Fraseboek

af In die restaurant 4   »   sr У ресторану 4

32 [twee en dertig]

In die restaurant 4

In die restaurant 4

32 [тридесет и два]

32 [trideset i dva]

У ресторану 4

[U restoranu 4]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
’n Pakkie slaptjips met tamatiesous. Јед------п--фри- -а--е--п--. Ј------- п------ с- к------- Ј-д-н-у- п-м-р-т с- к-ч-п-м- ---------------------------- Једанпут помфрит са кечапом. 0
J-da---t pom-r-- sa---č-p-m. J------- p------ s- k------- J-d-n-u- p-m-r-t s- k-č-p-m- ---------------------------- Jedanput pomfrit sa kečapom.
En twee met mayonnaise. И ----у--с --јо-е-ом. И д----- с м--------- И д-а-у- с м-ј-н-з-м- --------------------- И двапут с мајонезом. 0
I-dva--- - ---o--zo-. I d----- s m--------- I d-a-u- s m-j-n-z-m- --------------------- I dvaput s majonezom.
En drie worsies met mosterd. И----пут пр-е---ко--------а-----ом. И т----- п----- к------- с- с------ И т-и-у- п-ж-н- к-б-с-ц- с- с-н-о-. ----------------------------------- И трипут пржену кобасицу са сенфом. 0
I triput-p-ž--- -obasi-- ----enfom. I t----- p----- k------- s- s------ I t-i-u- p-ž-n- k-b-s-c- s- s-n-o-. ----------------------------------- I triput prženu kobasicu sa senfom.
Watter groente het u? К-к----о-р-е им-те? К---- п----- и----- К-к-о п-в-ћ- и-а-е- ------------------- Какво поврће имате? 0
K-k-----vr----i-a--? K---- p------ i----- K-k-o p-v-c-e i-a-e- -------------------- Kakvo povrće imate?
Het u bone? Им----ли п--у--? И---- л- п------ И-а-е л- п-с-љ-? ---------------- Имате ли пасуља? 0
Imate-li pas-l--? I---- l- p------- I-a-e l- p-s-l-a- ----------------- Imate li pasulja?
Het u blomkool? Имате--и -арф--ла? И---- л- к-------- И-а-е л- к-р-и-л-? ------------------ Имате ли карфиола? 0
Im----l-------ol-? I---- l- k-------- I-a-e l- k-r-i-l-? ------------------ Imate li karfiola?
Ek eet graag mielies. Ја р--о -------у-ур--. Ј- р--- ј---- к------- Ј- р-д- ј-д-м к-к-р-з- ---------------------- Ја радо једем кукуруз. 0
J--rad--jed-- --k---z. J- r--- j---- k------- J- r-d- j-d-m k-k-r-z- ---------------------- Ja rado jedem kukuruz.
Ek eet graag komkommer. Ја радо -едем--р---а--е. Ј- р--- ј---- к--------- Ј- р-д- ј-д-м к-а-т-в-е- ------------------------ Ја радо једем краставце. 0
Ja r-d----d-- --a-tav-e. J- r--- j---- k--------- J- r-d- j-d-m k-a-t-v-e- ------------------------ Ja rado jedem krastavce.
Ek eet graag tamaties. Ј- ра----е--м-пара-ајз. Ј- р--- ј---- п-------- Ј- р-д- ј-д-м п-р-д-ј-. ----------------------- Ја радо једем парадајз. 0
Ja-r-------e- -ara----. J- r--- j---- p-------- J- r-d- j-d-m p-r-d-j-. ----------------------- Ja rado jedem paradajz.
Eet u ook graag prei? Ј----е-л-------р--- ---з--ук? Ј----- л- и В- р--- п-------- Ј-д-т- л- и В- р-д- п-а-и-у-? ----------------------------- Једете ли и Ви радо празилук? 0
J--et---- i-V--ra-o -ra-i---? J----- l- i V- r--- p-------- J-d-t- l- i V- r-d- p-a-i-u-? ----------------------------- Jedete li i Vi rado praziluk?
Eet u ook graag suurkool? Је---- л- ----адо - --сел--к-пу-? Ј----- л- В- р--- и к----- к----- Ј-д-т- л- В- р-д- и к-с-л- к-п-с- --------------------------------- Једете ли Ви радо и кисели купус? 0
Je-et---i Vi-r-do-- k-se-i--upus? J----- l- V- r--- i k----- k----- J-d-t- l- V- r-d- i k-s-l- k-p-s- --------------------------------- Jedete li Vi rado i kiseli kupus?
Eet u ook graag lensies? Јед--е -- -и-р--- и-----? Ј----- л- В- р--- и л---- Ј-д-т- л- В- р-д- и л-ћ-? ------------------------- Једете ли Ви радо и лећу? 0
Jedet--l---i -a-- i-l-c-u? J----- l- V- r--- i l----- J-d-t- l- V- r-d- i l-c-u- -------------------------- Jedete li Vi rado i leću?
Eet jy ook graag wortels? Јед-ш л- и--и---до -а---р-пу? Ј---- л- и т- р--- ш--------- Ј-д-ш л- и т- р-д- ш-р-а-е-у- ----------------------------- Једеш ли и ти радо шаргарепу? 0
Je-eš l- - ti ra-o-šar------? J---- l- i t- r--- š--------- J-d-š l- i t- r-d- š-r-a-e-u- ----------------------------- Jedeš li i ti rado šargarepu?
Eet jy ook graag brokkoli? Ј-----л--и-т- -----бро--л-? Ј---- л- и т- р--- б------- Ј-д-ш л- и т- р-д- б-о-у-e- --------------------------- Једеш ли и ти радо брокулe? 0
J--eš l- ---i --do -r--u-e? J---- l- i t- r--- b------- J-d-š l- i t- r-d- b-o-u-e- --------------------------- Jedeš li i ti rado brokule?
Eet jy ook graag soetrissie? Једе- -и ---и-р-д- -ап---у? Ј---- л- и т- р--- п------- Ј-д-ш л- и т- р-д- п-п-и-у- --------------------------- Једеш ли и ти радо паприку? 0
Je--š ---- -i-r-d-----ri--? J---- l- i t- r--- p------- J-d-š l- i t- r-d- p-p-i-u- --------------------------- Jedeš li i ti rado papriku?
Ek hou nie van uie nie. Ј---е--о-и- лук. Ј- н- в---- л--- Ј- н- в-л-м л-к- ---------------- Ја не волим лук. 0
Ja-n--v-li----k. J- n- v---- l--- J- n- v-l-m l-k- ---------------- Ja ne volim luk.
Ek hou nie van olywe nie. Ја-не в---м -ас-и--. Ј- н- в---- м------- Ј- н- в-л-м м-с-и-е- -------------------- Ја не волим маслине. 0
J- ne-v-l-- m--l--e. J- n- v---- m------- J- n- v-l-m m-s-i-e- -------------------- Ja ne volim masline.
Ek hou nie van sampioene nie. Ј- н--во-----љ---. Ј- н- в---- г----- Ј- н- в-л-м г-и-е- ------------------ Ја не волим гљиве. 0
Ja------l-m-g--ive. J- n- v---- g------ J- n- v-l-m g-j-v-. ------------------- Ja ne volim gljive.

