Разговорник

bg Съюзи 2   »   sr Везници 2

95 [деветдесет и пет]

Съюзи 2

Съюзи 2

95 [деведесет и пет]

95 [devedeset i pet]

Везници 2

Veznici 2

Изберете как искате да видите превода:   
български сръбски Играйте Повече
Тя откога не работите вече? О- ка-а о-а--е--ад- в-ше? О_ к___ о__ н_ р___ в____ О- к-д- о-а н- р-д- в-ш-? ------------------------- Од када она не ради више? 0
O- ---a o-- n- --d-----e? O_ k___ o__ n_ r___ v____ O- k-d- o-a n- r-d- v-š-? ------------------------- Od kada ona ne radi više?
От женитбата си ли? О---ене -д-је? О_ њ___ у_____ О- њ-н- у-а-е- -------------- Од њене удаје? 0
O- nje-- -d--e? O_ n____ u_____ O- n-e-e u-a-e- --------------- Od njene udaje?
Да, откакто се омъжи, тя не работи вече. Да- --а-----а-и-виш- -- ка-а се-уд-ла. Д__ о__ н_ р___ в___ о_ к___ с_ у_____ Д-, о-а н- р-д- в-ш- о- к-д- с- у-а-а- -------------------------------------- Да, она не ради више од када се удала. 0
D-,--n- n- ------i-e--- -a-- s---da-a. D__ o__ n_ r___ v___ o_ k___ s_ u_____ D-, o-a n- r-d- v-š- o- k-d- s- u-a-a- -------------------------------------- Da, ona ne radi više od kada se udala.
Откакто се омъжи, тя не работи повече. О----д- -- ---л--------- ра-и-више. О_ к___ с_ у_____ о__ н_ р___ в____ О- к-д- с- у-а-а- о-а н- р-д- в-ш-. ----------------------------------- Од када се удала, она не ради више. 0
Od k-da-se u--l-, -na--e--a-i-više. O_ k___ s_ u_____ o__ n_ r___ v____ O- k-d- s- u-a-a- o-a n- r-d- v-š-. ----------------------------------- Od kada se udala, ona ne radi više.
Откакто се познават, те са щастливи. О----да--- о-и поз-а-у, с--ћ-и --. О_ к___ с_ о__ п_______ с_____ с__ О- к-д- с- о-и п-з-а-у- с-е-н- с-. ---------------------------------- Од када се они познају, срећни су. 0
Od kad--s--on- -o-n--u- --e--ni-s-. O_ k___ s_ o__ p_______ s_____ s__ O- k-d- s- o-i p-z-a-u- s-e-́-i s-. ----------------------------------- Od kada se oni poznaju, srećni su.
Откакто имат деца, те рядко излизат. Од к-д--и-а----е-у- -з--з- ----. О_ к___ и____ д____ и_____ р____ О- к-д- и-а-у д-ц-, и-л-з- р-ђ-. -------------------------------- Од када имају децу, излазе ређе. 0
O--k-da imaj- de-u- iz-a-- re--. O_ k___ i____ d____ i_____ r____ O- k-d- i-a-u d-c-, i-l-z- r-đ-. -------------------------------- Od kada imaju decu, izlaze ređe.
Тя кога се обажда по телефона? Ка-а-ће-о---т--е------т-? К___ ћ_ о__ т____________ К-д- ћ- о-а т-л-ф-н-р-т-? ------------------------- Када ће она телефонирати? 0
K-d---́e ona t--efo--rati? K___ ć_ o__ t____________ K-d- c-e o-a t-l-f-n-r-t-? -------------------------- Kada će ona telefonirati?
По време на пътуването? За вр-ме вожњ-? З_ в____ в_____ З- в-е-е в-ж-е- --------------- За време вожње? 0
Z- vrem--v-žnje? Z_ v____ v______ Z- v-e-e v-ž-j-? ---------------- Za vreme vožnje?
Да, докато шофира. Д-, --к-воз--ау-о. Д__ д__ в___ а____ Д-, д-к в-з- а-т-. ------------------ Да, док вози ауто. 0
Da---ok-v--- a---. D__ d__ v___ a____ D-, d-k v-z- a-t-. ------------------ Da, dok vozi auto.
Тя се обажда по телефона, докато шофира. О---т-леф-ни-а д-----зи ----. О__ т_________ д__ в___ а____ О-а т-л-ф-н-р- д-к в-з- а-т-. ----------------------------- Она телефонира док вози ауто. 0
On- telefon-----o---o-i-----. O__ t_________ d__ v___ a____ O-a t-l-f-n-r- d-k v-z- a-t-. ----------------------------- Ona telefonira dok vozi auto.
Тя гледа телевизия, докато глади. О-а ---д---ел-в-зиј---о- п-гла. О__ г____ т_________ д__ п_____ О-а г-е-а т-л-в-з-ј- д-к п-г-а- ------------------------------- Она гледа телевизију док пегла. 0
On- gleda-t--ev-ziju d-- ---la. O__ g____ t_________ d__ p_____ O-a g-e-a t-l-v-z-j- d-k p-g-a- ------------------------------- Ona gleda televiziju dok pegla.
Тя слуша музика, докато работи. Она -л--- м-з-----о--ра-и ----т-е. О__ с____ м_____ д__ р___ з_______ О-а с-у-а м-з-к- д-к р-д- з-д-т-е- ---------------------------------- Она слуша музику док ради задатке. 0
On- slu-a mu---u --- ra-i -ad---e. O__ s____ m_____ d__ r___ z_______ O-a s-u-a m-z-k- d-k r-d- z-d-t-e- ---------------------------------- Ona sluša muziku dok radi zadatke.
Аз не виждам нищо, ако / когато нямам очила. Ј- -е-в-д-м-н-шта, ---а -е--м-наоч---. Ј_ н_ в____ н_____ к___ н____ н_______ Ј- н- в-д-м н-ш-а- к-д- н-м-м н-о-а-е- -------------------------------------- Ја не видим ништа, када немам наочале. 0
J- -- --di- -i---, k----nem-m-n-o-ale. J_ n_ v____ n_____ k___ n____ n_______ J- n- v-d-m n-š-a- k-d- n-m-m n-o-a-e- -------------------------------------- Ja ne vidim ništa, kada nemam naočale.
Аз не разбирам нищо, ако / когато музиката е силна. Ја -е ---ум-м-----а, -а-а-је----ика-т-ко г----а. Ј_ н_ р______ н_____ к___ ј_ м_____ т___ г______ Ј- н- р-з-м-м н-ш-а- к-д- ј- м-з-к- т-к- г-а-н-. ------------------------------------------------ Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. 0
Ja n--r--------i--a,-ka-- j- --z-k- t-ko g--s-a. J_ n_ r______ n_____ k___ j_ m_____ t___ g______ J- n- r-z-m-m n-š-a- k-d- j- m-z-k- t-k- g-a-n-. ------------------------------------------------ Ja ne razumem ništa, kada je muzika tako glasna.
Не подушвам нищо, ако / когато имам хрема. Ј---- ----ам-мирис-, -а-- -ма- п-е---ду. Ј_ н_ о_____ м______ к___ и___ п________ Ј- н- о-е-а- м-р-с-, к-д- и-а- п-е-л-д-. ---------------------------------------- Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. 0
Ja-ne --eć---m-rise, k-d- ima- --e-----. J_ n_ o_____ m______ k___ i___ p________ J- n- o-e-́-m m-r-s-, k-d- i-a- p-e-l-d-. ----------------------------------------- Ja ne osećam mirise, kada imam prehladu.
Ще вземем такси, ако вали. Ми узи---о та-с-- --о-п--а к---. М_ у______ т_____ а__ п___ к____ М- у-и-а-о т-к-и- а-о п-д- к-ш-. -------------------------------- Ми узимамо такси, ако пада киша. 0
M-----mam- ta-si----o-pad- --š-. M_ u______ t_____ a__ p___ k____ M- u-i-a-o t-k-i- a-o p-d- k-š-. -------------------------------- Mi uzimamo taksi, ako pada kiša.
Ще направим околосветско пътешествие, ако спечелим от тотото. Пу-о---е-- --о --ета--ако-д--иј-м---а-л-т-. П_________ о__ с_____ а__ д_______ н_ л____ П-т-в-ћ-м- о-о с-е-а- а-о д-б-ј-м- н- л-т-. ------------------------------------------- Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. 0
P----a--e-o-ok- sv-t-,-a----obij--o n- l-t-. P_________ o__ s_____ a__ d_______ n_ l____ P-t-v-c-e-o o-o s-e-a- a-o d-b-j-m- n- l-t-. -------------------------------------------- Putovaćemo oko sveta, ako dobijemo na lotu.
Ще започнем да се храним, ако той не дойде скоро. Ми ћем--поч--- ---јел-----ко--н -- -ође ус-ор-. М_ ћ___ п_____ с_ ј_____ а__ о_ н_ д___ у______ М- ћ-м- п-ч-т- с- ј-л-м- а-о о- н- д-ђ- у-к-р-. ----------------------------------------------- Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. 0
Mi ---mo-p-č-ti sa -elo-,--k--o- -- dođ---sko--. M_ ć___ p_____ s_ j_____ a__ o_ n_ d___ u______ M- c-e-o p-č-t- s- j-l-m- a-o o- n- d-đ- u-k-r-. ------------------------------------------------ Mi ćemo početi sa jelom, ako on ne dođe uskoro.

