Fraseboek

af By die poskantoor   »   uk На пошті

59 [nege en vyftig]

By die poskantoor

By die poskantoor

59 [п’ятдесят дев’ять]

59 [pʺyatdesyat devʺyatʹ]

На пошті

[Na poshti]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Oekraïns Speel Meer
Waar is die naaste poskantoor? Д--н-йб--жч- -о-т-? Д- н-------- п----- Д- н-й-л-ж-а п-ш-а- ------------------- Де найближча пошта? 0
De-----b-y--cha--osh--? D- n----------- p------ D- n-y-b-y-h-h- p-s-t-? ----------------------- De nay̆blyzhcha poshta?
Is dit ver tot die naaste poskantoor? Ч--д-леко -о --й------- ----и? Ч- д----- д- н--------- п----- Ч- д-л-к- д- н-й-л-ж-о- п-ш-и- ------------------------------ Чи далеко до найближчої пошти? 0
Ch- -ale-o-d- ---̆b-y--c---- --s---? C-- d----- d- n------------- p------ C-y d-l-k- d- n-y-b-y-h-h-i- p-s-t-? ------------------------------------ Chy daleko do nay̆blyzhchoï poshty?
Waar is die naaste posbus? Д---айбл---а пош--в------нь-а? Д- н-------- п------ с-------- Д- н-й-л-ж-а п-ш-о-а с-р-н-к-? ------------------------------ Де найближча поштова скринька? 0
De-n-y--l-z---- -osht-v----ry-ʹka? D- n----------- p------- s-------- D- n-y-b-y-h-h- p-s-t-v- s-r-n-k-? ---------------------------------- De nay̆blyzhcha poshtova skrynʹka?
Ek het ’n paar seëls nodig. М--- п-трі-н--к-------ош-ов---маро-. М--- п------- к----- п------- м----- М-н- п-т-і-н- к-л-к- п-ш-о-и- м-р-к- ------------------------------------ Мені потрібно кілька поштових марок. 0
M--- ---ri-no -il----po--t------mar-k. M--- p------- k----- p--------- m----- M-n- p-t-i-n- k-l-k- p-s-t-v-k- m-r-k- -------------------------------------- Meni potribno kilʹka poshtovykh marok.
Vir ’n poskaart en ’n brief. Для--истівк- --л--т-. Д-- л------- і л----- Д-я л-с-і-к- і л-с-а- --------------------- Для листівки і листа. 0
D--- -yst--ky - l----. D--- l------- i l----- D-y- l-s-i-k- i l-s-a- ---------------------- Dlya lystivky i lysta.
Hoeveel is die posgeld na Amerika? Скі-ь-и ко-т----ошт---й---------м-----? С------ к----- п------- з--- в А------- С-і-ь-и к-ш-у- п-ш-о-и- з-і- в А-е-и-у- --------------------------------------- Скільки коштує поштовий збір в Америку? 0
Skil------------ -oshto--y- -b-r-- -mer-ku? S------ k------- p--------- z--- v A------- S-i-ʹ-y k-s-t-y- p-s-t-v-y- z-i- v A-e-y-u- ------------------------------------------- Skilʹky koshtuye poshtovyy̆ zbir v Ameryku?
Hoe swaar is die pakkie? Ск-л--и-в-ж----п---н--? С------ в----- п------- С-і-ь-и в-ж-т- п-к-н-к- ----------------------- Скільки важить пакунок? 0
S--l--y--az-ytʹ -ak-n--? S------ v------ p------- S-i-ʹ-y v-z-y-ʹ p-k-n-k- ------------------------ Skilʹky vazhytʹ pakunok?
Kan ek dit per lugpos stuur? Ч- ---у я-----а---ц---в--по-т-ю? Ч- м--- я п------ ц- а---------- Ч- м-ж- я п-с-а-и ц- а-і-п-ш-о-? -------------------------------- Чи можу я послати це авіапоштою? 0
C---mo------ --s--t--tse-av--posht-y-? C-- m---- y- p------ t-- a------------ C-y m-z-u y- p-s-a-y t-e a-i-p-s-t-y-? -------------------------------------- Chy mozhu ya poslaty tse aviaposhtoyu?
Hoe lank sal dit neem om daar te kom? Я- д-вг---ін------? Я- д---- в-- і----- Я- д-в-о в-н і-и-е- ------------------- Як довго він ітиме? 0
Y-- -ov-o vi- --yme? Y-- d---- v-- i----- Y-k d-v-o v-n i-y-e- -------------------- Yak dovho vin ityme?
Waar kan ek ’n oproep maak? Звід-и - м-----ат-лефону-а--? З----- я м--- з-------------- З-і-к- я м-ж- з-т-л-ф-н-в-т-? ----------------------------- Звідки я можу зателефонувати? 0
Z--dk--ya ---h- z-t-le--n-v--y? Z----- y- m---- z-------------- Z-i-k- y- m-z-u z-t-l-f-n-v-t-? ------------------------------- Zvidky ya mozhu zatelefonuvaty?
Waar is die naaste telefoonhokkie? Де---й-л-ж-и----л-фо-н----втом--? Д- н--------- т--------- а------- Д- н-й-л-ж-и- т-л-ф-н-и- а-т-м-т- --------------------------------- Де найближчий телефонний автомат? 0
D--nay--lyzhc-yy- te--f-------a--om-t? D- n------------- t---------- a------- D- n-y-b-y-h-h-y- t-l-f-n-y-̆ a-t-m-t- -------------------------------------- De nay̆blyzhchyy̆ telefonnyy̆ avtomat?
Het u telefoonkaarte? В- -------ел---нн--к-р--и? В- м---- т-------- к------ В- м-є-е т-л-ф-н-і к-р-к-? -------------------------- Ви маєте телефонні картки? 0
Vy m---t- tele---ni kar--y? V- m----- t-------- k------ V- m-y-t- t-l-f-n-i k-r-k-? --------------------------- Vy mayete telefonni kartky?
Het u ’n telefoonboek? Ви -аєте те-е---ни- дов-д-и-? В- м---- т--------- д-------- В- м-є-е т-л-ф-н-и- д-в-д-и-? ----------------------------- Ви маєте телефонний довідник? 0
V--may-t- -e---o--y----o-i-n-k? V- m----- t---------- d-------- V- m-y-t- t-l-f-n-y-̆ d-v-d-y-? ------------------------------- Vy mayete telefonnyy̆ dovidnyk?
Ken u die areakode vir Oostenryk? В- -н-єте--о---в-т-і-? В- з----- к-- А------- В- з-а-т- к-д А-с-р-ї- ---------------------- Ви знаєте код Австрії? 0
Vy zn--ete ko---v-tr-i-? V- z------ k-- A-------- V- z-a-e-e k-d A-s-r-i-? ------------------------ Vy znayete kod Avstriï?
Net ’n oomblik, ek kyk gou. Х---и-к-----поди--юся. Х-------- я п--------- Х-и-и-к-, я п-д-в-ю-я- ---------------------- Хвилинку, я подивлюся. 0
Kh--l-nku- -- p---v--u-ya. K--------- y- p----------- K-v-l-n-u- y- p-d-v-y-s-a- -------------------------- Khvylynku, ya podyvlyusya.
Die lyn is altyd beset. Л-ні- з--жд- -а-ня-а. Л---- з----- з------- Л-н-я з-в-д- з-й-я-а- --------------------- Лінія завжди зайнята. 0
Lin-ya-z-v-hdy--a-̆--at-. L----- z------ z--------- L-n-y- z-v-h-y z-y-n-a-a- ------------------------- Liniya zavzhdy zay̆nyata.
Watter nommer het u geskakel? Як-- ном-р-в- на--ал-? Я--- н---- в- н------- Я-и- н-м-р в- н-б-а-и- ---------------------- Який номер ви набрали? 0
Y------n-me- v---a-r---? Y----- n---- v- n------- Y-k-y- n-m-r v- n-b-a-y- ------------------------ Yakyy̆ nomer vy nabraly?
U moet eers die nul druk! Ви --в--н- набр--- --о--тк- --л-! В- п------ н------ с------- н---- В- п-в-н-і н-б-а-и с-о-а-к- н-л-! --------------------------------- Ви повинні набрати спочатку нуль! 0
V- -o-y-n- nabra-y s-o---t---n---! V- p------ n------ s-------- n---- V- p-v-n-i n-b-a-y s-o-h-t-u n-l-! ---------------------------------- Vy povynni nabraty spochatku nulʹ!

