Разговорник

bg Спорт   »   sr Спорт

49 [четирийсет и девет]

Спорт

Спорт

49 [четрдесет и девет]

49 [četrdeset i devet]

Спорт

[Sport]

Изберете как искате да видите превода:   
български сръбски Играйте Повече
Занимаваш ли се със спорт? Б---ш-ли-се-сп-рто-? Б---- л- с- с------- Б-в-ш л- с- с-о-т-м- -------------------- Бавиш ли се спортом? 0
Bav----- -e-sp-rto-? B---- l- s- s------- B-v-š l- s- s-o-t-m- -------------------- Baviš li se sportom?
Да, аз трябва да се движа. Д-----р-- с- --ета--. Д-- м---- с- к------- Д-, м-р-м с- к-е-а-и- --------------------- Да, морам се кретати. 0
D-, m-ram-s- -r-ta-i. D-- m---- s- k------- D-, m-r-m s- k-e-a-i- --------------------- Da, moram se kretati.
Ходя в един спортен клуб. И----у-ј-дн- --о--с-----ру----. И--- у ј---- с------- у-------- И-е- у ј-д-о с-о-т-к- у-р-ж-њ-. ------------------------------- Идем у једно спортско удружење. 0
Idem u j-d-o---or-sk- u--užen-e. I--- u j---- s------- u--------- I-e- u j-d-o s-o-t-k- u-r-ž-n-e- -------------------------------- Idem u jedno sportsko udruženje.
Ние играем футбол. М- и--ам---удба-. М- и----- ф------ М- и-р-м- ф-д-а-. ----------------- Ми играмо фудбал. 0
Mi i--a-o -udb--. M- i----- f------ M- i-r-m- f-d-a-. ----------------- Mi igramo fudbal.
Понякога плуваме. П-н-кад плив---. П------ п------- П-н-к-д п-и-а-о- ---------------- Понекад пливамо. 0
Ponek-d pl-v--o. P------ p------- P-n-k-d p-i-a-o- ---------------- Ponekad plivamo.
Или караме велосипед / колело. Ил- -оз-м- -и--кл. И-- в----- б------ И-и в-з-м- б-ц-к-. ------------------ Или возимо бицикл. 0
I-i --zimo-------. I-- v----- b------ I-i v-z-m- b-c-k-. ------------------ Ili vozimo bicikl.
В нашия град има футболен стадион. У -а--м г--ду -ма ф--б--с-и-с-а-и--. У н---- г---- и-- ф-------- с------- У н-ш-м г-а-у и-а ф-д-а-с-и с-а-и-н- ------------------------------------ У нашем граду има фудбалски стадион. 0
U ----m--ra-u im- fu-bal--------ion. U n---- g---- i-- f-------- s------- U n-š-m g-a-u i-a f-d-a-s-i s-a-i-n- ------------------------------------ U našem gradu ima fudbalski stadion.
Има също басейн със сауна. И-- -а-----и-ба-е- -------о-. И-- т----- и б---- с- с------ И-а т-к-ђ- и б-з-н с- с-у-о-. ----------------------------- Има такође и базен са сауном. 0
Ima-t-k--- --b--e--sa -au--m. I-- t----- i b---- s- s------ I-a t-k-đ- i b-z-n s- s-u-o-. ----------------------------- Ima takođe i bazen sa saunom.
Има и голф игрище. И---а-т---- за-г--ф. И и-- т---- з- г---- И и-а т-р-н з- г-л-. -------------------- И има терен за голф. 0
I -ma--er-n--- -o-f. I i-- t---- z- g---- I i-a t-r-n z- g-l-. -------------------- I ima teren za golf.
Какво има по телевизията? Шт--им- н- тел----и--? Ш-- и-- н- т---------- Ш-а и-а н- т-л-в-з-ј-? ---------------------- Шта има на телевизији? 0
Št--im- -a ----vizij-? Š-- i-- n- t---------- Š-a i-a n- t-l-v-z-j-? ---------------------- Šta ima na televiziji?
Тъкмо дават футболен мач. Уп--в- тр-је---дбал--а -так-и-а. У----- т---- ф-------- у-------- У-р-в- т-а-е ф-д-а-с-а у-а-м-ц-. -------------------------------- Управо траје фудбалска утакмица. 0
Up--vo t--j- --db---ka-u---mi--. U----- t---- f-------- u-------- U-r-v- t-a-e f-d-a-s-a u-a-m-c-. -------------------------------- Upravo traje fudbalska utakmica.
Немският отбор играе срещу английския. Нем-ч-и-ти--игр--п-о-ив---гл--ко-. Н------ т-- и--- п----- е--------- Н-м-ч-и т-м и-р- п-о-и- е-г-е-к-г- ---------------------------------- Немачки тим игра против енглеског. 0
N-mač-i -im-ig----------e--l----g. N------ t-- i--- p----- e--------- N-m-č-i t-m i-r- p-o-i- e-g-e-k-g- ---------------------------------- Nemački tim igra protiv engleskog.
Кой печели? Ко--е--о-едити? К- ћ- п-------- К- ћ- п-б-д-т-? --------------- Ко ће победити? 0
Ko---- -ob--i--? K- c-- p-------- K- c-e p-b-d-t-? ---------------- Ko će pobediti?
Нямам представа. Не----п-јм-. Н---- п----- Н-м-м п-ј-а- ------------ Немам појма. 0
Ne-a- po--a. N---- p----- N-m-m p-j-a- ------------ Nemam pojma.
В момента резултатът е равен. Тренут---је-н----е-о. Т------- ј- н-------- Т-е-у-н- ј- н-р-ш-н-. --------------------- Тренутно је нерешено. 0
T-en-tn- -- --re---o. T------- j- n-------- T-e-u-n- j- n-r-š-n-. --------------------- Trenutno je nerešeno.
Съдията е от Белгия. С-д-ја -е -з Белг---. С----- ј- и- Б------- С-д-ј- ј- и- Б-л-и-е- --------------------- Судија је из Белгије. 0
Sud--a--e -z--elgi-e. S----- j- i- B------- S-d-j- j- i- B-l-i-e- --------------------- Sudija je iz Belgije.
Сега бият дузпа. С-д---е---вод- ј-дан------ац. С--- с- и----- ј------------- С-д- с- и-в-д- ј-д-н-е-т-р-ц- ----------------------------- Сада се изводи једанаестерац. 0
Sa-- s- -z-o-- -e----e--e---. S--- s- i----- j------------- S-d- s- i-v-d- j-d-n-e-t-r-c- ----------------------------- Sada se izvodi jedanaesterac.
Гол! Един на нула! Г-- Је-ан----ма--ула! Г-- Ј---- п---- н---- Г-! Ј-д-н п-е-а н-л-! --------------------- Го! Један према нула! 0
G---J-d-- pr-ma--ul-! G-- J---- p---- n---- G-! J-d-n p-e-a n-l-! --------------------- Go! Jedan prema nula!

