Libri i frazës

sq Pёremrat pronor 1   »   sr Присвојне заменице 1

66 [gjashtёdhjetёegjashtё]

Pёremrat pronor 1

Pёremrat pronor 1

66 [шездесет и шест]

66 [šezdeset i šest]

Присвојне заменице 1

[Prisvojne zamenice 1]

Zgjidhni se si dëshironi të shihni përkthimin:   
Shqip Serbisht Luaj Më shumë
unё – i imi ј- ----ј-/ мој- / м--е ј- – м-- / м--- / м--- ј- – м-ј / м-ј- / м-ј- ---------------------- ја – мој / моја / моје 0
j- - mo- - -o-----mo-e j- – m-- / m--- / m--- j- – m-j / m-j- / m-j- ---------------------- ja – moj / moja / moje
Nuk po e gjej çelsin tim. Ја н- мо------и-м-ј -ључ. Ј- н- м--- н--- м-- к---- Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј к-у-. ------------------------- Ја не могу наћи мој кључ. 0
J- ne-mo-u--a-́--m---k--u-. J- n- m--- n---- m-- k----- J- n- m-g- n-c-i m-j k-j-č- --------------------------- Ja ne mogu naći moj ključ.
Nuk po e gjej biletёn time. Ја не мо----аћ---ој--в-зну-карт-. Ј- н- м--- н--- м--- в---- к----- Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј- в-з-у к-р-у- --------------------------------- Ја не могу наћи моју возну карту. 0
Ja -----gu---ć- --j- ---nu --rtu. J- n- m--- n---- m--- v---- k----- J- n- m-g- n-c-i m-j- v-z-u k-r-u- ---------------------------------- Ja ne mogu naći moju voznu kartu.
ti – i yti т- - --о--- ---ја-/ т-оје т- – т--- / т---- / т---- т- – т-о- / т-о-а / т-о-е ------------------------- ти – твој / твоја / твоје 0
ti-–----j ------a-- ----e t- – t--- / t---- / t---- t- – t-o- / t-o-a / t-o-e ------------------------- ti – tvoj / tvoja / tvoje
A ke gjetur çelsin tёnd? Ј-си-ли-на--- твој ----? Ј--- л- н---- т--- к---- Ј-с- л- н-ш-о т-о- к-у-? ------------------------ Јеси ли нашао твој кључ? 0
J-si-li-na----tvo---l-uč? J--- l- n---- t--- k----- J-s- l- n-š-o t-o- k-j-č- ------------------------- Jesi li našao tvoj ključ?
A ke gjetur biletёn tёnde? Јес--ли-на--о---о-- -о--у -арт-? Ј--- л- н---- т---- в---- к----- Ј-с- л- н-ш-о т-о-у в-з-у к-р-у- -------------------------------- Јеси ли нашао твоју возну карту? 0
Je-i-l- -ašao-----u v--nu -ar--? J--- l- n---- t---- v---- k----- J-s- l- n-š-o t-o-u v-z-u k-r-u- -------------------------------- Jesi li našao tvoju voznu kartu?
ai – i tij он----е--в---њ-г-в--/--егово о- – њ---- / њ----- / њ----- о- – њ-г-в / њ-г-в- / њ-г-в- ---------------------------- он – његов / његова / његово 0
on-–------v-/ ---g-v- --nj----o o- – n----- / n------ / n------ o- – n-e-o- / n-e-o-a / n-e-o-o ------------------------------- on – njegov / njegova / njegovo
A e di, ku ёshtё çelёsi i tij? З-а--л--г----- његов-кључ? З--- л- г-- ј- њ---- к---- З-а- л- г-е ј- њ-г-в к-у-? -------------------------- Знаш ли где је његов кључ? 0
Z-a--li-g-e-j--nje-ov-k--uč? Z--- l- g-- j- n----- k----- Z-a- l- g-e j- n-e-o- k-j-č- ---------------------------- Znaš li gde je njegov ključ?
A e di, ku ёshtё bileta e tij? З----ли--д---е њ-г--- во-на --р--? З--- л- г-- ј- њ----- в---- к----- З-а- л- г-е ј- њ-г-в- в-з-а к-р-а- ---------------------------------- Знаш ли где је његова возна карта? 0
Zn-š--i-g---j--n---ova vo--a --rta? Z--- l- g-- j- n------ v---- k----- Z-a- l- g-e j- n-e-o-a v-z-a k-r-a- ----------------------------------- Znaš li gde je njegova vozna karta?
ajo – i saj о-а---њ-н-/ њ--- /-њено о-- – њ-- / њ--- / њ--- о-а – њ-н / њ-н- / њ-н- ----------------------- она – њен / њена / њено 0
ona –-nj-n-/---ena-- n-e-o o-- – n--- / n---- / n---- o-a – n-e- / n-e-a / n-e-o -------------------------- ona – njen / njena / njeno
Lekёt e saj kanё humbur. Њ-н н--ац--е---с---. Њ-- н---- ј- н------ Њ-н н-в-ц ј- н-с-а-. -------------------- Њен новац је нестао. 0
Nj----ova- -- -est--. N--- n---- j- n------ N-e- n-v-c j- n-s-a-. --------------------- Njen novac je nestao.
Edhe karta e saj e kreditit ka humbur. Њ-н--к----т---карт---------к--е -ес---а. Њ--- к------- к------ ј- т----- н------- Њ-н- к-е-и-н- к-р-и-а ј- т-к-ђ- н-с-а-а- ---------------------------------------- Њена кредитна картица је такође нестала. 0
N--n- -----t-a kart-----e --ko----es--l-. N---- k------- k------ j- t----- n------- N-e-a k-e-i-n- k-r-i-a j- t-k-đ- n-s-a-a- ----------------------------------------- Njena kreditna kartica je takođe nestala.
ne – i yni м----наш /-наша /-на-е м- – н-- / н--- / н--- м- – н-ш / н-ш- / н-ш- ---------------------- ми – наш / наша / наше 0
mi----a- - -aš- / n--e m- – n-- / n--- / n--- m- – n-š / n-š- / n-š- ---------------------- mi – naš / naša / naše
Gjyshi ynё ёshtё sёmurё. Н---------е---л--т-н. Н-- д--- ј- б-------- Н-ш д-д- ј- б-л-с-а-. --------------------- Наш деда је болестан. 0
Na- -e----e-b--e--a-. N-- d--- j- b-------- N-š d-d- j- b-l-s-a-. --------------------- Naš deda je bolestan.
Gjyshja jonё ёshtё mirё. Н-----а-а-је-з-р--а. Н--- б--- ј- з------ Н-ш- б-к- ј- з-р-в-. -------------------- Наша бака је здрава. 0
N-š--b--- j--z-----. N--- b--- j- z------ N-š- b-k- j- z-r-v-. -------------------- Naša baka je zdrava.
ju – i juaji в- - ваш-----ша /---ше в- – в-- / в--- / в--- в- – в-ш / в-ш- / в-ш- ---------------------- ви – ваш / ваша / ваше 0
vi-–---š --v-š- /--a-e v- – v-- / v--- / v--- v- – v-š / v-š- / v-š- ---------------------- vi – vaš / vaša / vaše
Fёmijё, ku ёshtё babi juaj? Д-цо,---е ј---а- т-та? Д---- г-- ј- в-- т---- Д-ц-, г-е ј- в-ш т-т-? ---------------------- Децо, где је ваш тата? 0
De-o, g---j--v-š-t-ta? D---- g-- j- v-- t---- D-c-, g-e j- v-š t-t-? ---------------------- Deco, gde je vaš tata?
Fёmijё, ku ёshtё mami juaj? Де-о, где-ј------ ма--? Д---- г-- ј- в--- м---- Д-ц-, г-е ј- в-ш- м-м-? ----------------------- Децо, где је ваша мама? 0
Deco,----------ša-m--a? D---- g-- j- v--- m---- D-c-, g-e j- v-š- m-m-? ----------------------- Deco, gde je vaša mama?

