Fraseboek

af om van iets te hou   »   sr нешто желети

70 [sewentig]

om van iets te hou

om van iets te hou

70 [седамдесет]

70 [sedamdeset]

нешто желети

[nešto želeti]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
Wil u rook? Жели---л---уши-и? Ж----- л- п------ Ж-л-т- л- п-ш-т-? ----------------- Желите ли пушити? 0
Že-it- li -u--ti? Ž----- l- p------ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti?
Wil u dans? Ж--ите-л- -г--т-? Ж----- л- и------ Ж-л-т- л- и-р-т-? ----------------- Желите ли играти? 0
Ž-li-e li---ra--? Ž----- l- i------ Ž-l-t- l- i-r-t-? ----------------- Želite li igrati?
Wil u gaan stap? Желит-----ш-тат-? Ж----- л- ш------ Ж-л-т- л- ш-т-т-? ----------------- Желите ли шетати? 0
Že-ite--i -e----? Ž----- l- š------ Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati?
Ek wil graag rook. Ј- -ели---у----. Ј- ж---- п------ Ј- ж-л-м п-ш-т-. ---------------- Ја желим пушити. 0
Ja --l----u-i-i. J- ž---- p------ J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti.
Wil jy ’n sigaret hê? Желиш--и --г----у? Ж---- л- ц-------- Ж-л-ш л- ц-г-р-т-? ------------------ Желиш ли цигарету? 0
Ž--i- -- -i-a-et-? Ž---- l- c-------- Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu?
Hy soek ’n vuurhoutjie / aansteker. Он--ели--а--у. О- ж--- в----- О- ж-л- в-т-у- -------------- Он жели ватру. 0
On--el- v-t--. O- ž--- v----- O- ž-l- v-t-u- -------------- On želi vatru.
Ek wil graag iets drink. Ј- -е--м-----------. Ј- ж---- н---- п---- Ј- ж-л-м н-ш-о п-т-. -------------------- Ја желим нешто пити. 0
Ja -e-im -e-to --ti. J- ž---- n---- p---- J- ž-l-m n-š-o p-t-. -------------------- Ja želim nešto piti.
Ek wil graag iets eet. Ја-жел-- н---о --ст-. Ј- ж---- н---- ј----- Ј- ж-л-м н-ш-о ј-с-и- --------------------- Ја желим нешто јести. 0
J----li- -e--o -es--. J- ž---- n---- j----- J- ž-l-m n-š-o j-s-i- --------------------- Ja želim nešto jesti.
Ek wil graag bietjie ontspan. Ја с--же--м --ло --мор-т-. Ј- с- ж---- м--- о-------- Ј- с- ж-л-м м-л- о-м-р-т-. -------------------------- Ја се желим мало одморити. 0
J--s---elim m-lo ----r---. J- s- ž---- m--- o-------- J- s- ž-l-m m-l- o-m-r-t-. -------------------------- Ja se želim malo odmoriti.
Ek wil u graag iets vra. Ја В---ж---м---ш-о ----т-. Ј- В-- ж---- н---- п------ Ј- В-с ж-л-м н-ш-о п-т-т-. -------------------------- Ја Вас желим нешто питати. 0
Ja --s--elim --š-----tat-. J- V-- ž---- n---- p------ J- V-s ž-l-m n-š-o p-t-t-. -------------------------- Ja Vas želim nešto pitati.
Ek wil u graag vir iets vra. Ј- ----ж-лим -- ----о-з----и--. Ј- В-- ж---- з- н---- з-------- Ј- В-с ж-л-м з- н-ш-о з-м-л-т-. ------------------------------- Ја Вас желим за нешто замолити. 0
J- V-- -e--m-za-n--t- z--ol---. J- V-- ž---- z- n---- z-------- J- V-s ž-l-m z- n-š-o z-m-l-t-. ------------------------------- Ja Vas želim za nešto zamoliti.
Ek wil u graag na iets uitnooi. Ја--а---е--м--а--е-т--п----т-. Ј- В-- ж---- н- н---- п------- Ј- В-с ж-л-м н- н-ш-о п-з-а-и- ------------------------------ Ја Вас желим на нешто позвати. 0
J- --s-že--- n- --što p-zv---. J- V-- ž---- n- n---- p------- J- V-s ž-l-m n- n-š-o p-z-a-i- ------------------------------ Ja Vas želim na nešto pozvati.
Wat wil u hê? Шта---л-те--мо--м? Ш-- ж------ м----- Ш-а ж-л-т-, м-л-м- ------------------ Шта желите, молим? 0
Št---e----, mo--m? Š-- ž------ m----- Š-a ž-l-t-, m-l-m- ------------------ Šta želite, molim?
Wil u koffie hê? Ж-л-т--л- -аф-? Ж----- л- к---- Ж-л-т- л- к-ф-? --------------- Желите ли кафу? 0
Že-----l---a--? Ž----- l- k---- Ž-l-t- l- k-f-? --------------- Želite li kafu?
Of wil u liewer tee hê? Ил----ди-е ------ -а-? И-- р----- ж----- ч--- И-и р-д-ј- ж-л-т- ч-ј- ---------------------- Или радије желите чај? 0
Ili-rad-je------- čaj? I-- r----- ž----- č--- I-i r-d-j- ž-l-t- č-j- ---------------------- Ili radije želite čaj?
Ons wil huis toe ry. М--се-ж----о---зи-и к-ћи. М- с- ж----- в----- к---- М- с- ж-л-м- в-з-т- к-ћ-. ------------------------- Ми се желимо возити кући. 0
Mi s--ž-li----oz--i----́i. M- s- ž----- v----- k----- M- s- ž-l-m- v-z-t- k-c-i- -------------------------- Mi se želimo voziti kući.
Soek julle ’n taxi? Ж-лит- л--в--та---? Ж----- л- в- т----- Ж-л-т- л- в- т-к-и- ------------------- Желите ли ви такси? 0
Ž-l--e-l- -i-ta---? Ž----- l- v- t----- Ž-l-t- l- v- t-k-i- ------------------- Želite li vi taksi?
Hulle wil graag ’n oproep maak. О---желе-тел--о-ир---. О-- ж--- т------------ О-и ж-л- т-л-ф-н-р-т-. ---------------------- Они желе телефонирати. 0
O-i ž--- te-e-on-r-ti. O-- ž--- t------------ O-i ž-l- t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Oni žele telefonirati.

