Fraseboek

af Verlede tyd 3   »   sr Прошлост 3

83 [drie en tagtig]

Verlede tyd 3

Verlede tyd 3

83 [осамдесет и три]

83 [osamdeset i tri]

Прошлост 3

[Prošlost 3]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
bel тел---нир--и т----------- т-л-ф-н-р-т- ------------ телефонирати 0
t--e-oni--ti t----------- t-l-f-n-r-t- ------------ telefonirati
Ek het gebel. Ј- ----те-еф---р---- -е---о-и----. Ј- с-- т---------- / т------------ Ј- с-м т-л-ф-н-р-о / т-л-ф-н-р-л-. ---------------------------------- Ја сам телефонирао / телефонирала. 0
J- -a- -e-ef-ni-a----t--efon-rala. J- s-- t---------- / t------------ J- s-m t-l-f-n-r-o / t-l-f-n-r-l-. ---------------------------------- Ja sam telefonirao / telefonirala.
Ek was die heel tyd op die telefoon. Ј- --- -ело ---ме -ел----ир-о / ---е-о-ир---. Ј- с-- ц--- в---- т---------- / т------------ Ј- с-м ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-о / т-л-ф-н-р-л-. --------------------------------------------- Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. 0
J--sa--ce---vre-- --lefo--r-- --------n---l-. J- s-- c--- v---- t---------- / t------------ J- s-m c-l- v-e-e t-l-f-n-r-o / t-l-f-n-r-l-. --------------------------------------------- Ja sam celo vreme telefonirao / telefonirala.
vra пит--и п----- п-т-т- ------ питати 0
pi-ati p----- p-t-t- ------ pitati
Ek het gevra. Ј--са- -и-ао-/-пита--. Ј- с-- п---- / п------ Ј- с-м п-т-о / п-т-л-. ---------------------- Ја сам питао / питала. 0
Ja -a- ---ao-/ pita-a. J- s-- p---- / p------ J- s-m p-t-o / p-t-l-. ---------------------- Ja sam pitao / pitala.
Ek het altyd gevra. Ј- -а------ ------- пита--. Ј- с-- у--- п---- / п------ Ј- с-м у-е- п-т-о / п-т-л-. --------------------------- Ја сам увек питао / питала. 0
Ja-------ek pit-o - pit---. J- s-- u--- p---- / p------ J- s-m u-e- p-t-o / p-t-l-. --------------------------- Ja sam uvek pitao / pitala.
vertel и--рич--и и-------- и-п-и-а-и --------- испричати 0
i-p-----i i-------- i-p-i-a-i --------- ispričati
Ek het vertel. Ј---а--исп-и--о-- ис-р---л-. Ј- с-- и------- / и--------- Ј- с-м и-п-и-а- / и-п-и-а-а- ---------------------------- Ја сам испричао / испричала. 0
J- -am ---ri--o / i-p--č-la. J- s-- i------- / i--------- J- s-m i-p-i-a- / i-p-i-a-a- ---------------------------- Ja sam ispričao / ispričala.
Ek het die hele storie vertel. Ј--с-м-и-----ао --исп---ала------причу. Ј- с-- и------- / и-------- ц--- п----- Ј- с-м и-п-и-а- / и-п-и-а-а ц-л- п-и-у- --------------------------------------- Ја сам испричао / испричала целу причу. 0
J- --m is--i-ao ---spr--al---elu---ič-. J- s-- i------- / i-------- c--- p----- J- s-m i-p-i-a- / i-p-i-a-a c-l- p-i-u- --------------------------------------- Ja sam ispričao / ispričala celu priču.
leer уч-ти у---- у-и-и ----- учити 0
u--ti u---- u-i-i ----- učiti
Ek het geleer. Ја-сам уч-о-/ --и-а. Ј- с-- у--- / у----- Ј- с-м у-и- / у-и-а- -------------------- Ја сам учио / учила. 0
J---am------/--čila. J- s-- u--- / u----- J- s-m u-i- / u-i-a- -------------------- Ja sam učio / učila.
Ek het die hele aand geleer. Ја с-м-у----/ учи-а---л- --ч-. Ј- с-- у--- / у---- ц--- в---- Ј- с-м у-и- / у-и-а ц-л- в-ч-. ------------------------------ Ја сам учио / учила цело вече. 0
J- -a--uč-o /---ila ce-- v--e. J- s-- u--- / u---- c--- v---- J- s-m u-i- / u-i-a c-l- v-č-. ------------------------------ Ja sam učio / učila celo veče.
werk ра-ити р----- р-д-т- ------ радити 0
radi-i r----- r-d-t- ------ raditi
Ek het gewerk. Ј----м р-д-о----а---а. Ј- с-- р---- / р------ Ј- с-м р-д-о / р-д-л-. ---------------------- Ја сам радио / радила. 0
Ja -a- r-d-- /-radila. J- s-- r---- / r------ J- s-m r-d-o / r-d-l-. ---------------------- Ja sam radio / radila.
Ek het die hele dag gewerk. Ј- --м-радио ---ади-а --л- -ан. Ј- с-- р---- / р----- ц--- д--- Ј- с-м р-д-о / р-д-л- ц-л- д-н- ------------------------------- Ја сам радио / радила цели дан. 0
J- -am ----o /-r-di-- c--- da-. J- s-- r---- / r----- c--- d--- J- s-m r-d-o / r-d-l- c-l- d-n- ------------------------------- Ja sam radio / radila celi dan.
eet јести ј---- ј-с-и ----- јести 0
jes-i j---- j-s-i ----- jesti
Ek het geëet. Ја--а- ј-- /--е-а. Ј- с-- ј-- / ј---- Ј- с-м ј-о / ј-л-. ------------------ Ја сам јео / јела. 0
Ja --m--eo-/-je-a. J- s-- j-- / j---- J- s-m j-o / j-l-. ------------------ Ja sam jeo / jela.
Ek het die hele maaltyd opgeëet. Ја-с-м--оје- - п-јела сву -р-ну. Ј- с-- п---- / п----- с-- х----- Ј- с-м п-ј-о / п-ј-л- с-у х-а-у- -------------------------------- Ја сам појео / појела сву храну. 0
J- --m --j---- p--e---s-- -ranu. J- s-- p---- / p----- s-- h----- J- s-m p-j-o / p-j-l- s-u h-a-u- -------------------------------- Ja sam pojeo / pojela svu hranu.

