Fraseboek

af Besitlike voornaamwoorde 2   »   sr Присвојне заменице 2

67 [sewe en sestig]

Besitlike voornaamwoorde 2

Besitlike voornaamwoorde 2

67 [шездесет и седам]

67 [šezdeset i sedam]

Присвојне заменице 2

[Prisvojne zamenice 2]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
die bril наоч--е н------ н-о-а-е ------- наочале 0
nao--le n------ n-o-a-e ------- naočale
Hy het sy bril vergeet. Он-ј---а----вио с-о-е-н--чал-. О- ј- з-------- с---- н------- О- ј- з-б-р-в-о с-о-е н-о-а-е- ------------------------------ Он је заборавио своје наочале. 0
On je za----vi--sv------oč---. O- j- z-------- s---- n------- O- j- z-b-r-v-o s-o-e n-o-a-e- ------------------------------ On je zaboravio svoje naočale.
Waar het hy sy bril gelos? М- г-- ---му-н-----е? М- г-- с- м- н------- М- г-е с- м- н-о-а-е- --------------------- Ма где су му наочале? 0
M--gde s- m----o--l-? M- g-- s- m- n------- M- g-e s- m- n-o-a-e- --------------------- Ma gde su mu naočale?
die horlosie с-т с-- с-т --- сат 0
s-t s-- s-t --- sat
Sy horlosie is stukkend. Њего--с-т-ј- -оквар--. Њ---- с-- ј- п-------- Њ-г-в с-т ј- п-к-а-е-. ---------------------- Његов сат је покварен. 0
N---ov---- je -o-v-r-n. N----- s-- j- p-------- N-e-o- s-t j- p-k-a-e-. ----------------------- Njegov sat je pokvaren.
Die horlosie hang teen die muur. Са----си н- ----. С-- в--- н- з---- С-т в-с- н- з-д-. ----------------- Сат виси на зиду. 0
Sa- vi---na---du. S-- v--- n- z---- S-t v-s- n- z-d-. ----------------- Sat visi na zidu.
die paspoort пас-ш п---- п-с-ш ----- пасош 0
pas-š p---- p-s-š ----- pasoš
Hy het sy paspoort verloor. О- -- -з-уб------ј-па--ш. О- ј- и------ с--- п----- О- ј- и-г-б-о с-о- п-с-ш- ------------------------- Он је изгубио свој пасош. 0
O- -e---gub-o---o--p--oš. O- j- i------ s--- p----- O- j- i-g-b-o s-o- p-s-š- ------------------------- On je izgubio svoj pasoš.
Waar is sy paspoort dan? Где је-о-да њег-в-п---ш? Г-- ј- о--- њ---- п----- Г-е ј- о-д- њ-г-в п-с-ш- ------------------------ Где је онда његов пасош? 0
Gd- ---o-d----e--- --s-š? G-- j- o--- n----- p----- G-e j- o-d- n-e-o- p-s-š- ------------------------- Gde je onda njegov pasoš?
hulle – hulle они---њих-- - њ----а-/ -и-ово о-- – њ---- / њ----- / њ----- о-и – њ-х-в / њ-х-в- / њ-х-в- ----------------------------- они – њихов / њихова / њихово 0
oni --njihov---n----v- / n-ih--o o-- – n----- / n------ / n------ o-i – n-i-o- / n-i-o-a / n-i-o-o -------------------------------- oni – njihov / njihova / njihovo
Die kinders kan nie hulle ouers vind nie. Д----н---ог- --ћи-њи-о-- р-дит---. Д--- н- м--- н--- њ----- р-------- Д-ц- н- м-г- н-ћ- њ-х-в- р-д-т-љ-. ---------------------------------- Деца не могу наћи њихове родитеље. 0
De-a-n--------------ji---e -od-t--j-. D--- n- m--- n---- n------ r--------- D-c- n- m-g- n-c-i n-i-o-e r-d-t-l-e- ------------------------------------- Deca ne mogu naći njihove roditelje.
Maar daar kom hulle ouers nou! А-----о -олаз- ----ви--одите--! А-- е-- д----- њ----- р-------- А-и е-о д-л-з- њ-х-в- р-д-т-љ-! ------------------------------- Али ето долазе њихови родитељи! 0
A----to do--ze--ji--v- -od--el-i! A-- e-- d----- n------ r--------- A-i e-o d-l-z- n-i-o-i r-d-t-l-i- --------------------------------- Ali eto dolaze njihovi roditelji!
u – u В- - В-ш - Ва-а-/ В-ше В- – В-- / В--- / В--- В- – В-ш / В-ш- / В-ш- ---------------------- Ви – Ваш / Ваша / Ваше 0
Vi-–-Va--/ -a-a / V--e V- – V-- / V--- / V--- V- – V-š / V-š- / V-š- ---------------------- Vi – Vaš / Vaša / Vaše
Hoe was u reis, Meneer Müller? Ка--- ј- -и-- Ва---пут-в-њ-, го-по--не -и-е-? К---- ј- б--- В--- п-------- г-------- М----- К-к-о ј- б-л- В-ш- п-т-в-њ-, г-с-о-и-е М-л-р- --------------------------------------------- Какво је било Ваше путовање, господине Милер? 0
K-kv- -e b-l----š- --t-v---e, -o-p-d--e-Mil--? K---- j- b--- V--- p--------- g-------- M----- K-k-o j- b-l- V-š- p-t-v-n-e- g-s-o-i-e M-l-r- ---------------------------------------------- Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler?
Waar is u vrou, Meneer Müller? Г-е -- В-ш--жена---о-п--и-е---л--? Г-- ј- В--- ж---- г-------- М----- Г-е ј- В-ш- ж-н-, г-с-о-и-е М-л-р- ---------------------------------- Где је Ваша жена, господине Милер? 0
G-- je-V------n-- g-s---ine Miler? G-- j- V--- ž---- g-------- M----- G-e j- V-š- ž-n-, g-s-o-i-e M-l-r- ---------------------------------- Gde je Vaša žena, gospodine Miler?
u – u В- –-В-ш-- -аш- - ---е В- – В-- / В--- / В--- В- – В-ш / В-ш- / В-ш- ---------------------- Ви – Ваш / Ваша / Ваше 0
V----Va----Vaša - --še V- – V-- / V--- / V--- V- – V-š / V-š- / V-š- ---------------------- Vi – Vaš / Vaša / Vaše
Hoe was u reis, mevrou Schmidt? К--в------ило-В--- п--овањ---г-с-о---Шмидт? К---- ј- б--- В--- п-------- г------ Ш----- К-к-о ј- б-л- В-ш- п-т-в-њ-, г-с-о-о Ш-и-т- ------------------------------------------- Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? 0
Ka--- je -il---aše puto---je--g---ođo Š----? K---- j- b--- V--- p--------- g------ Š----- K-k-o j- b-l- V-š- p-t-v-n-e- g-s-o-o Š-i-t- -------------------------------------------- Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Šmidt?
Waar is u man, mevrou Schmidt? Г-е -е-В---м-----о--ођо--м-дт? Г-- ј- В-- м--- г------ Ш----- Г-е ј- В-ш м-ж- г-с-о-о Ш-и-т- ------------------------------ Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? 0
G----- -aš-mu-- gos--đ- -----? G-- j- V-- m--- g------ Š----- G-e j- V-š m-ž- g-s-o-o Š-i-t- ------------------------------ Gde je Vaš muž, gospođo Šmidt?