Laai af MP3 (.zip lêers)

Geen video is gevind nie!

Twee tale = twee spraaksentrums!

Dis nie vir ons brein om ’t ewe wanneer ons ’n taal leer nie. Omdat dit verskillende stoorplekke vir verskillende tale het. Die tale wat ons leer, word nie almal saam gestoor nie. Tale wat ons as volwassenes leer, het hul eie stoorplek. Dit beteken die brein verwerk die nuwe reëls op ’n ander plek. Hulle word nie saam met die moedertaal gestoor nie. Mense wat aan die ander kant tweetalig grootword, gebruik net een deel van die brein. Talle studies het dié gevolgtrekking gemaak. Neurowetenskaplikes het verskeie proefkonyne ondersoek. Die proefkonyne het twee tale vlot gepraat. Een deel van die toetsgroep het egter met albei tale grootgeword. Die ander deel het die tweede taal later in hul lewe geleer. Navorsers kon die breinaktiwiteit tydens die taaltoetse meet. So kon hulle sien watter dele van die brein tydens die toetse gewerk het. En hulle het gesien dat “laat” leerders twee spraaksentrums het! Navorsers het reeds lank vermoed dis so. Mense met breinbeserings het verskillende simptome. So kan breinskade tot spraakprobleme lei. Mense wat aangetas is, kan nie woorde so goed uitspreek of verstaan nie. Maar tweetalige slagoffers het soms ongewone simptome. Hul spraakprobleme affekteer nie albei tale nie. As slegs een deel van die brein beseer is, kan die ander een nog werk. Dan praat die pasiënte een taal beter as die ander. Die twee tale word ook teen ’n verskillende pas weer geleer. Dit bewys dat albei tale nie op dieselfde plek gestoor word nie. Omdat hulle nie tegelyk geleer is nie, vorm hulle twee sentrums. Dis nog onbekend hoe die brein verskeie tale beheer. Maar nuwe bevindings kan tot nuwe leerstrategieë leer.