Slovníček fráz

sk V prírode   »   sr У природи

26 [dvadsaťšesť]

V prírode

V prírode

26 [двадесет и шест]

26 [dvadeset i šest]

У природи

[U prirodi]

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina srbčina Prehrať Viac
Vidíš tamtú vežu? Видиш л- та-----л-? В---- л- т--- к---- В-д-ш л- т-м- к-л-? ------------------- Видиш ли тамо кулу? 0
V-diš-l- ta-o-kul-? V---- l- t--- k---- V-d-š l- t-m- k-l-? ------------------- Vidiš li tamo kulu?
Vidíš tamten vrch? Вид-ш-ли т--о-----и--? В---- л- т--- п------- В-д-ш л- т-м- п-а-и-у- ---------------------- Видиш ли тамо планину? 0
Vid----i t-mo----n-nu? V---- l- t--- p------- V-d-š l- t-m- p-a-i-u- ---------------------- Vidiš li tamo planinu?
Vidíš tamtú dedinu? Ви--ш-л----мо--ело? В---- л- т--- с---- В-д-ш л- т-м- с-л-? ------------------- Видиш ли тамо село? 0
Vi--š-l---amo-s-lo? V---- l- t--- s---- V-d-š l- t-m- s-l-? ------------------- Vidiš li tamo selo?
Vidíš tamtú rieku? В-диш----т--- р---? В---- л- т--- р---- В-д-ш л- т-м- р-к-? ------------------- Видиш ли тамо реку? 0
V-----li-tam----k-? V---- l- t--- r---- V-d-š l- t-m- r-k-? ------------------- Vidiš li tamo reku?
Vidíš tamten most? В-д-ш--и там- м--т? В---- л- т--- м---- В-д-ш л- т-м- м-с-? ------------------- Видиш ли тамо мост? 0
Vidiš--i--amo-m-s-? V---- l- t--- m---- V-d-š l- t-m- m-s-? ------------------- Vidiš li tamo most?
Vidíš tamto jazero? Види--ли -а-о-ј--ер-? В---- л- т--- ј------ В-д-ш л- т-м- ј-з-р-? --------------------- Видиш ли тамо језеро? 0
Vid-š--i t-m---e--ro? V---- l- t--- j------ V-d-š l- t-m- j-z-r-? --------------------- Vidiš li tamo jezero?
Tamten vták sa mi páči. О---п-----т-----и-се с--ђ-. О-- п---- т--- м- с- с----- О-а п-и-а т-м- м- с- с-и-а- --------------------------- Она птица тамо ми се свиђа. 0
O-a pt--- ta-o----s- -viđa. O-- p---- t--- m- s- s----- O-a p-i-a t-m- m- s- s-i-a- --------------------------- Ona ptica tamo mi se sviđa.
Tamten strom sa mi páči. О-о --в---а----- се -ви--. О-- д--- т--- м- с- с----- О-о д-в- т-м- м- с- с-и-а- -------------------------- Оно дрво тамо ми се свиђа. 0
Ono d--o-ta-- -- -- -----. O-- d--- t--- m- s- s----- O-o d-v- t-m- m- s- s-i-a- -------------------------- Ono drvo tamo mi se sviđa.
Tamten kameň sa mi páči. Овај--аме----д--ми с--с-иђа. О--- к---- о--- м- с- с----- О-а- к-м-н о-д- м- с- с-и-а- ---------------------------- Овај камен овде ми се свиђа. 0
O-a--ka-e----d--m- ------đ-. O--- k---- o--- m- s- s----- O-a- k-m-n o-d- m- s- s-i-a- ---------------------------- Ovaj kamen ovde mi se sviđa.
Tamten park sa mi páči. О-ај--а-- -а-о-м- ---сви--. О--- п--- т--- м- с- с----- О-а- п-р- т-м- м- с- с-и-а- --------------------------- Онај парк тамо ми се свиђа. 0
O-a- par- -amo-m--s- -viđa. O--- p--- t--- m- s- s----- O-a- p-r- t-m- m- s- s-i-a- --------------------------- Onaj park tamo mi se sviđa.
Tamtá záhrada sa mi páči. О-а--вр-----о-м---е -в--а. О--- в-- т--- м- с- с----- О-а- в-т т-м- м- с- с-и-а- -------------------------- Онај врт тамо ми се свиђа. 0
O-a- --t----o m- ---s----. O--- v-- t--- m- s- s----- O-a- v-t t-m- m- s- s-i-a- -------------------------- Onaj vrt tamo mi se sviđa.
Tamten kvet sa mi páči. Ов-ј-цвет -вд- ----- с----. О--- ц--- о--- м- с- с----- О-а- ц-е- о-д- м- с- с-и-а- --------------------------- Овај цвет овде ми се свиђа. 0
Ov-j-c--t ov-e mi s- s-iđa. O--- c--- o--- m- s- s----- O-a- c-e- o-d- m- s- s-i-a- --------------------------- Ovaj cvet ovde mi se sviđa.
Páči sa mi to. Мис--м д- је-----. М----- д- ј- л---- М-с-и- д- ј- л-п-. ------------------ Мислим да је лепо. 0
Mislim-d------ep-. M----- d- j- l---- M-s-i- d- j- l-p-. ------------------ Mislim da je lepo.
Je to zaujímavé. М-сл-- д- -- и--е-е--нтн-. М----- д- ј- и------------ М-с-и- д- ј- и-т-р-с-н-н-. -------------------------- Мислим да је интересантно. 0
Misl-------e-in-ere-an-n-. M----- d- j- i------------ M-s-i- d- j- i-t-r-s-n-n-. -------------------------- Mislim da je interesantno.
Je to nádherné. Ми---м ----е------п-. М----- д- ј- п------- М-с-и- д- ј- п-е-е-о- --------------------- Мислим да је прелепо. 0
M--li- -a-j--pr-l--o. M----- d- j- p------- M-s-i- d- j- p-e-e-o- --------------------- Mislim da je prelepo.
Je to škaredé. М-с--- -а је-р-жно. М----- д- ј- р----- М-с-и- д- ј- р-ж-о- ------------------- Мислим да је ружно. 0
M----m da je --ž-o. M----- d- j- r----- M-s-i- d- j- r-ž-o- ------------------- Mislim da je ružno.
Je to nudné. М--л-м-да--е-до-адн-. М----- д- ј- д------- М-с-и- д- ј- д-с-д-о- --------------------- Мислим да је досадно. 0
M--l-m-da j- -o--d-o. M----- d- j- d------- M-s-i- d- j- d-s-d-o- --------------------- Mislim da je dosadno.
Je to hrozné. Мисл-м-да -е----а---. М----- д- ј- с------- М-с-и- д- ј- с-р-ш-о- --------------------- Мислим да је страшно. 0
M-sl-- -- -- --ra--o. M----- d- j- s------- M-s-i- d- j- s-r-š-o- --------------------- Mislim da je strašno.

