Разговорник

bg Ориентиране   »   sr Оријентација

41 [четирийсет и едно]

Ориентиране

Ориентиране

41 [четрдесет и један]

41 [četrdeset i jedan]

Оријентација

[Orijentacija]

Изберете как искате да видите превода:   
български сръбски Играйте Повече
Къде е туристическото бюро? Гд--ј- -ури--ич-а -г--циј-? Г-- ј- т--------- а-------- Г-е ј- т-р-с-и-к- а-е-ц-ј-? --------------------------- Где је туристичка агенција? 0
G-- -e -u--s----a--ge---ja? G-- j- t--------- a-------- G-e j- t-r-s-i-k- a-e-c-j-? --------------------------- Gde je turistička agencija?
Имате ли карта на града? И--т- ли-к-рту-гра-- з- --н-? И---- л- к---- г---- з- м---- И-а-е л- к-р-у г-а-а з- м-н-? ----------------------------- Имате ли карту града за мене? 0
I-a-e -i---rtu---ad- -a-m-ne? I---- l- k---- g---- z- m---- I-a-e l- k-r-u g-a-a z- m-n-? ----------------------------- Imate li kartu grada za mene?
Може ли да се резервира тук хотелска стая? М--- л- с- о-д--р-з-р----ти-хоте-с---с---? М--- л- с- о--- р---------- х------- с---- М-ж- л- с- о-д- р-з-р-и-а-и х-т-л-к- с-б-? ------------------------------------------ Може ли се овде резервисати хотелска соба? 0
Može -i ---o-d----zer--s-t--ho-e---- --ba? M--- l- s- o--- r---------- h------- s---- M-ž- l- s- o-d- r-z-r-i-a-i h-t-l-k- s-b-? ------------------------------------------ Može li se ovde rezervisati hotelska soba?
Къде е старият град? Гд- -е -т-ри-г---? Г-- ј- с---- г---- Г-е ј- с-а-и г-а-? ------------------ Где је стари град? 0
G-e--e-s--r---ra-? G-- j- s---- g---- G-e j- s-a-i g-a-? ------------------ Gde je stari grad?
Къде е катедралата? Г---ј- ка-ед-а-а? Г-- ј- к--------- Г-е ј- к-т-д-а-а- ----------------- Где је катедрала? 0
Gd--je -atedra-a? G-- j- k--------- G-e j- k-t-d-a-a- ----------------- Gde je katedrala?
Къде е музеят? Г-е--е -----? Г-- ј- м----- Г-е ј- м-з-ј- ------------- Где је музеј? 0
Gd---e-m-z-j? G-- j- m----- G-e j- m-z-j- ------------- Gde je muzej?
Къде може да се купят пощенски марки? Г-е -е-м--- ку-и-и---шт-н--е--ар-иц-? Г-- с- м--- к----- п-------- м------- Г-е с- м-г- к-п-т- п-ш-а-с-е м-р-и-е- ------------------------------------- Где се могу купити поштанске маркице? 0
Gd- s---o-- kup--- --š-a--k--m-r--ce? G-- s- m--- k----- p-------- m------- G-e s- m-g- k-p-t- p-š-a-s-e m-r-i-e- ------------------------------------- Gde se mogu kupiti poštanske markice?
Къде може да се купят цветя? Гд- се може-к-пи-и-----е? Г-- с- м--- к----- ц----- Г-е с- м-ж- к-п-т- ц-е-е- ------------------------- Где се може купити цвеће? 0
Gd- se--ož- k-p-ti --e--e? G-- s- m--- k----- c------ G-e s- m-ž- k-p-t- c-e-́-? -------------------------- Gde se može kupiti cveće?
Къде може да се купят билети? Где-с- м-----у-ит- во-не к-рте? Г-- с- м--- к----- в---- к----- Г-е с- м-г- к-п-т- в-з-е к-р-е- ------------------------------- Где се могу купити возне карте? 0
G------m-gu-k--it- --zne -ar--? G-- s- m--- k----- v---- k----- G-e s- m-g- k-p-t- v-z-e k-r-e- ------------------------------- Gde se mogu kupiti vozne karte?
Къде е пристанището? Где -е л-к-? Г-- ј- л---- Г-е ј- л-к-? ------------ Где је лука? 0
G----e-luk-? G-- j- l---- G-e j- l-k-? ------------ Gde je luka?
Къде е пазарът? Г-- ----и--ц-? Г-- ј- п------ Г-е ј- п-ј-ц-? -------------- Где је пијаца? 0
Gd--je-pi-a--? G-- j- p------ G-e j- p-j-c-? -------------- Gde je pijaca?
Къде е замъкът? Гд- ј--за--к? Г-- ј- з----- Г-е ј- з-м-к- ------------- Где је замак? 0
Gd- -- zama-? G-- j- z----- G-e j- z-m-k- ------------- Gde je zamak?
Кога започва туристическата обиколка? К--а -о--њ- (-у-ист-ч--- ---ла-а-? К--- п----- (----------- о-------- К-д- п-ч-њ- (-у-и-т-ч-и- о-и-а-а-? ---------------------------------- Када почиње (туристички) обилазак? 0
K--- --č--j- -t-risti--i)--b---za-? K--- p------ (----------- o-------- K-d- p-č-n-e (-u-i-t-č-i- o-i-a-a-? ----------------------------------- Kada počinje (turistički) obilazak?
Кога свършва туристическата обиколка? К--а -е ---р-ав- -т-ристичкa---бил--а-? К--- с- з------- (----------- о-------- К-д- с- з-в-ш-в- (-у-и-т-ч-a- о-и-а-а-? --------------------------------------- Када се завршава (туристичкa) обилазак? 0
K--- se završ-----t--is---ka--obil----? K--- s- z------- (----------- o-------- K-d- s- z-v-š-v- (-u-i-t-č-a- o-i-a-a-? --------------------------------------- Kada se završava (turistička) obilazak?
Колко време трае туристическата обиколка? К---к- -уг- трај--(ту--ст--к-)-о---а--к? К----- д--- т---- (----------- о-------- К-л-к- д-г- т-а-е (-у-и-т-ч-a- о-и-а-а-? ---------------------------------------- Колико дуго траје (туристичкa) обилазак? 0
K--i---d--- ---je----r---ičk-)--bila---? K----- d--- t---- (----------- o-------- K-l-k- d-g- t-a-e (-u-i-t-č-a- o-i-a-a-? ---------------------------------------- Koliko dugo traje (turistička) obilazak?
Бих искал / искала екскурзовод, който говори немски. Ј- -е--- -од--а--оји го--------ачки. Ј- ж---- в----- к--- г----- н------- Ј- ж-л-м в-д-ч- к-ј- г-в-р- н-м-ч-и- ------------------------------------ Ја желим водича који говори немачки. 0
Ja ž--im -o--č---o-----vor- -e-ački. J- ž---- v----- k--- g----- n------- J- ž-l-m v-d-č- k-j- g-v-r- n-m-č-i- ------------------------------------ Ja želim vodiča koji govori nemački.
Бих искал / искала екскурзовод, който говори италиански. Ј- --л-- ---ич--ко----о-ори --а--јан---. Ј- ж---- в----- к--- г----- и----------- Ј- ж-л-м в-д-ч- к-ј- г-в-р- и-а-и-а-с-и- ---------------------------------------- Ја желим водича који говори италијански. 0
J- že--- v-dič- -oj---ovor---ta-i---s-i. J- ž---- v----- k--- g----- i----------- J- ž-l-m v-d-č- k-j- g-v-r- i-a-i-a-s-i- ---------------------------------------- Ja želim vodiča koji govori italijanski.
Бих искал / искала екскурзовод, който говори френски. Ј- ж-ли- --д-ч- ко-- г-во----р-н----и. Ј- ж---- в----- к--- г----- ф--------- Ј- ж-л-м в-д-ч- к-ј- г-в-р- ф-а-ц-с-и- -------------------------------------- Ја желим водича који говори француски. 0
Ja že-im v--i-a -o-i govori-fra-cus-i. J- ž---- v----- k--- g----- f--------- J- ž-l-m v-d-č- k-j- g-v-r- f-a-c-s-i- -------------------------------------- Ja želim vodiča koji govori francuski.

