Zbirka izraza

hr Prošlost 3   »   uk Минулий час 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [вісімдесят три]

83 [visimdesyat try]

Минулий час 3

[Mynulyy̆ chas 3]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski ukrajinski igra Više
telefonirati Те---------и Телефонувати 0
Te---------yTelefonuvaty
Telefonirao / telefonirala sam. Я т---------- / т-----------. Я телефонував / телефонувала. 0
YA t---------- / t-----------.YA telefonuvav / telefonuvala.
Cijelo sam vrijeme telefonirao / telefonirala. Я в--- ч-- т---------- / т-----------. Я весь час телефонував / телефонувала. 0
YA v--- c--- t---------- / t-----------.YA vesʹ chas telefonuvav / telefonuvala.
pitati За-------и Запитувати 0
Za-------yZapytuvaty
Pitao / pitala sam. Я з------ / з-------. Я запитав / запитала. 0
YA z------ / z-------.YA zapytav / zapytala.
Uvijek sam pitao / pitala. Я з-------- / з--------- з-----. Я запитував / запитувала завжди. 0
YA z-------- / z--------- z------.YA zapytuvav / zapytuvala zavzhdy.
ispričati Ро--------и Розповідати 0
Ro--------yRozpovidaty
Ispričao / ispričala sam. Я р------- / р--------. Я розповів / розповіла. 0
YA r------- / r--------.YA rozpoviv / rozpovila.
Ispričao / ispričala sam cijelu priču. Я р------- / р-------- ц--- і------. Я розповів / розповіла цілу історію. 0
YA r------- / r-------- t---- i-------.YA rozpoviv / rozpovila tsilu istoriyu.
učiti Вч----я Вчитися 0
Vc------aVchytysya
Učio / učila sam. Я в----- / в------. Я вчився / вчилася. 0
YA v------- / v--------.YA vchyvsya / vchylasya.
Učio / učila sam cijelu večer. Я в----- / в------ ц---- в----. Я вчився / вчилася цілий вечір. 0
YA v------- / v-------- t------ v-----.YA vchyvsya / vchylasya tsilyy̆ vechir.
raditi Пр------и Працювати 0
Pr--------yPratsyuvaty
Radio / radila sam. Я п------- / п--------. Я працював / працювала. 0
YA p--------- / p----------.YA pratsyuvav / pratsyuvala.
Radio / radila sam cijeli dan. Я п------- / п-------- в--- д---. Я працював / працювала весь день. 0
YA p--------- / p---------- v--- d---.YA pratsyuvav / pratsyuvala vesʹ denʹ.
jesti Їс-и Їсти 0
Ï--yÏsty
Jeo / jela sam. Я з--- / з----. Я з’їв / з’їла. 0
YA z---- / z-----.YA zʺïv / zʺïla.
Pojeo / pojela sam svu hranu. Я з--- / з---- у-- ї--. Я з’їв / з’їла усю їжу. 0
YA z---- / z----- u--- i----.YA zʺïv / zʺïla usyu ïzhu.

Povijest lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Povijest lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sustavno proučavanje jezika. Ljudi već tisućama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemeljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su također u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju točan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera istražiti porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala povijest jezika. U 18. stoljeću se započelo s uspoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sustav. Najbitnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale znanosti. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Povijest lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!