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

Nenašlo sa žiadne video!

Jazyky a príslovia

V každom jazyku existujú príslovia. Príslovia sú dôležitou súčasťou národnej identity. Na prísloviach možno vidieť hodnoty a normy každej krajiny. Ich forma je všeobecne známa a pevná, teda nemenná. Príslovia sú vždy krátke a výstižné. Často je v nich použitá metafora. Veľa prísloví má poetickú stavbu. Väčšina prísloví nám radí alebo ukazuje pravidlá správania. Niektoré príslovia sú však výrazne kritické. Často používajú stereotypy. Sú tiež údajne veľmi typické pre určitú krajinu alebo národ. Príslovia majú veľmi dlhú tradíciu. Už Aristoteles ich ospevoval ako krátke, filozofické dielka. V rétorike a literatúre sú dôležitým štylistickým prostriedkom. Ich zvláštnosťou je, že sú stále aktuálne. V lingvistike majú svoju vlastnú disciplínu. Mnohé príslovia existujú vo viacerých jazykoch. Lexikálne teda môžu byť zhodné. Ľudia hovoriaci rôznymi jazykmi používajú rovnaké slová. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde . (DE-ES) Ďalšie príslovia sú zhodné sémanticky. Znamená to, že rovnaký obsah sa vyjadrí inými slovami. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino . (FR-IT) Príslovia nám tiež pomáhajú porozumieť iným národom a inej kultúre. Najzaujímavejšie sú príslovia, ktoré sú na celom svete. Týkajú sa „veľkých“ tém ľudského života. Takéto príslovia vyjadrujú univerzálne skúsenosti. Ukazujú, že sme všetci rovnakí, bez ohľadu na to, akým jazykom hovoríme!