Рјечник

Питати – прошлост 2   »   Прашања – Минато време 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [осумдесет и шест]

86 [osoomdyesyet i shyest]

+

Прашања – Минато време 2

[Prashaњa – Minato vryemye 2]

+

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски македонски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Ко-- в--------- ј- н-----? Која вратоврска ја носеше? 0
Ko-- v--------- ј- n--------? Koјa vratovrska јa nosyeshye? 		+
Који ауто си купио / купила? Ко- а-------- г- к---? Кој автомобил го купи? 0
Ko- a-------- g-- k----? Koј avtomobil guo koopi? 		+
На које новине си претплаћен / претплаћена? За к-- в----- с- п--------? За кој весник се претплати? 0
Za k-- v------ s-- p---------? Za koј vyesnik sye pryetplati? 		+
     
Кога сте видели? Ко-- в------? Кого видовте? 0
Ko--- v-------? Koguo vidovtye? 		+
Кога сте срели? Ко-- с--------? Кого сретнавте? 0
Ko--- s----------? Koguo sryetnavtye? 		+
Кога сте препознали? Ко-- п----------? Кого препознавте? 0
Ko--- p------------? Koguo pryepoznavtye? 		+
     
Када сте устали? Ко-- с-------? Кога станавте? 0
Ko--- s--------? Kogua stanavtye? 		+
Када сте почели? Ко-- з---------? Кога започнавте? 0
Ko--- z-----------? Kogua zapochnavtye? 		+
Када сте престали? Ко-- п----------? Кога престанавте? 0
Ko--- p------------? Kogua pryestanavtye? 		+
     
Зашто сте се пробудили? Зо--- с- р---------? Зошто се разбудивте? 0
Zo---- s-- r-----------? Zoshto sye razboodivtye? 		+
Зашто сте постали учитељ? Зо--- с------- н--------? Зошто станавте наставник? 0
Zo---- s-------- n--------? Zoshto stanavtye nastavnik? 		+
Зашто сте узели такси? Зо--- з------ т----? Зошто земавте такси? 0
Zo---- z-------- t----? Zoshto zyemavtye taksi? 		+
     
Одакле сте дошли? Од к--- д-------? Од каде дојдовте? 0
Od k---- d--------? Od kadye doјdovtye? 		+
Где сте ишли? На---- о-------? Накаде отидовте? 0
Na----- o--------? Nakadye otidovtye? 		+
Где сте били? Ка-- б----? Каде бевте? 0
Ka--- b------? Kadye byevtye? 		+
     
Коме си помогао / помогла? Ко-- м- п------? Кому му помогна? 0
Ko--- m-- p-------? Komoo moo pomoguna? 		+
Коме си писао / писала? Ко-- м- п---? Кому му пиша? 0
Ko--- m-- p----? Komoo moo pisha? 		+
Коме си одговорио / одговорила? Ко-- м- о-------? Кому му одговори? 0
Ko--- m-- o--------? Komoo moo odguovori? 		+
     

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...