Fraseboek

af Openbare vervoer   »   sr Јавни локални саобраћај

36 [ses en dertig]

Openbare vervoer

Openbare vervoer

36 [тридесет и шест]

36 [trideset i šest]

Јавни локални саобраћај

[Javni lokalni saobraćaj]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
Waar is die bushalte? Г-е-ј--а-то----а--т---ца? Г-- ј- а-------- с------- Г-е ј- а-т-б-с-а с-а-и-а- ------------------------- Где је аутобуска станица? 0
Gd- je -uto-u--- st-----? G-- j- a-------- s------- G-e j- a-t-b-s-a s-a-i-a- ------------------------- Gde je autobuska stanica?
Watter bus gaan na die middestad? Ко----ут---- ---и------тар? К--- а------ в--- у ц------ К-ј- а-т-б-с в-з- у ц-н-а-? --------------------------- Који аутобус вози у центар? 0
Ko---auto--s ---i --c---a-? K--- a------ v--- u c------ K-j- a-t-b-s v-z- u c-n-a-? --------------------------- Koji autobus vozi u centar?
Watter bus moet ek neem? Ко-у---ни-у ---ам узе-и? К--- л----- м---- у----- К-ј- л-н-ј- м-р-м у-е-и- ------------------------ Коју линију морам узети? 0
K-j- li-i-u m---m --e-i? K--- l----- m---- u----- K-j- l-n-j- m-r-m u-e-i- ------------------------ Koju liniju moram uzeti?
Moet ek oorklim? Мор-м-ли--р--е----? М---- л- п--------- М-р-м л- п-е-е-а-и- ------------------- Морам ли преседати? 0
M-ram l-----seda--? M---- l- p--------- M-r-m l- p-e-e-a-i- ------------------- Moram li presedati?
Waar moet ek oorklim? Где -ор---пр--ести? Г-- м---- п-------- Г-е м-р-м п-е-е-т-? ------------------- Где морам пресести? 0
G-e-m--am--res-sti? G-- m---- p-------- G-e m-r-m p-e-e-t-? ------------------- Gde moram presesti?
Hoeveel kos ’n kaartjie? К-л-ко-к-шт- к-р--? К----- к---- к----- К-л-к- к-ш-а к-р-а- ------------------- Колико кошта карта? 0
Ko---o-ko--- --r--? K----- k---- k----- K-l-k- k-š-a k-r-a- ------------------- Koliko košta karta?
Hoeveel haltes is daar voor die middestad? Кол--о с---иц----а -- -е-т--? К----- с------ и-- д- ц------ К-л-к- с-а-и-а и-а д- ц-н-р-? ----------------------------- Колико станица има до центра? 0
Ko--k- stanic- -m--do-----ra? K----- s------ i-- d- c------ K-l-k- s-a-i-a i-a d- c-n-r-? ----------------------------- Koliko stanica ima do centra?
U moet hier uitklim. М----- -в-- --а-и. М----- о--- и----- М-р-т- о-д- и-а-и- ------------------ Морате овде изаћи. 0
Mora-e---d--iz-ć-. M----- o--- i------ M-r-t- o-d- i-a-́-. ------------------- Morate ovde izaći.
U moet agter uitklim. М-ра---иза-- на---. М----- и---- н----- М-р-т- и-а-и н-з-д- ------------------- Морате изаћи назад. 0
M--ate-iz-------za-. M----- i----- n----- M-r-t- i-a-́- n-z-d- -------------------- Morate izaći nazad.
Die volgende trein kom oor 5 minute. Сл--ећ- м-тр--до---- -а-5-м----а. С------ м---- д----- з- 5 м------ С-е-е-и м-т-о д-л-з- з- 5 м-н-т-. --------------------------------- Следећи метро долази за 5 минута. 0
Sl-de--i metro--ola-- za-5--in--a. S------- m---- d----- z- 5 m------ S-e-e-́- m-t-o d-l-z- z- 5 m-n-t-. ---------------------------------- Sledeći metro dolazi za 5 minuta.
Die volgende trem kom oor 10 minute. Сл-дећ- трамва--дол--и----10---н-та. С------ т------ д----- з- 1- м------ С-е-е-и т-а-в-ј д-л-з- з- 1- м-н-т-. ------------------------------------ Следећи трамвај долази за 10 минута. 0
Sledec-------v----olaz- z--10 m--ut-. S------- t------ d----- z- 1- m------ S-e-e-́- t-a-v-j d-l-z- z- 1- m-n-t-. ------------------------------------- Sledeći tramvaj dolazi za 10 minuta.
Die volgende bus kom oor 15 minute. Следе-и -у--б----олази з---5 ми--та. С------ а------ д----- з- 1- м------ С-е-е-и а-т-б-с д-л-з- з- 1- м-н-т-. ------------------------------------ Следећи аутобус долази за 15 минута. 0
Sl-dec-i --t---s-dola-i -a ----i---a. S------- a------ d----- z- 1- m------ S-e-e-́- a-t-b-s d-l-z- z- 1- m-n-t-. ------------------------------------- Sledeći autobus dolazi za 15 minuta.
Wanneer is die laaste moltrein? К----в--- задњ-----р-? К--- в--- з---- м----- К-д- в-з- з-д-и м-т-о- ---------------------- Када вози задњи метро? 0
K--- ------ad--i m--r-? K--- v--- z----- m----- K-d- v-z- z-d-j- m-t-o- ----------------------- Kada vozi zadnji metro?
Wanneer is die laaste trem? К--а-в-з------и т----ај? К--- в--- з---- т------- К-д- в-з- з-д-и т-а-в-ј- ------------------------ Када вози задњи трамвај? 0
K-d- ---i-za---i-tram-a-? K--- v--- z----- t------- K-d- v-z- z-d-j- t-a-v-j- ------------------------- Kada vozi zadnji tramvaj?
Wanneer is die laaste bus? Ка-а вози з-д-- --то-ус? К--- в--- з---- а------- К-д- в-з- з-д-и а-т-б-с- ------------------------ Када вози задњи аутобус? 0
Ka-- -o-i --d----a---bus? K--- v--- z----- a------- K-d- v-z- z-d-j- a-t-b-s- ------------------------- Kada vozi zadnji autobus?
Het u ’n kaartjie? Им-те-ли--оз---к----? И---- л- в---- к----- И-а-е л- в-з-у к-р-у- --------------------- Имате ли возну карту? 0
Im-te-l---oznu --rtu? I---- l- v---- k----- I-a-e l- v-z-u k-r-u- --------------------- Imate li voznu kartu?
’n Kaartjie? – Nee, ek het nie ’n kaartjie nie. В---у карту?---Н-- не-ам. В---- к----- – Н-- н----- В-з-у к-р-у- – Н-, н-м-м- ------------------------- Возну карту? – Не, немам. 0
Voz-- k--tu? – N-, n----. V---- k----- – N-- n----- V-z-u k-r-u- – N-, n-m-m- ------------------------- Voznu kartu? – Ne, nemam.
Dan moet u ’n boete betaal. О--а мо-а-е пл--ити-к-з--. О--- м----- п------ к----- О-д- м-р-т- п-а-и-и к-з-у- -------------------------- Онда морате платити казну. 0
On-----ra---pla-i-- k-z--. O--- m----- p------ k----- O-d- m-r-t- p-a-i-i k-z-u- -------------------------- Onda morate platiti kaznu.