Gevoelens praat ook verskillende tale!

Daar word wêreldwyd baie verskillende tale gepraat. Daar is nie een universele menslike taal nie. Maar wat dan van ons gesigsuitdrukkings? Is die taal van gevoel universeel? Nee, dit verskil ook! Daar is lank geglo dat alle mense hul gevoelens op dieselfde manier uitdruk. Die taal van gesigsuitdrukkings is as algemeen verstaanbaar beskou. Charles Darwin het geglo dat gevoelens vir mense lewensnoodsaaklik is. Daarom moet hulle in alle kulture ewe goed verstaan word. Nuwe studies het egter ’n ander resultaat gelewer. Hulle wys daar is ook verskille in die taal van gevoel. Dit beteken ons gesigsuitdrukkings word deur ons kultuur beïnvloed. Daarom word gevoelens deur mense regoor die wêreld verskillend gewys en vertolk. Wetenskaplikes onderskei ses primêre emosies. Hulle is vreugde, hartseer, woede, afsku, vrees en verbasing. Maar Europeërs se gesigsuitdrukkings is anders as Asiate s’n. En hulle sien verskillende dinge in dieselfde uitdrukkings. Verskeie eksperimente het dit bevestig. Daarin is proefkonyne gesigte op ’n rekenaar gewys. Die proefkonyne moes beskryf wat hulle op die gesigte sien. Daar was baie redes hoekom die resultate verskil het. Gevoelens word in sommige kulture meer as in ander gewys. Die intensiteit van gesigsuitdrukkings word dus nie oral dieselfde verstaan nie. Mense uit verskillende kulture gee ook aan verskillende dinge aandag. Asiate konsentreer op die oë wanneer hulle gesigsuitdrukkings lees. Europeërs en Amerikaners kyk aan die ander kant na die mond. Een gesigsuitdrukking word egter in alle kulture verstaan… Dis ’n mooi glimlag!