Laai af MP3 (.zip lêers)

Geen video is gevind nie!

Genetiese mutasie maak spraak moontlik

Die mens is die enigste wese op aarde wat kan praat. Dit onderskei hom van diere en plante. Natuurlik kan diere en plante ook met mekaar kommunikeer. Hulle het egter nie so ’n ingewikkelde lettergreeptaal nie. Maar hoekom kan die mens praat? Om te kan praat, moet die mens sekere liggaamlike kenmerke hê. Dié liggaamlike eienskappe kom slegs in mense voor. Dit het egter nie vanselfsprekend ontwikkel nie. In die evolusionêre geskiedenis gebeur niks sonder rede nie. Die een of ander tyd het die mens begin praat. Ons weet nog nie presies wanneer dit was nie. Maar iets moes gebeur het wat die mens laat praat het. Navorsers dink ’n genetiese mutasie was daarvoor verantwoordelik. Antropoloë het die oorgeërfde materiaal van verskillende lewende wesens vergelyk. Dis bekend dat ’n spesifieke geen spraak beïnvloed. Mense by wie dit beskadig is, sukkel met spraak. Hulle kan nie hulself goed uitdruk nie en verstaan woorde slegter. Dié geen is in mense, ape en muise ondersoek. By mense en sjimpansees is hulle baie eenders. Daar is slegs twee klein verskille gesien. Maar dié verskille het in die brein gewys. Saam met ander gene beïnvloed hulle sekere breinaktiwiteite. Daarom kan mense praat en kan ape nie. Die raaisel van die menslike taal is nog nie opgelos nie. Die geenmutasie op sy eie is nie genoeg om spraak moontlik te maak nie. Navorsers het die menslike geenvariant in muise ingeplant. Dit het hulle nie die vermoë gegee om te praat nie… Maar hul gepiep het heel anders geklink!