Fraseboek

af In die natuur   »   sr У природи

26 [ses en twintig]

In die natuur

In die natuur

26 [двадесет и шест]

26 [dvadeset i šest]

У природи

[U prirodi]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
Sien jy die toring daar anderkant? Ви--ш ли та---кул-? В---- л- т--- к---- В-д-ш л- т-м- к-л-? ------------------- Видиш ли тамо кулу? 0
V-d---l- --m- kulu? V---- l- t--- k---- V-d-š l- t-m- k-l-? ------------------- Vidiš li tamo kulu?
Sien jy die berg daar anderkant? В-д-- -и там-----н-ну? В---- л- т--- п------- В-д-ш л- т-м- п-а-и-у- ---------------------- Видиш ли тамо планину? 0
V-----li---m---l-n--u? V---- l- t--- p------- V-d-š l- t-m- p-a-i-u- ---------------------- Vidiš li tamo planinu?
Sien jy die dorp daar anderkant? Вид-ш--и----- с--о? В---- л- т--- с---- В-д-ш л- т-м- с-л-? ------------------- Видиш ли тамо село? 0
Vid-š--i---m- se--? V---- l- t--- s---- V-d-š l- t-m- s-l-? ------------------- Vidiš li tamo selo?
Sien jy die rivier daar anderkant? Ви--ш-л- -ам--рек-? В---- л- т--- р---- В-д-ш л- т-м- р-к-? ------------------- Видиш ли тамо реку? 0
V-d------tam--rek-? V---- l- t--- r---- V-d-š l- t-m- r-k-? ------------------- Vidiš li tamo reku?
Sien jy die brug daar anderkant? В---- -и--а-о ----? В---- л- т--- м---- В-д-ш л- т-м- м-с-? ------------------- Видиш ли тамо мост? 0
Vi--- -i tamo most? V---- l- t--- m---- V-d-š l- t-m- m-s-? ------------------- Vidiš li tamo most?
Sien jy die meer daar anderkant? В-ди- л---ам--ј--ер-? В---- л- т--- ј------ В-д-ш л- т-м- ј-з-р-? --------------------- Видиш ли тамо језеро? 0
V-di- li -a-- -eze-o? V---- l- t--- j------ V-d-š l- t-m- j-z-r-? --------------------- Vidiš li tamo jezero?
Ek hou van daardie voël. О-а ---------о м- се---и-а. О-- п---- т--- м- с- с----- О-а п-и-а т-м- м- с- с-и-а- --------------------------- Она птица тамо ми се свиђа. 0
On--pt-ca ---- m- s--svi-a. O-- p---- t--- m- s- s----- O-a p-i-a t-m- m- s- s-i-a- --------------------------- Ona ptica tamo mi se sviđa.
Ek hou van daardie boom. Оно дрв- та---м--с-----ђа. О-- д--- т--- м- с- с----- О-о д-в- т-м- м- с- с-и-а- -------------------------- Оно дрво тамо ми се свиђа. 0
O-- ---o t--o ---se--viđ-. O-- d--- t--- m- s- s----- O-o d-v- t-m- m- s- s-i-a- -------------------------- Ono drvo tamo mi se sviđa.
Ek hou van hierdie klip. О-а- -аме- о--- ------с--ђ-. О--- к---- о--- м- с- с----- О-а- к-м-н о-д- м- с- с-и-а- ---------------------------- Овај камен овде ми се свиђа. 0
O--j -ame- ov-- -- se --i--. O--- k---- o--- m- s- s----- O-a- k-m-n o-d- m- s- s-i-a- ---------------------------- Ovaj kamen ovde mi se sviđa.
Ek hou van daardie parkie. Она--пар- -ам- ми с- -ви--. О--- п--- т--- м- с- с----- О-а- п-р- т-м- м- с- с-и-а- --------------------------- Онај парк тамо ми се свиђа. 0
On---pa-- ---- mi-se--viđ-. O--- p--- t--- m- s- s----- O-a- p-r- t-m- m- s- s-i-a- --------------------------- Onaj park tamo mi se sviđa.
Ek hou van daardie tuin. О--ј-в-т ------и--е свиђ-. О--- в-- т--- м- с- с----- О-а- в-т т-м- м- с- с-и-а- -------------------------- Онај врт тамо ми се свиђа. 0
Ona- v-----m--m--se--viđ-. O--- v-- t--- m- s- s----- O-a- v-t t-m- m- s- s-i-a- -------------------------- Onaj vrt tamo mi se sviđa.
Ek hou van hierdie blom. Овај-ц-ет ов-- м- с- -виђ-. О--- ц--- о--- м- с- с----- О-а- ц-е- о-д- м- с- с-и-а- --------------------------- Овај цвет овде ми се свиђа. 0
O-a--cve--o--e--i--- -vi-a. O--- c--- o--- m- s- s----- O-a- c-e- o-d- m- s- s-i-a- --------------------------- Ovaj cvet ovde mi se sviđa.
Dit is vir my mooi. Мис-им да-ј--л---. М----- д- ј- л---- М-с-и- д- ј- л-п-. ------------------ Мислим да је лепо. 0
Mislim -a--e le--. M----- d- j- l---- M-s-i- d- j- l-p-. ------------------ Mislim da je lepo.
Dit is vir my interessant. М-слим-д- -- ------са--но. М----- д- ј- и------------ М-с-и- д- ј- и-т-р-с-н-н-. -------------------------- Мислим да је интересантно. 0
M-sl---da-----n--r----tn-. M----- d- j- i------------ M-s-i- d- j- i-t-r-s-n-n-. -------------------------- Mislim da je interesantno.
Dit is vir my pragtig. М-с-и---а -- п----по. М----- д- ј- п------- М-с-и- д- ј- п-е-е-о- --------------------- Мислим да је прелепо. 0
M--li- ----e pr-lep-. M----- d- j- p------- M-s-i- d- j- p-e-e-o- --------------------- Mislim da je prelepo.
Dit is vir my lelik. Ми-----д---- --ж--. М----- д- ј- р----- М-с-и- д- ј- р-ж-о- ------------------- Мислим да је ружно. 0
Mi---- d- -- --žno. M----- d- j- r----- M-s-i- d- j- r-ž-o- ------------------- Mislim da je ružno.
Dit is vir my vervelig. Ми--им-д- ---доса-н-. М----- д- ј- д------- М-с-и- д- ј- д-с-д-о- --------------------- Мислим да је досадно. 0
Mis-i---- je--osa-n-. M----- d- j- d------- M-s-i- d- j- d-s-d-o- --------------------- Mislim da je dosadno.
Dit is vir my verskriklik. М-с--м--а -- -т-а--о. М----- д- ј- с------- М-с-и- д- ј- с-р-ш-о- --------------------- Мислим да је страшно. 0
M-sl-- da-j- st-a---. M----- d- j- s------- M-s-i- d- j- s-r-š-o- --------------------- Mislim da je strašno.

