Рјечник

sr У банци   »   mk Во банка

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [шеесет]

60 [shyeyesyet]

Во банка

[Vo banka]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски македонски Игра Више
Ја желим отворити рачун. Би с---- / с----- д- о------ е--- с-----. Би сакал / сакала да отворам една сметка. 0
Bi s---- / s----- d- o------ y---- s------.Bi sakal / sakala da otvoram yedna smyetka.
Овде је мој пасош. Ев- г- м---- п----. Еве го мојот пасош. 0
Ye--- g-- m---- p-----.Yevye guo moјot pasosh.
А овде је моја адреса. А о-- е м----- а-----. А ова е мојата адреса. 0
A o-- y- m----- a------.A ova ye moјata adryesa.
   
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Би с---- / с----- д- у------ п--- н- м----- с-----. Би сакал / сакала да уплатам пари на мојата сметка. 0
Bi s---- / s----- d- o------- p--- n- m----- s------.Bi sakal / sakala da ooplatam pari na moјata smyetka.
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Би с---- / с----- д- п------- п--- о- м----- с-----. Би сакал / сакала да подигнам пари од мојата сметка. 0
Bi s---- / s----- d- p-------- p--- o- m----- s------.Bi sakal / sakala da podigunam pari od moјata smyetka.
Ја желим узети изводе са рачуна. Би с---- / с----- д- з---- и------- з- с-------. Би сакал / сакала да земам извештај за сметката. 0
Bi s---- / s----- d- z----- i--------- z- s--------.Bi sakal / sakala da zyemam izvyeshtaј za smyetkata.
   
Ја желим уновчити путнички чек. Би с---- / с----- д- и------- е--- п------- ч--. Би сакал / сакала да исплатам еден патнички чек. 0
Bi s---- / s----- d- i------- y----- p-------- c----.Bi sakal / sakala da isplatam yedyen patnichki chyek.
Колики су трошкови? Ко--- с- в----- т------? Колку се високи таксите? 0
Ko---- s-- v----- t-------?Kolkoo sye visoki taksitye?
Где морам потписати? Ка-- м---- д- п-------? Каде морам да потпишам? 0
Ka--- m---- d- p--------?Kadye moram da potpisham?
   
Ја очекујем дознаку из Немачке. Оч------ у----- о- Г--------. Очекувам уплата од Германија. 0
Oc--------- o------ o- G----------.Ochyekoovam ooplata od Guyermaniјa.
Овде је мој број рачуна. Ев- г- б----- н- м----- с-----. Еве го бројот на мојата сметка. 0
Ye--- g-- b----- n- m----- s------.Yevye guo broјot na moјata smyetka.
Да ли је новац стигао? Да-- с- п---------- п-----? Дали се пристигнати парите? 0
Da-- s-- p----------- p------?Dali sye pristigunati paritye?
   
Ја желим заменити тај новац. Би с---- / с----- д- г- п------- о--- п---. Би сакал / сакала да ги променам овие пари. 0
Bi s---- / s----- d- g-- p-------- o---- p---.Bi sakal / sakala da gui promyenam oviye pari.
Ја требам америчке доларе. Ми т------ U- – д-----. (а---------- д-----). Ми требаат US – долари. (американски долари). 0
Mi t------- U- – d-----. (a----------- d-----).Mi tryebaat US – dolari. (amyerikanski dolari).
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Ве м----- д----- м- м--- б-------. Ве молам, дадете ми мали банкноти. 0
Vy- m----- d------- m- m--- b-------.Vye molam, dadyetye mi mali banknoti.
   
Има ли овде банкомат? Им- л- о--- б-------? Има ли овде банкомат? 0
Im- l- o---- b-------?Ima li ovdye bankomat?
Колико новца се може подигнути? Ко----- с--- м--- д- с- п------? Колкава сума може да се подигне? 0
Ko----- s---- m---- d- s-- p--------?Kolkava sooma moʐye da sye podigunye?
Које кредитне картице се могу користити? Ко-- к------- к------- м--- д- с- к------? Која кредитна картичка може да се користи? 0
Ko-- k-------- k-------- m---- d- s-- k------?Koјa kryeditna kartichka moʐye da sye koristi?
   

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.