Fraseboek

af Bywoorde   »   sr Прилози

100 [een honderd]

Bywoorde

Bywoorde

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

[Prilozi]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
Al vantevore – nog nooit већ--едном –--ош н--ада в-- ј----- – ј-- н----- в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
v-----ed--m-–-jo----ka-a v--- j----- – j-- n----- v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Was u al vantevore in Berlyn? Ј--те--- -е------ом ---- у--е--ин-? Ј---- л- в-- ј----- б--- у Б------- Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
J-ste ---vec- jedn-m --li---------u? J---- l- v--- j----- b--- u B------- J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Nee, nog nooit nie. Не,------и----. Н-- ј-- н------ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
Ne, --š-n----a. N-- j-- n------ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
iemand – niemand нек- --ни-о н--- – н--- н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
n-k- - -iko n--- – n--- n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Ken u iemand hier? П---аје-- -и-о--- не-ога? П-------- л- о--- н------ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
Poz-a-e-e--i ovde ne---a? P-------- l- o--- n------ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Nee, ek ken niemand hier nie. Не, -а ---п--н-ј-м----е --к---. Н-- ј- н- п------- о--- н------ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
Ne--ja--e --zn--em--vde -iko--. N-- j- n- p------- o--- n------ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
nog – niks meer nie још-–-не-в--е ј-- – н- в--- ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
j---–-ne v-še j-- – n- v--- j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Gaan u nog lank hier bly? Ост--е---л- --ш -уго-о-де? О------- л- ј-- д--- о---- О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
O-ta-ete -i -oš-du----v--? O------- l- j-- d--- o---- O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
Nee, ek gaan nie veel langer hier bly nie. Не--ј- не--с-ај-- -и-е-д-г---вде. Н-- ј- н- о------ в--- д--- о---- Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
N-,--a ne o-t--em---še -u-o-ov-e. N-- j- n- o------ v--- d--- o---- N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
nog iets – niks meer nie јо--не-то --ниш-а -ише ј-- н---- – н---- в--- ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
još neš-- - -iš---v-še j-- n---- – n---- v--- j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Wil u nog iets drink? Жел-те-----о- -ешто--опи--? Ж----- л- ј-- н---- п------ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Žel-t---i---š---što-p--i--? Ž----- l- j-- n---- p------ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
Nee, ek wil niks meer hê nie. Не,--------ели---и--а---ш-. Н-- ј- н- ж---- н---- в---- Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
Ne,-j------e--- n-št- v-š-. N-- j- n- ž---- n---- v---- N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
al iets – nog niks већ--еш-о – ј-ш-----а в-- н---- – ј-- н---- в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
vec- ----- – j-- -išta v--- n---- – j-- n---- v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Het u al iets geëet? Јес-е л---ећ -е--о---л-? Ј---- л- в-- н---- ј---- Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
J--te -i ---́ ne-t- j-li? J---- l- v--- n---- j---- J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
Nee, ek het nog niks geëet nie. Не- ја---- --с---ни-та---- -----а. Н-- ј- ј-- н---- н---- ј-- / ј---- Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
Ne,-j--j-š--isam n-------o ---e--. N-- j- j-- n---- n---- j-- / j---- N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
nog iemand – niemand meer јо----ко –-ник--ви-е ј-- н--- – н--- в--- ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
jo- ne-----n-ko -iše j-- n--- – n--- v--- j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Wil nog iemand koffie hê? Жели--и још н-ко--афу? Ж--- л- ј-- н--- к---- Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Že-- li jo--n--o-----? Ž--- l- j-- n--- k---- Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Nee, niemand meer nie. Н-,-ник- в--е. Н-- н--- в---- Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
Ne- ni-o---š-. N-- n--- v---- N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Laai af MP3 (.zip lêers)

Geen video is gevind nie!

Die Arabiese taal

Die Arabiese taal is een van die wêreld se belangrikste tale. Meer as 300 miljoen mense praat Arabies. Hulle woon in meer as 20 verskillende lande. Arabies behoort tot die Afro-Asiatiese tale. Die Arabiese taal het duisende jare gelede ontstaan. Die taal is eers op die Arabiese skiereiland gepraat. Daarvandaan het dit verder versprei. Gesproke Arabies verskil baie van die standaardtaal. Daar is ook baie verskillende Arabiese dialekte. ’n Mens kan sê dit word in elke streek baie anders gepraat. Die verskillende dialekte se sprekers verstaan mekaar dikwels glad nie. Daarom word rolprente uit Arabiese lande gewoonlik oorgeklank. Eers dan kan hulle in die hele taalgebied verstaan word. Klassieke Hoogarabies word deesdae byna glad nie gepraat nie. Dit kom nog net in geskrewe vorm voor. Boeke en koerante gebruik die klassieke Arabiese standaardtaal. Daar is geen enkele Arabiese tegniese taal nie. Daarom kom die tegniese terme gewoonlik uit ander tale. Hier is Engels en Frans prominenter as ander tale. Belangstelling in Arabies het die laaste jare aansienlik toegeneem. Al hoe meer mense wil Arabies leer. Elke universiteit en baie skole bied kursusse aan. Baie mense vind veral geskrewe Arabies fassinerend. Dit word van regs na links geskryf. Arabies se uitspraak en grammatika is nie juis maklik nie. Daar is baie klanke en reëls wat nie in ander tale bekend is nie. Wanneer ’n mens studeer, moet jy ’n bepaalde orde volg. Eers die uitspraak, dan die grammatika, dan die skrif…