Разговорник

bg Във влака   »   sr У возу

34 [трийсет и четири]

Във влака

Във влака

34 [тридесет и четири]

34 [trideset i četiri]

У возу

[U vozu]

Изберете как искате да видите превода:   
български сръбски Играйте Повече
Това ли е влакът за Берлин? Д- л- j---- в-- з--Берли-? Д- л- j- т- в-- з- Б------ Д- л- j- т- в-з з- Б-р-и-? -------------------------- Да ли je то воз за Берлин? 0
D--li--e-to --z----Ber--n? D- l- j- t- v-- z- B------ D- l- j- t- v-z z- B-r-i-? -------------------------- Da li je to voz za Berlin?
Кога тръгва влакът? К--- к---е-в-з? К--- к---- в--- К-д- к-е-е в-з- --------------- Када креће воз? 0
Ka-a -r-c-e --z? K--- k----- v--- K-d- k-e-́- v-z- ---------------- Kada kreće voz?
Кога пристига влакът в Берлин? К-д- ст--е -о--у -е--и-? К--- с---- в-- у Б------ К-д- с-и-е в-з у Б-р-и-? ------------------------ Када стиже воз у Берлин? 0
Ka-a-s--že---z-- Be-l--? K--- s---- v-- u B------ K-d- s-i-e v-z u B-r-i-? ------------------------ Kada stiže voz u Berlin?
Извинете, може ли да мина? Изв-----, с--м ли -ро--? И-------- с--- л- п----- И-в-н-т-, с-е- л- п-о-и- ------------------------ Извините, смем ли проћи? 0
Iz--n---- s--m l- pro--i? I-------- s--- l- p------ I-v-n-t-, s-e- l- p-o-́-? ------------------------- Izvinite, smem li proći?
Мисля, че това е моето място. Ми---м-да -е то--ој- ---т-. М----- д- ј- т- м--- м----- М-с-и- д- ј- т- м-ј- м-с-о- --------------------------- Мислим да је то моје место. 0
M-slim d- ---------e--est-. M----- d- j- t- m--- m----- M-s-i- d- j- t- m-j- m-s-o- --------------------------- Mislim da je to moje mesto.
Мисля, че седите на моето място. Мис-и---- --ди---н- -о- -есту. М----- д- с----- н- м-- м----- М-с-и- д- с-д-т- н- м-м м-с-у- ------------------------------ Мислим да седите на мом месту. 0
M-sl---d- ---it- -a --m-me-tu. M----- d- s----- n- m-- m----- M-s-i- d- s-d-t- n- m-m m-s-u- ------------------------------ Mislim da sedite na mom mestu.
Къде е спалният вагон? Г-е -у--ола--а-с--ва--? Г-- с- к--- з- с------- Г-е с- к-л- з- с-а-а-е- ----------------------- Где су кола за спавање? 0
G-e-----ola -a-sp-va---? G-- s- k--- z- s-------- G-e s- k-l- z- s-a-a-j-? ------------------------ Gde su kola za spavanje?
Спалният вагон е в края на влака. Кола -а--п--ање с- -- кр-ју-воз-. К--- з- с------ с- н- к---- в---- К-л- з- с-а-а-е с- н- к-а-у в-з-. --------------------------------- Кола за спавање су на крају воза. 0
Ko-- -a-spa--nje -- -- kr-j- voza. K--- z- s------- s- n- k---- v---- K-l- z- s-a-a-j- s- n- k-a-u v-z-. ---------------------------------- Kola za spavanje su na kraju voza.
А къде е вагон-ресторантът? – В началото. А-гд--ј---а-он--а-р-чавање-------п-че-к-. А г-- ј- в---- з- р-------- – Н- п------- А г-е ј- в-г-н з- р-ч-в-њ-? – Н- п-ч-т-у- ----------------------------------------- А где је вагон за ручавање? – На почетку. 0
A g-e ---v-go--za-r---vanj-- – -a -o--t-u. A g-- j- v---- z- r--------- – N- p------- A g-e j- v-g-n z- r-č-v-n-e- – N- p-č-t-u- ------------------------------------------ A gde je vagon za ručavanje? – Na početku.
Може ли да спя долу? М-г- ли -пав-т- ----? М--- л- с------ д---- М-г- л- с-а-а-и д-л-? --------------------- Могу ли спавати доле? 0
Mog- -i-spa---i dol-? M--- l- s------ d---- M-g- l- s-a-a-i d-l-? --------------------- Mogu li spavati dole?
Може ли да спя в средата? М-гу-л---п-в--и-у ср-----? М--- л- с------ у с------- М-г- л- с-а-а-и у с-е-и-и- -------------------------- Могу ли спавати у средини? 0
M--- -- -pavat----s-e---i? M--- l- s------ u s------- M-g- l- s-a-a-i u s-e-i-i- -------------------------- Mogu li spavati u sredini?
Може ли да спя горе? М--у----с-ава---г---? М--- л- с------ г---- М-г- л- с-а-а-и г-р-? --------------------- Могу ли спавати горе? 0
Mog--li -p---t- ----? M--- l- s------ g---- M-g- l- s-a-a-i g-r-? --------------------- Mogu li spavati gore?
Кога ще стигнем границата? Ка-- --- н- --аници? К--- с-- н- г------- К-д- с-о н- г-а-и-и- -------------------- Када смо на граници? 0
K--a-s-- -a-g-ani--? K--- s-- n- g------- K-d- s-o n- g-a-i-i- -------------------- Kada smo na granici?
Колко трае пътуването до Берлин? К-лик--тр--е -ож-а----Бер--на? К----- т---- в---- д- Б------- К-л-к- т-а-е в-ж-а д- Б-р-и-а- ------------------------------ Колико траје вожња до Берлина? 0
K-li-----a---vožn---d- Ber--n-? K----- t---- v----- d- B------- K-l-k- t-a-e v-ž-j- d- B-r-i-a- ------------------------------- Koliko traje vožnja do Berlina?
Влакът има ли закъснение? Д---и--о- -----? Д- л- в-- к----- Д- л- в-з к-с-и- ---------------- Да ли воз касни? 0
D- -- vo---asn-? D- l- v-- k----- D- l- v-z k-s-i- ---------------- Da li voz kasni?
Имате ли нещо за четене? И---е--- -е-то-------а--? И---- л- н---- з- ч------ И-а-е л- н-ш-о з- ч-т-т-? ------------------------- Имате ли нешто за читати? 0
I-at- ---neš-o-z- --tati? I---- l- n---- z- č------ I-a-e l- n-š-o z- č-t-t-? ------------------------- Imate li nešto za čitati?
Тук може ли да се купи нещо за ядене и пиене? М-же л- ---о-де ------ --што за --с-и-и-п---? М--- л- с- о--- д----- н---- з- ј---- и п---- М-ж- л- с- о-д- д-б-т- н-ш-о з- ј-с-и и п-т-? --------------------------------------------- Може ли се овде добити нешто за јести и пити? 0
Može-l--s- --d- ---i-i--ešt- -- ---ti----i--? M--- l- s- o--- d----- n---- z- j---- i p---- M-ž- l- s- o-d- d-b-t- n-š-o z- j-s-i i p-t-? --------------------------------------------- Može li se ovde dobiti nešto za jesti i piti?
Бихте ли ме събудили в 7.00 часа, моля? Д- ли---сте ме-м-л-- про--ди---у 7-ч-с--а? Д- л- б---- м- м---- п-------- у 7 ч------ Д- л- б-с-е м- м-л-м п-о-у-и-и у 7 ч-с-в-? ------------------------------------------ Да ли бисте ме молим пробудили у 7 часова? 0
D--l- b---e-me-m-lim --obud--i u-- -asova? D- l- b---- m- m---- p-------- u 7 č------ D- l- b-s-e m- m-l-m p-o-u-i-i u 7 č-s-v-? ------------------------------------------ Da li biste me molim probudili u 7 časova?