Универсалният английски език

Английският е най- широко разпространеният език в света. Но Мандаринският, или книжовният китайски, има най-много говорящи. Английският е роден език на "само" 350 милиона души. Въпреки това, английският език има голямо влияние върху другите езици. От средата на 20-ти век, неговата значимост започва да нараства. Това до голяма степен се дължи на развитието на САЩ в суперсила. Английският е първият чужд език, който се преподава в училищата в много държави. Международни организации използват английския език като официален. Английският е също официален език или общ език на много страни. Възможно е, обаче, скоро други езици да поемат тези функции. Английският се числи към Западногерманските езици. Ето защо той е тясно свързана с немският, например. Но езикът се е променила значително през последните 1000 години. Някога английският език е бил флективен. Но повечето окончания с граматична функция са изчезнали. Затова, английски може да се брои сред изолиращите езици. Този тип език е по-сходен с китайския, отколкото с немския. В бъдеще английският език ще бъде допълнително опростен. Неправилните глаголи най-вероятно ще изчезнат. Английският език е прост, в сравнение с другите индоевропейски езици. Но английският правопис е много труден. Това е така, защото изписването и произношението силно се различават едно от друго. Английският правопис е останал непроменен векове наред. Но произношението се е променило значително. В резултат на това, хората все още пишат по начина по който са говорили през 1400 г. Също така има много вариации в произношението. Само за буквената комбинация ough има цели шест варианта на прочитане! Тествайте се! - thorough, thought, through, rough, bough, cough.
Знаете ли, че?
Словашкият принадлежи към западнославянските езици. Той е майчин език на повече от 5 милиона души. Тясно свързан е със съседна Чехия. Това се дължи на общото минало в рамките на бившата Чехословакия. Речниковият състав на двата езика до голяма степен е идентичен. Различията се отнасят преди всичко до звуковата система. Словашкият е възникнал през 10. век под формата на няколко диалекта. Дълго време след това е бил под влиянието на съседни езици. Днешният писмен език е наложен едва през 19. век. Това е позволило опростяване на някои елементи в сравнение с чешкия. Многото различни диалекти са се запазили и до днес. Словашки се пише с латинската азбука. Това е най-лесно разбираемият език за хората, говорещи други славянски езици ... Би могло да се каже, че словашкият е своеобразен междинен език в славянското пространство. Една добра причина за занимания с този красив език.