z zamuzhzha?
+
Да, она не ради више од када се удала. Та-- я-- б---- н- п------ з т--- ч--- я- в----- з----. Так, яна больш не працуе, з таго часу як выйшла замуж. 0
Ta-- y--- b----- n- p------- z t--- c---- y-- v------ z-----. Tak, yana bol’sh ne pratsue, z tago chasu yak vyyshla zamuzh.
+
     
Од када се удала, она не ради више. З т--- ч---- я- я-- в----- з----- я-- б---- н- п-----. З таго часу, як яна выйшла замуж, яна больш не працуе. 0
Z t--- c----- y-- y--- v------ z------ y--- b----- n- p------. Z tago chasu, yak yana vyyshla zamuzh, yana bol’sh ne pratsue.
+
Од када се они познају, срећни су. Ян- ш-------- з т--- ч---- я- п-----------. Яны шчаслівыя з таго часу, як пазнаёміліся. 0
Ya-- s----------- z t--- c----- y-- p------------. Yany shchaslіvyya z tago chasu, yak paznaemіlіsya.
+
Од када имају децу, излазе ређе. З т--- ч---- я- у і- з-------- д----- я-- р---- в-------- г-----. З таго часу, як у іх з’явіліся дзеці, яны рэдка выходзяць гуляць. 0
Z t--- c----- y-- u і-- z---------- d------ y--- r---- v----------- g-------. Z tago chasu, yak u іkh z’yavіlіsya dzetsі, yany redka vykhodzyats’ gulyats’.
+
     
Када ће она телефонирати? Ка-- я-- п----------? Калі яна патэлефануе? 0
Ka-- y--- p----------? Kalі yana patelefanue?
+
За време вожње? Па---- п------? Падчас паездкі? 0
Pa----- p------? Padchas paezdkі?
+
Да, док вози ауто. Та-- к--- я-- б---- е---- н- м-----. Так, калі яна будзе ехаць на машыне. 0
Ta-- k--- y--- b---- y------- n- m------. Tak, kalі yana budze yekhats’ na mashyne.
+
     
Она телефонира док вози ауто. Ян- п---------- т---- к--- б---- е---- н- м-----. Яна патэлефануе тады, калі будзе ехаць на машыне. 0
Ya-- p---------- t---- k--- b---- y------- n- m------. Yana patelefanue tady, kalі budze yekhats’ na mashyne.
+
Она гледа телевизију док пегла. Ян- г------- т--------- к--- п-----. Яна глядзіць тэлевізар, калі прасуе. 0
Ya-- g--------- t--------- k--- p-----. Yana glyadzіts’ televіzar, kalі prasue.
+
Она слуша музику док ради задатке. Ян- с----- м------ к--- р----- з------. Яна слухае музыку, калі робіць заданні. 0
Ya-- s------ m------ k--- r------ z------. Yana slukhae muzyku, kalі robіts’ zadannі.
+
     
Ја не видим ништа, када немам наочале. Я н- б---- к--- я б-- а-------. Я не бачу, калі я без акуляраў. 0
Ya n- b----- k--- y- b-- a--------. Ya ne bachu, kalі ya bez akulyarau.
+
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. Я н----- н- р------- к--- м----- т---- г-----. Я нічога не разумею, калі музыка такая гучная. 0
Ya n------ n- r-------- k--- m----- t----- g-------. Ya nіchoga ne razumeyu, kalі muzyka takaya guchnaya.
+
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. Я н- ч-- п---- к--- ў м--- н------. Я не чую паху, калі ў мяне насмарк. 0
Ya n- c---- p----- k--- u m---- n------. Ya ne chuyu pakhu, kalі u myane nasmark.
+
     
Ми узимамо такси, ако пада киша. Мы в------ т----- к--- п----- д----. Мы возьмем таксі, калі пойдзе дождж. 0
My v------ t----- k--- p----- d------. My voz’mem taksі, kalі poydze dozhdzh.
+
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. Мы в--------- ў п-------- в---- с----- к--- в------- у л------. Мы выправімся ў падарожжа вакол свету, калі выйграем у латарэю. 0
My v---------- u p---------- v---- s----- k--- v------- u l-------. My vypravіmsya u padarozhzha vakol svetu, kalі vyygraem u latareyu.
+
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. Мы п----- е---- к--- ё- н- п------ ў х----- ч---. Мы пачнём есці, калі ён не прыйдзе ў хуткім часе. 0
My p------ y------ k--- y-- n- p------ u k------ c----. My pachnem yestsі, kalі yon ne pryydze u khutkіm chase.
+
     

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.