Shkarko MP3 (.zip dosjet)

Nuk u gjet asnjë video!

Gjuha kreative

Kreativiteti është një cilësi e rëndësishme sot. Të gjithë duan të jenë krijues. Pasi njerëzit krijues konsiderohen inteligjentë. Edhe gjuha jonë duhet të jetë krijuese. Në të kaluarën njerëzit përpiqeshin të flisnin në mënyrë sa më korrekte. Sot duhet të flasin në mënyrë sa më kreative. Reklamimi dhe media e re janë një shembull për këtë. Ato na tregojnë sesi mund të luhet me gjuhën. Gjatë 50 viteve të fundit, rëndësia e kreativitetit është rritur ndjeshëm. Madje edhe disa kërkime e kanë pasur në fokus këtë fenomen. Psikologë, pedagogë dhe filozofë ekzaminuan procesin kreativ. Kreativiteti u përcaktua si aftësia për të krijuar diçka të re. Një folës kreativ prodhon forma të reja gjuhësore. Këto mund të jenë fjalë ose struktura gramatikore. Duke studiuar gjuhën kreative, studiuesit njohin sesi ndryshon gjuha. Por, jo të gjithë njerëzit i kuptojnë elementet e reja gjuhësore. Për të kuptuar gjuhën kreative keni nevojë për njohuri. Duhet të dini sesi funksionon gjuha. Madje duhet të njihni botën në të cilën jeton folësi. Vetëm kështu mund të kuptoni se çfarë kërkon të thotë. Një shembull është gjuha e adoleshentëve. Fëmijët dhe të rinjtë vazhdojnë të shpikin terma të reja. Shpesh, të rriturit nuk i kuptojnë këto fjalë. Janë botuar fjalorë që shpjegojnë zhargonin e të rinjve. Zakonisht ata vjetërsohen pas një brezi! Sidoqoftë, gjuha kreative mund të mësohet. Trajnuesit ofrojnë kurse të ndryshme për këtë. Rregulli më i rëndësishëm është gjithmonë: aktivizoni zërin tuaj të brendshëm!