Разговорник

bg Градски транспорт   »   sr Јавни локални саобраћај

36 [трийсет и шест]

Градски транспорт

Градски транспорт

36 [тридесет и шест]

36 [trideset i šest]

Јавни локални саобраћај

[Javni lokalni saobraćaj]

Изберете как искате да видите превода:   
български сръбски Играйте Повече
Къде е автобусната спирка? Где -- аутоб-ска с-----а? Г-- ј- а-------- с------- Г-е ј- а-т-б-с-а с-а-и-а- ------------------------- Где је аутобуска станица? 0
Gd- -e--u-o--s-a s--n--a? G-- j- a-------- s------- G-e j- a-t-b-s-a s-a-i-a- ------------------------- Gde je autobuska stanica?
Кой автобус отива в центъра? К-ј----т------ози-у ц-н-а-? К--- а------ в--- у ц------ К-ј- а-т-б-с в-з- у ц-н-а-? --------------------------- Који аутобус вози у центар? 0
Koj- a----us v--- - c-n---? K--- a------ v--- u c------ K-j- a-t-b-s v-z- u c-n-a-? --------------------------- Koji autobus vozi u centar?
Кой автобус трябва да взема? Коју--и-и-- м--ам уз--и? К--- л----- м---- у----- К-ј- л-н-ј- м-р-м у-е-и- ------------------------ Коју линију морам узети? 0
K-ju -i---u-m--a------i? K--- l----- m---- u----- K-j- l-n-j- m-r-m u-e-i- ------------------------ Koju liniju moram uzeti?
Трябва ли да се прекачвам? Мор---л- пр--е--ти? М---- л- п--------- М-р-м л- п-е-е-а-и- ------------------- Морам ли преседати? 0
M---- -i pr-s-dat-? M---- l- p--------- M-r-m l- p-e-e-a-i- ------------------- Moram li presedati?
Къде трябва да се прекачвам? Гд---о--м -ресе---? Г-- м---- п-------- Г-е м-р-м п-е-е-т-? ------------------- Где морам пресести? 0
Gde-----m-----e---? G-- m---- p-------- G-e m-r-m p-e-e-t-? ------------------- Gde moram presesti?
Колко струва един билет? Ко-ик- ко-та-к-р--? К----- к---- к----- К-л-к- к-ш-а к-р-а- ------------------- Колико кошта карта? 0
K---k- --š-- --rt-? K----- k---- k----- K-l-k- k-š-a k-r-a- ------------------- Koliko košta karta?
Колко спирки има до центъра? Коли-о ст----а--м- ----ентра? К----- с------ и-- д- ц------ К-л-к- с-а-и-а и-а д- ц-н-р-? ----------------------------- Колико станица има до центра? 0
Kol--o-sta-ic- i-a-do-ce---a? K----- s------ i-- d- c------ K-l-k- s-a-i-a i-a d- c-n-r-? ----------------------------- Koliko stanica ima do centra?
Трябва да слезете тук. М----е --д----аћ-. М----- о--- и----- М-р-т- о-д- и-а-и- ------------------ Морате овде изаћи. 0
M--a-- ---e-iz--́i. M----- o--- i------ M-r-t- o-d- i-a-́-. ------------------- Morate ovde izaći.
Трябва да слезете отзад. Мор--е-из-ћи----а-. М----- и---- н----- М-р-т- и-а-и н-з-д- ------------------- Морате изаћи назад. 0
Mo--te -z-c-- n----. M----- i----- n----- M-r-t- i-a-́- n-z-d- -------------------- Morate izaći nazad.
Следващият влак на метрото пристига след 5 минути. Сле-ећи-метр--долаз--за --м-нута. С------ м---- д----- з- 5 м------ С-е-е-и м-т-о д-л-з- з- 5 м-н-т-. --------------------------------- Следећи метро долази за 5 минута. 0
S---ec---m-tro ---a-i za --mi-uta. S------- m---- d----- z- 5 m------ S-e-e-́- m-t-o d-l-z- z- 5 m-n-t-. ---------------------------------- Sledeći metro dolazi za 5 minuta.
Следващият трамвай пристига след 10 минути. Сл-д--и------ај до-ази--- -----н--а. С------ т------ д----- з- 1- м------ С-е-е-и т-а-в-ј д-л-з- з- 1- м-н-т-. ------------------------------------ Следећи трамвај долази за 10 минута. 0
S-e--ći tra-v-- ----zi--------i-u--. S------- t------ d----- z- 1- m------ S-e-e-́- t-a-v-j d-l-z- z- 1- m-n-t-. ------------------------------------- Sledeći tramvaj dolazi za 10 minuta.
Следващият автобус пристига след 15 минути. След-ћи--у--б-- д-л--- -- 1---инут-. С------ а------ д----- з- 1- м------ С-е-е-и а-т-б-с д-л-з- з- 1- м-н-т-. ------------------------------------ Следећи аутобус долази за 15 минута. 0
Sl-d--́--a------ d--a---za----min---. S------- a------ d----- z- 1- m------ S-e-e-́- a-t-b-s d-l-z- z- 1- m-n-t-. ------------------------------------- Sledeći autobus dolazi za 15 minuta.
Кога е последният влак на метрото? Ка---вози з-дњ---е---? К--- в--- з---- м----- К-д- в-з- з-д-и м-т-о- ---------------------- Када вози задњи метро? 0
Ka-- -ozi----nj- -e---? K--- v--- z----- m----- K-d- v-z- z-d-j- m-t-o- ----------------------- Kada vozi zadnji metro?
Кога е последният трамвай? Када -ози--а-њи трамв-ј? К--- в--- з---- т------- К-д- в-з- з-д-и т-а-в-ј- ------------------------ Када вози задњи трамвај? 0
K-da-voz--z-dnji tramvaj? K--- v--- z----- t------- K-d- v-z- z-d-j- t-a-v-j- ------------------------- Kada vozi zadnji tramvaj?
Кога е последният автобус? К-----о-и-задњ-----о-ус? К--- в--- з---- а------- К-д- в-з- з-д-и а-т-б-с- ------------------------ Када вози задњи аутобус? 0
Kada--o------nji--ut-b--? K--- v--- z----- a------- K-d- v-z- z-d-j- a-t-b-s- ------------------------- Kada vozi zadnji autobus?
Имате ли билет? Има----и---зн----рт-? И---- л- в---- к----- И-а-е л- в-з-у к-р-у- --------------------- Имате ли возну карту? 0
Im--- li -oznu ---tu? I---- l- v---- k----- I-a-e l- v-z-u k-r-u- --------------------- Imate li voznu kartu?
Билет? – Не, нямам. В-зн- ---ту- ---е,-не-ам. В---- к----- – Н-- н----- В-з-у к-р-у- – Н-, н-м-м- ------------------------- Возну карту? – Не, немам. 0
Voz---k--t-- –-Ne--nemam. V---- k----- – N-- n----- V-z-u k-r-u- – N-, n-m-m- ------------------------- Voznu kartu? – Ne, nemam.
Тогава трябва да платите глоба. О-да -орате -ла-ити--а-н-. О--- м----- п------ к----- О-д- м-р-т- п-а-и-и к-з-у- -------------------------- Онда морате платити казну. 0
O-da ----te--la-i-i -aznu. O--- m----- p------ k----- O-d- m-r-t- p-a-i-i k-z-u- -------------------------- Onda morate platiti kaznu.