Laai af MP3 (.zip lêers)

Geen video is gevind nie!

Die ontwikkeling van taal

Dis duidelik hoekom ons met mekaar praat. Ons wil gedagtes uitruil en mekaar verstaan. Hoe presies taal ontstaan het, is aan die ander kant minder duidelik. Daar bestaan verskeie teorieë hieroor. Dis seker dat taal ’n baie ou verskynsel is. Sekere fisieke eienskappe is ’n voorvereiste vir spraak. Hulle was noodsaaklik sodat ons klanke kon vorm. Mense het so ver terug as die Neanderdallers die vermoë gehad om hul stem toe te pas. So kon hulle hulself van diere onderskei. Boonop was ’n harde, ferm stem belangrik vir verdediging. Iemand kon vyande daarmee dreig of bang maak. Destyds is daar reeds gereedskap gemaak en vuur ontdek. Dié kennis moes op die een of ander manier oorgedra word. Spraak was ook belangrik vir jag in groepe. Daar was 2 miljoen jaar gelede reeds ’n eenvoudige begrip onder mense. Die eerste taalkundige elemente was tekens en gebare. Maar mense wou ook in die donker kommunikeer. Nog belangriker was dat hulle met mekaar moes kon praat sonder om te kyk. Dus het die stem ontwikkel en die gebare vervang. Taal in vandag se sin is minstens 50 000 jaar oud. Toe Homo sapiens uit Afrika weg is, het hy taal regoor die wêreld versprei. Die tale het in verskillende streke van mekaar geskei. Dit wil sê verskeie taalfamilies het ontstaan. Maar hulle het slegs die grondbeginsels van taalsisteme bevat. Die eerste tale was veel minder kompleks as hedendaagse tale. Hulle het deur grammatika, fonologie en semantiek verder ontwikkel. ’n Mens kan sê dat verskillende tale verskillende oplossings het. Maar die probleem is altyd dieselfde: hoe wys ek wat ek dink?