Езиците на Европейския съюз

Днес Европейският съюз се състои от повече от 25 страни. В бъдеще дори и повече държави ще се включат в ЕС. Една нова страна обикновено означава също и нов език. В момента повече от 20 различни езика се говорят в ЕС. Всички езици в Европейския съюз са равни. Това разнообразие от езици е очарователно. Но то може също да доведе и до проблеми. Скептиците смятат, че многото езици са пречка за ЕС. Те възпрепятстват ефективното сътрудничество. Мнозина мислят, че следователно трябва да има общ език. Всички страни трябва да имат възможност да общуват на този език. Но това не е толкова лесно. Никой език не може да бъде обявен за единствен официален език. Другите страни ще се чувстват в неравностойно положение. И няма нито един истински неутрален език в Европа... Един изкуствен език като Есперанто също няма да работи. Защото културата на една държава винаги се отразява в езика. Ето защо нито една страна не иска да се откаже от своя език. Държавите виждат част от своята идентичност в своя език. Езиковата политика е важен елемент в дневния ред на ЕС. Има дори и комисар по въпросите на многоезичието. ЕС има най-много устни и писмени преводачи в света. Около 3500 души работят, за да направят възможно едно споразумение. Въпреки това, не всички документи винаги могат да бъдат преведени. Това би отнело твърде много време и би струвало твърде много пари. Повечето документи се превеждат само на няколко езика. Множеството езици са едно от най-големите предизвикателства за ЕС. Европа трябва да се обедини, без да губи множеството си идентичности!