Laai af MP3 (.zip lêers)

Geen video is gevind nie!

Toontale

Die meeste van die wêreld se spreektale is toontale. In toontale is die toonhoogte kritiek. Dit bepaal wat die woorde of lettergrepe beteken. Die toon behoort dus volledig aan die woord. Die meeste van Asië se spreektale is toontale. Voorbeelde is Chinees, Thai en Viëtnamees. Daar is ook verskeie toontale in Afrika. Baie van Amerika se inheemse tale is ook toontale. Indo-Europese tale bevat meestal slegs toonelemente. Dit geld byvoorbeeld vir Sweeds en Serwies. Die getal toonhoogtes verskil in individuele tale. In Chinees kan vier verskillende tone onderskei word. Daardeur kan die lettergreep ma vier betekenisse hê. Hulle is ma , hennep , perd en te kere gaan . Dis interessant dat toontale ook ’n uitwerking op ons gehoor het. Studies van absolute gehoor het dit bewys. Absolute gehoor is die vermoë om tone te hoor en akkuraat te identifiseer. In Europa en Noord-Amerika kom absolute gehoor selde voor. Minder as een uit 10 000 mense het dit. Met Chinese moedertaalsprekers is dit anders. Hier het nege keer soveel mense dié spesiale vermoë. Toe ons babas was, het ons byna almal absolute gehoor gehad. Ons het dit gebruik om reg te leer praat. Ongelukkig verloor die meeste mense dit later. Toonhoogte is ook in musiek belangrik. Dis veral waar van kulture wat ’n toontaal praat. Hulle moet baie presies by die melodie hou. Anders kan ’n mooi liefdeslied ’n absurde lied word!