Libri i frazës

sq tё argumentosh diçka 1   »   sr нешто образложити 1

75 [shtatёdhjetёepesё]

tё argumentosh diçka 1

tё argumentosh diçka 1

75 [седамдесет и пет]

75 [sedamdeset i pet]

нешто образложити 1

[nešto obrazložiti 1]

Zgjidhni se si dëshironi të shihni përkthimin:   
Shqip Serbisht Luaj Më shumë
Pse nuk vini? Заш-о ---д-л--и--? З---- н- д-------- З-ш-о н- д-л-з-т-? ------------------ Зашто не долазите? 0
Z--t--ne --l--i--? Z---- n- d-------- Z-š-o n- d-l-z-t-? ------------------ Zašto ne dolazite?
Moti ёshtё kaq i keq. В-ем-----тако-л-ше. В---- ј- т--- л---- В-е-е ј- т-к- л-ш-. ------------------- Време је тако лоше. 0
Vr-m---e t--o-l-še. V---- j- t--- l---- V-e-e j- t-k- l-š-. ------------------- Vreme je tako loše.
Nuk vij, sepse moti ёshtё shumё i keq. Ј--н---о-аз--,--ер -- ----- -а-- л--е. Ј- н- д------- ј-- ј- в---- т--- л---- Ј- н- д-л-з-м- ј-р ј- в-е-е т-к- л-ш-. -------------------------------------- Ја не долазим, јер је време тако лоше. 0
Ja -- ---azim,-j----e vr-m- tako --š-. J- n- d------- j-- j- v---- t--- l---- J- n- d-l-z-m- j-r j- v-e-e t-k- l-š-. -------------------------------------- Ja ne dolazim, jer je vreme tako loše.
Pse nuk vjen ai? З-што о- н--до-а-и? З---- о- н- д------ З-ш-о о- н- д-л-з-? ------------------- Зашто он не долази? 0
Za--o -n--e d-l---? Z---- o- n- d------ Z-š-o o- n- d-l-z-? ------------------- Zašto on ne dolazi?
Ai nuk ёshtё i ftuar. О----------ван. О- н--- п------ О- н-ј- п-з-а-. --------------- Он није позван. 0
On---j---oz---. O- n--- p------ O- n-j- p-z-a-. --------------- On nije pozvan.
Ai nuk vjen se nuk ёshtё i ftuar. Он не дол---,--ер ни-е--оз-а-. О- н- д------ ј-- н--- п------ О- н- д-л-з-, ј-р н-ј- п-з-а-. ------------------------------ Он не долази, јер није позван. 0
O---e d-l-zi,--er----- pozv--. O- n- d------ j-- n--- p------ O- n- d-l-z-, j-r n-j- p-z-a-. ------------------------------ On ne dolazi, jer nije pozvan.
Pse nuk vjen? Зашт- н- дола--ш? З---- н- д------- З-ш-о н- д-л-з-ш- ----------------- Зашто не долазиш? 0
Za--o--- --l----? Z---- n- d------- Z-š-o n- d-l-z-š- ----------------- Zašto ne dolaziš?
Unё nuk kam kohё. Ја-не-ам в--ме--. Ј- н---- в------- Ј- н-м-м в-е-е-а- ----------------- Ја немам времена. 0
Ja ne-a- vr-m-n-. J- n---- v------- J- n-m-m v-e-e-a- ----------------- Ja nemam vremena.
Nuk vij, sepse nuk kam kohё. Ј- н- ---ази-,--ер ---ам--ре-е-а. Ј- н- д------- ј-- н---- в------- Ј- н- д-л-з-м- ј-р н-м-м в-е-е-а- --------------------------------- Ја не долазим, јер немам времена. 0
Ja-n--d-lazi-, -e---em-- vre-e--. J- n- d------- j-- n---- v------- J- n- d-l-z-m- j-r n-m-m v-e-e-a- --------------------------------- Ja ne dolazim, jer nemam vremena.
Pse nuk rri? З-ш-о ---о---н--? З---- н- о------- З-ш-о н- о-т-н-ш- ----------------- Зашто не останеш? 0
Z-št- n---stan--? Z---- n- o------- Z-š-o n- o-t-n-š- ----------------- Zašto ne ostaneš?
Unё duhet tё punoj akoma. Ј- мо------- --д---. Ј- м---- ј-- р------ Ј- м-р-м ј-ш р-д-т-. -------------------- Ја морам још радити. 0
Ja m-ram---š--a---i. J- m---- j-- r------ J- m-r-m j-š r-d-t-. -------------------- Ja moram još raditi.
Nuk rri, sepse mё duhet tё punoj akoma. Ј- не о--аје-,--ер --рам --ш--ад-т-. Ј- н- о------- ј-- м---- ј-- р------ Ј- н- о-т-ј-м- ј-р м-р-м ј-ш р-д-т-. ------------------------------------ Ја не остајем, јер морам још радити. 0
Ja--- o-t----- --r-m--am--oš-r--iti. J- n- o------- j-- m---- j-- r------ J- n- o-t-j-m- j-r m-r-m j-š r-d-t-. ------------------------------------ Ja ne ostajem, jer moram još raditi.
Pse po ikni tani? З---о------д--е? З---- в-- и----- З-ш-о в-ћ и-е-е- ---------------- Зашто већ идете? 0
Zašto v--- ---t-? Z---- v--- i----- Z-š-o v-c- i-e-e- ----------------- Zašto već idete?
Unё jam i lodhur. Ја--а- -м-ран-/--м-рна. Ј- с-- у----- / у------ Ј- с-м у-о-а- / у-о-н-. ----------------------- Ја сам уморан / уморна. 0
Ja --- -m-ran-/ --o-na. J- s-- u----- / u------ J- s-m u-o-a- / u-o-n-. ----------------------- Ja sam umoran / umorna.
Po shkoj, sepse jam i lodhur. Ј- -дем--јер---м -мо--н---ум-р--. Ј- и---- ј-- с-- у----- / у------ Ј- и-е-, ј-р с-м у-о-а- / у-о-н-. --------------------------------- Ја идем, јер сам уморан / уморна. 0
J- ide-,-jer---m u--ra--/ u-or--. J- i---- j-- s-- u----- / u------ J- i-e-, j-r s-m u-o-a- / u-o-n-. --------------------------------- Ja idem, jer sam umoran / umorna.
Pse po ikni tani? Заш----е-----аз---? З---- в-- о-------- З-ш-о в-ћ о-л-з-т-? ------------------- Зашто већ одлазите? 0
Z-što-vec---d-azi-e? Z---- v--- o-------- Z-š-o v-c- o-l-z-t-? -------------------- Zašto već odlazite?
Ёshtё vonё tashmё. Ве---е-ка-н-. В-- ј- к----- В-ћ ј- к-с-о- ------------- Већ је касно. 0
Već-j- ---n-. V--- j- k----- V-c- j- k-s-o- -------------- Već je kasno.
Po shkoj, sepse ёshtё vonё. О--а--м--ј-- -------к--н-. О------- ј-- ј- в-- к----- О-л-з-м- ј-р ј- в-ћ к-с-о- -------------------------- Одлазим, јер је већ касно. 0
O--az--, j-r j----c--kasno. O------- j-- j- v--- k----- O-l-z-m- j-r j- v-c- k-s-o- --------------------------- Odlazim, jer je već kasno.