Laai af MP3 (.zip lêers)

Geen video is gevind nie!

Die geskiedenis van taalkunde

Tale het mense nog altyd gefassineer. Daarom het taalkunde ’n baie lang geskiedenis. Taalkunde is ’n sistematiese ondersoek van taal. Mense het duisende jare gelede al oor taal nagedink. So het verskillende kulture verskillende stelsels ontwikkel. Gevolglik het daar verskillende beskrywings van taal ontstaan. Die hedendaagse taalkunde is meer op ou teorieë as enigiets anders gegrond. Veral in Griekeland het baie tradisies tot stand gekom. Die oudste bekende werk oor tale kom egter uit Indië. Dis 3 000 jaar gelede deur die grammatikus Sakatajana geskryf. In antieke tye het filosowe soos Plato hulle met tale besig gehou. Later het Romeinse skrywers hul teorieë verder ontwikkel. In die agtste eeu het die Arabiere ook hul eie tradisies ontwikkel. Hul werk het toe reeds noukeurige beskrywings van die Arabiese taal bevat. In die moderne tyd wou mense veral navors waar taal vandaan kom. Geleerdes het veral in die geskiedenis van taal belanggestel. In die 18de eeu het mense tale met mekaar begin vergelyk. Hulle wou verstaan hoe tale ontwikkel. Later het hulle op tale as ’n stelsel gekonsentreer. Die fokuspunt was die vraag hoe tale werk. Deesdae is daar ’n groot aantal denkrigtings in taalkunde. Sedert die 50’s het baie nuwe dissiplines ontwikkel. Hulle is deels sterk deur ander wetenskappe beïnvloed. Voorbeelde is psigolinguistiek en interkulturele kommunikasie. Die nuutste rigtings in taalwetenskap is uiters gespesialiseerd. Een voorbeeld is feministiese taalkunde. Die geskiedenis van taalkunde loop dus verder… Solank daar tale is, sal mense daaroor nadink!