Развитието на езика

Защо говорим един с друг е ясно. Искаме да обменим идеи и да се разбираме помежду си. Но от къде точно произхожда езикът, от друга страна, е по-малко ясно. Съществуват различни теории за това. Това, което е сигурно, е че езикът е много старо явление. Някои физически черти у човека са били необходима предпоставка за говорене. Те са ни били необходими, за да образуваме звуци. Още най-древните хора като неандерталците са били способни да използватсвоя глас. По този начин те се разграничавали от животните. Освен това, силният и твърд глас бил важен при отбрана. Човек е можел да всее заплаха или страх у враговете си с него. По онова време хората вече са изработвали инструменти и са били открили огъня. Но тези знания е трябвало да бъдат предадени в поколенията по някакъв начин. Речта също е била важна при груповия лов. Още преди 2 милиона години е имало елементарно разбиране между хората. Първите езикови елементи са били знаци и жестове. Но хората са искали да могат да комуникират и в тъмното. По-важното е, че също са имали нужда да разговарят помежду си, без да се гледат. Ето защо се развил гласът, който заменил жестовете. Езикът, така, както го разбираме днес, е най-малко на 50 000 години. Когато Хомо сапиенс напуснал Африка, неговите представители разпространили езика по целия свят. Езиците се разделили един от друг в различните региони. Така да се каже, появили се различни езикови семейства. Въпреки това, те съдържали само основите на езиковите системи. Първите езици са били много по-опростени, отколкото днешните. Те постепенно се доразвили чрез граматиката, фонетиката и семантиката. Може да се каже, че различните езици предлагат различни решения. Но проблемът пред тях винаги е бил един и същ: Как да изразим това, което мислим?
Знаете ли, че?
Бразилският португалски принадлежи към романските езици. Той е възникнал от европейския португалски. Вследствие на колониалната политика на Португалия езикът е бил пренесен в Южна Америка. Днес Бразилия е най-голямата португалскоговоряща нация в света. Около 190 милиона души говорят бразилски португалски като майчин език. Езикът има голямо влияние и върху други южноамерикански страни ... Съществува дори смесен език, който съдържа португалски и испански елементи. В миналото в езиково отношение Бразилия е била тясно ориентирана към европейския модел. След 1930 в страната се събужда ново съзнание за бразилската култура. Бразилците, горди със своя език, са искали да съхранят особеностите му. Но постоянно са полагали усилия за запазване и на двата езика. Междувременно съществува споразумение за приемане на единен правопис. Най-голямата разлика между двете разновидности се състои в произношението. Бразилският речников състав съдържа някои индианизми, които липсват в Европа. Открийте този вълнуващ език, той е сред най-важните в света!