Shkarko MP3 (.zip dosjet)

Nuk u gjet asnjë video!

Gjuha amtare = emocionale, gjuha e huaj = racionale?

Kur mësojmë gjuhë të huaja, ne promovojmë trurin tonë. Mësimi ndryshon të menduarit. Ne bëhemi më kreativë dhe fleksibël. Edhe të menduarit kompleks është më i thjeshtë për personat shumë gjuhësh. Gjatë mësimit ne trajnojmë memorien. Sa më shumë që mësojmë, aq më mirë funksionon. Kush ka mësuar shumë gjuhë, mëson dhe gjëra të tjera më shpejt. Mund të mendojë me përqendim mbi një temë për një kohë më të gjatë. Problemet mund t'i zgjidhë më shpejt. Personat multilingualë (shumë gjuhësh) vendosin më mirë. Por, mënyra sesi ata marrin vendime varet edhe nga gjuhët. Gjuha në të cilën mendojmë, ndikon në vendimet tona. Psikologët ekzaminuan shumë persona për një studim. Të gjithë ishin bilingualë. Krahas gjuhës së tyre amtare, ata flisnin një gjuhë tjetër. Personat e testuar duhej t'i përgjigjeshin një pyetje. Pyetja kishte të bënte me zgjidhjen e një problemi. Ata duhej të zgjidhnin mes dy opsioneve. Një opsion kishte dukshëm më tepër risk se tjetri. Personat e testuar duhej t'i përgjigjeshin kësaj pyetje në të dy gjuhët. Përgjigjet ndryshuan kur gjuhët ndryshuan! Kur flisnin gjuhën amtare, ata zgjodhën opsionin me risk. Nga ana tjetër, në gjuhë të huaja ata zgjodhën opsionin më të sigurt. Pas këtij eksperimenti, personat e testuar duhej të vendosnin baste. Edhe në këtë rast ndryshimi ishte i dukshëm. Kur përdorën gjuhën e huaj ishin më të kujdesshëm. Shkencëtarët supozojnë se ne jemi më të përqendruar kur flasim në gjuhë të huaj. Prandaj vendimet që marrim nuk janë emocionale por racionale…