Laai af MP3 (.zip lêers)

Geen video is gevind nie!

Tale en spreekwoorde

Daar is spreekwoorde in elke taal. In dié opsig is spreekwoorde ’n belangrike deel van nasionale identiteit. Spreekwoorde onthul ’n land se norme en waardes. Hul vorm is algemeen bekend en vasgelê, nie veranderbaar nie. Spreekwoorde is altyd kort en bondig. Metafore word dikwels daarin gebruik. Baie spreekwoorde is ook poëties gevorm. Die meeste spreekwoorde gee ons raad of reëls vir gedrag. Sommige spreekwoorde lewer ook duidelik kritiek. Spreekwoorde gebruik ook dikwels stereotipes. Hulle kan oor vermeende tipiese eienskappe van ander lande of mense wees. Spreekwoorde het ’n lang tradisie. Aristoteles het hulle as kort filosofiese stukke aangeprys. Hulle is ’n belangrike stilistiese instrument in retoriek en letterkunde. Wat hulle besonders maak, is dat hulle altyd aktueel bly. In taalkunde is daar ’n dissipline wat net aan hulle gewy word. Baie spreekwoorde bestaan in verskeie tale. Dus kan hulle leksikaal identies wees. In so ’n geval gebruik sprekers van verskillende tale dieselfde woorde. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Ander gesegdes is semanties eenders. Dit beteken dieselfde idee word deur ander woorde oorgedra. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Spreekwoorde help ons om ander mense en kulture te verstaan. Die interessantste is spreekwoorde wat wêreldwyd voorkom. Hulle gaan oor die “groot” onderwerpe van die menslike lewe. Die spreekwoorde handel oor universele ervarings. Hulle bewys dat ons almal eenders is – ongeag watter taal ons praat!