Fraseboek

af Byvoeglike naamwoorde 3   »   sr Придеви 3

80 [tagtig]

Byvoeglike naamwoorde 3

Byvoeglike naamwoorde 3

80 [осамдесет]

80 [osamdeset]

Придеви 3

[Pridevi 3]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
Sy het ’n hond. Он- --а п-а. Она има пса. О-а и-а п-а- ------------ Она има пса. 0
On- --a---a. Ona ima psa. O-a i-a p-a- ------------ Ona ima psa.
Die hond is groot. Па--је--е-ик. Пас је велик. П-с ј- в-л-к- ------------- Пас је велик. 0
P-s j- ve-ik. Pas je velik. P-s j- v-l-k- ------------- Pas je velik.
Sy het ’n groot hond. О------ -ел-ког ---. Она има великог пса. О-а и-а в-л-к-г п-а- -------------------- Она има великог пса. 0
O-a --a v--ik-----a. Ona ima velikog psa. O-a i-a v-l-k-g p-a- -------------------- Ona ima velikog psa.
Sy het ’n huis. О-а им---ућ-. Она има кућу. О-а и-а к-ћ-. ------------- Она има кућу. 0
O----m- k-ć-. Ona ima kuc-u. O-a i-a k-c-u- -------------- Ona ima kuću.
Die huis is klein. Ку----- м--а. Кућа је мала. К-ћ- ј- м-л-. ------------- Кућа је мала. 0
Ku--- ----a-a. Kuc-a je mala. K-c-a j- m-l-. -------------- Kuća je mala.
Sy het ’n klein huis. Она и-а-м--у---ћу. Она има малу кућу. О-а и-а м-л- к-ћ-. ------------------ Она има малу кућу. 0
On--im- mal--ku-́u. Ona ima malu kuc-u. O-a i-a m-l- k-c-u- ------------------- Ona ima malu kuću.
Hy woon in ’n hotel. О- с---у---- -о--лу. Он станује у хотелу. О- с-а-у-е у х-т-л-. -------------------- Он станује у хотелу. 0
O- ----u-- u--o--lu. On stanuje u hotelu. O- s-a-u-e u h-t-l-. -------------------- On stanuje u hotelu.
Die hotel is goedkoop. Хо-ел -е ј-фтин. Хотел је јефтин. Х-т-л ј- ј-ф-и-. ---------------- Хотел је јефтин. 0
Hotel--e jef--n. Hotel je jeftin. H-t-l j- j-f-i-. ---------------- Hotel je jeftin.
Hy woon in ’n goedkoop hotel. О- ст--у-е -----т-но---отелу. Он станује у јефтином хотелу. О- с-а-у-е у ј-ф-и-о- х-т-л-. ----------------------------- Он станује у јефтином хотелу. 0
On---a--je-u j---in-m -o---u. On stanuje u jeftinom hotelu. O- s-a-u-e u j-f-i-o- h-t-l-. ----------------------------- On stanuje u jeftinom hotelu.
Hy het ’n motor / kar. Он-им- -ут-. Он има ауто. О- и-а а-т-. ------------ Он има ауто. 0
O- -m--a---. On ima auto. O- i-a a-t-. ------------ On ima auto.
Die motor is duur. Ау---је -купо. Ауто је скупо. А-т- ј- с-у-о- -------------- Ауто је скупо. 0
A-to-j---ku--. Auto je skupo. A-t- j- s-u-o- -------------- Auto je skupo.
Hy het ’n duur motor. О---ма-с-уп- -уто. Он има скупо ауто. О- и-а с-у-о а-т-. ------------------ Он има скупо ауто. 0
On ima s-u-- au-o. On ima skupo auto. O- i-a s-u-o a-t-. ------------------ On ima skupo auto.
Hy lees ’n roman. Он чит- -ом-н. Он чита роман. О- ч-т- р-м-н- -------------- Он чита роман. 0
On---t--r----. On čita roman. O- č-t- r-m-n- -------------- On čita roman.
Die roman is vervelig. Р-ма- ---дос----. Роман је досадан. Р-м-н ј- д-с-д-н- ----------------- Роман је досадан. 0
R-ma---- ----d-n. Roman je dosadan. R-m-n j- d-s-d-n- ----------------- Roman je dosadan.
Hy lees ’n vervelige roman. О- --т---о-адан -ом--. Он чита досадан роман. О- ч-т- д-с-д-н р-м-н- ---------------------- Он чита досадан роман. 0
O--č-t- d--adan r-m--. On čita dosadan roman. O- č-t- d-s-d-n r-m-n- ---------------------- On čita dosadan roman.
Sy kyk ’n rolprent. О-а гл--а --л-. Она гледа филм. О-а г-е-а ф-л-. --------------- Она гледа филм. 0
O-- --e-a---l-. Ona gleda film. O-a g-e-a f-l-. --------------- Ona gleda film.
Die rolprent is spannend. Фи-- -- узб--љи-. Филм је узбудљив. Ф-л- ј- у-б-д-и-. ----------------- Филм је узбудљив. 0
Fi-m-j- u---dlj-v. Film je uzbudljiv. F-l- j- u-b-d-j-v- ------------------ Film je uzbudljiv.
Sy kyk ’n spannende rolprent. О-----е---у------- ф--м. Она гледа узбудљив филм. О-а г-е-а у-б-д-и- ф-л-. ------------------------ Она гледа узбудљив филм. 0
On------- uzb-dljiv f-lm. Ona gleda uzbudljiv film. O-a g-e-a u-b-d-j-v f-l-. ------------------------- Ona gleda uzbudljiv film.

Laai af MP3 (.zip lêers)

Geen video is gevind nie!

Die taal van die wetenskap

Wetenskapstaal is ’n taal op sy eie. Dit word vir vakkundige gesprekke gebruik. Dit word ook in akademiese publikasies aangewend. Vroeër was daar eenvormige akademiese tale. In die Europese streek het Latyns lank die wetenskap oorheers. Deesdae is Engels egter die belangrikste wetenskaplike taal. Wetenskaplike tale is vaktale. Hulle bevat baie spesifieke terme. Hul belangrikste kenmerk is standaardisering en normalisering. Baie sê wetenskaplikes praat doelbewus onverstaanbaar. Wanneer iets ingewikkeld is, lyk dit intelligenter. Wetenskap is egter op die waarheid gegrond. Daarom moet dit ’n neutrale taal gebruik. Daar is geen plek vir retoriese elemente of onduidelike sinne nie. Nietemin is daar baie voorbeelde van oorgekompliseerde taal. En dit lyk asof ingewikkelde taal mense fassineer! Studies het bewys dat ons meer vertroue in ingewikkelde taal het. Proefkonyne moes ’n paar vrae antwoord. Daarin moes hulle tussen verskeie antwoorde kies. Party antwoorde was eenvoudig en ander was op ’n baie ingewikkelde manier gestel. Die meeste proefkonyne het die ingewikkelder antwoord gekies. Maar dit maak geen sin nie! Die proefkonyne is deur die taal mislei. Al was die inhoud absurd, het die vorm hulle beïndruk. Dis egter nie altyd ’n kuns om in ingewikkelde taal te skryf nie. ’n Mens kan leer om eenvoudige inhoud ’n ingewikkelde taal te maak. Aan die ander kant is dit nie so eenvoudig om moeilike dinge maklik uit te druk nie. Die eenvoudige is dus dikwels eintlik ingewikkeld…