Бебетата четат по устните!

Когато бебетата се учат да говорят, те обръщат внимание на устата на родителите си. Психолозите, които изследват детското развитие са открили този факт. Бебетата започват да четат по устните на около шестмесечна възраст. По този начин те се научават как трябва да оформят устата си, за да възпроизвеждат звуци. Когато бебетата са на една година, те вече разбират няколко думи. От тази възраст нататък те отново започват да гледат хората в очите. По този начин те получават много важна информация. Като се вглеждат в очите, те могат да определят дали родителите им са щастливи или тъжни. По този начин те опознават света на чувствата. Но става още по-интересно, когато някой им заговори на чужд език. Тогава бебетата отново започват да четат по устните. По този начин те се научават как да образуват чуждите звуци. Ето защо, когато говорим на бебетата винаги трябва да гледаме в тях. Освен това, бебетата се нуждаят от диалог за развитието на своя език. По-специално, родителите често повтарят това, което бебетата казват. Така бебетата получават обратна връзка. Тя е много важна за кърмачетата. Чрез нея те получават информация, че са разбрани. Това потвърждение мотивира бебета. Те продължават да се забавляват докато се учат да говорят. Така че не е достатъчно само да пускаме аудиокасети за бебета. Проучванията показват, че бебетата наистина са в състояние да четат по устните. При някои експерименти на бебета показали видеозаписи без звук. Видеозаписите били както на родния, така и на чужд език. Бебетата гледали по-дълго записите на собствения си език. И били значително по-съсредоточени при това. Но първите думи на бебета са същите навсякъде по света. "Мама" и "тати" - лесно е да се каже на всички езици!
Знаете ли, че?
Полския принадлежи към западнославянските езици. Той е майчин език на повече от 45 милиона души. Те живеят предимно в Полша и в някои страни от Източна Европа. Но полски емигранти са разпространили езика си и на други континенти. По света има около 60 милиона души, които говорят полски. С това след руския той е най-говоримият славянски език. Полският е тясно свързан с чешкия и словашкия. Съвременният полски книжовен език се е развил от различни диалекти. Днес те почти не съществуват, тъй като повечето поляци използват официалния език. Полската азбука се основава на латиницата и има 35 букви. Ударението се поставя винаги върху предпоследна сричка на думата. В граматиката съществуват седем падежа и три рода. Почти всяко окончание на дума е признак за склонение или спрежение. Това не прави полския лесен за изучаване ... Но скоро ще бъде един от най-важните езици в Европа!