Само силните думи оцеляват!

Рядко използвани думи се променят по-често, отколкото думите, които се използват често. Това може да се дължи на законите на еволюцията. Общите гени се изменят по-малко в течение на времето. Те са по-стабилни в своята форма. И очевидно, същото важи и за думите! Английските глаголи били анализирани за едно проучване. В него, сегашните форми на глаголите били сравнени със старите форми. В английския език десетте най-често срещани глагола са неправилни. Повечето други глаголи са правилни. Но през Средновековието, повечето глаголи са все били неправилни. Така неправилните глаголи, които рядко са били използвани, са се превърнали в правилни. След 300 години, в английския език почти няма да останат неправилни глаголи. Други проучвания показват също така, че при езиците има подбор, както и при гените. Изследователите сравнили често срещани думи от различни езици. В процеса те подбрали сходни думи, които означават едно и също нещо. Пример за това са думите : water, Wasser, vatten. Тези думи имат един и същи корен и поради това си приличат. Тъй като те са основни думи, се използват често във всички езици. По този начин, те са били в състояние да запазят своята форма - и да останатпочти същите и до днес. По-малко важните думи се променят много по-бързо. Или по-скоро биват изместени от други думи. По този начин рядко използваните думи се отличават в различните езици. Защо рядко използваните думи се променят все още е неизяснено. Възможно е те често да се използват неправилно или да се произнасят погрешно. Това се дължи на факта, че говорещите не са запознати с тях. Но причината може да се крие и в това, че основните думи трябва винаги да бъдат еднакви. Защото само тогава те могат да бъдат разбрани правилно. А думите съществуват, за да бъдат разбирани...
Знаете ли, че?
Украинският принадлежи към източнославянските езици. Той е тясно свързан с руския и беларуския. Повече от 40 милиона души говорят украински. След руския и полския това е най-широко разпространеният славянски език. Украинският се е развил към края на 18. век от простонародния език. По това време е възникнала самостоятелната писменост, а с нея и собствената литературата. Днес съществуват много украински диалекти, които са разделени в три основни групи. Речниковият състав, структурата на изречението и артикулацията напомнят много за други славянски езици. Причината за това е, че славянските езици са се диференцирани сравнително късно. Поради географското положение на Украйна се наблюдава силно влияние от полски и руски. В граматиката се различават седем падежа. Чрез прилагателните в украинския се изразява отношение към лица или предмети. В зависимост от избраната форма на думата говорещият показва емоционалната си нагласа. Друга особеност на украинския е мелодичното му звучене. Който обича езици, звучащи като музика, трябва да се учи украински!