Рјечник

sr нешто образложити 1   »   be штосьці абгрунтоўваць 1

75 [седамдесет и пет]

нешто образложити 1

нешто образложити 1

75 [семдзесят пяць]

75 [semdzesyat pyats’]

штосьці абгрунтоўваць 1

[shtos’tsі abgruntouvats’ 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Зашто не долазите? Ча-- В- н- п--------? Чаму Вы не прыйдзеце? 0
C---- V- n- p---------? Ch--- V- n- p---------? Chamu Vy ne pryydzetse? C-a-u V- n- p-y-d-e-s-? ----------------------?
Време је тако лоше. На------ т---- д------. Надвор’е такое дрэннае. 0
N-----’e t---- d------. Na------ t---- d------. Nadvor’e takoe drennae. N-d-o-’e t-k-e d-e-n-e. ------’---------------.
Ја не долазим, јер је време тако лоше. Я н- п------ б- н------- в----- д------. Я не прыйду, бо надвор’е вельмі дрэннае. 0
Y- n- p-----, b- n-----’e v--’m- d------. Ya n- p------ b- n------- v----- d------. Ya ne pryydu, bo nadvor’e vel’mі drennae. Y- n- p-y-d-, b- n-d-o-’e v-l’m- d-e-n-e. ------------,----------’-----’----------.
Зашто он не долази? Ча-- ё- н- п------? Чаму ён не прыйдзе? 0
C---- y-- n- p------? Ch--- y-- n- p------? Chamu yon ne pryydze? C-a-u y-n n- p-y-d-e? --------------------?
Он није позван. Ён н- з--------. Ён не запрошаны. 0
E- n- z---------. En n- z---------. En ne zaproshany. E- n- z-p-o-h-n-. ----------------.
Он не долази, јер није позван. Ён н- п------- б- ё- н- з--------. Ён не прыйдзе, бо ён не запрошаны. 0
E- n- p------, b- y-- n- z---------. En n- p------- b- y-- n- z---------. En ne pryydze, bo yon ne zaproshany. E- n- p-y-d-e, b- y-n n- z-p-o-h-n-. -------------,---------------------.
Зашто не долазиш? Ча-- т- н- п-------? Чаму ты не прыйдзеш? 0
C---- t- n- p--------? Ch--- t- n- p--------? Chamu ty ne pryydzesh? C-a-u t- n- p-y-d-e-h? ---------------------?
Ја немам времена. Я н- м-- ч---. Я не маю часу. 0
Y- n- m--- c----. Ya n- m--- c----. Ya ne mayu chasu. Y- n- m-y- c-a-u. ----------------.
Ја не долазим, јер немам времена. Я н- п------ б- н- м-- ч---. Я не прыйду, бо не маю часу. 0
Y- n- p-----, b- n- m--- c----. Ya n- p------ b- n- m--- c----. Ya ne pryydu, bo ne mayu chasu. Y- n- p-y-d-, b- n- m-y- c-a-u. ------------,-----------------.
Зашто не останеш? Ча-- т- н- з---------? Чаму ты не застанешся? 0
C---- t- n- z-----------? Ch--- t- n- z-----------? Chamu ty ne zastaneshsya? C-a-u t- n- z-s-a-e-h-y-? ------------------------?
Ја морам још радити. Мн- т---- я--- п--------. Мне трэба яшчэ працаваць. 0
M-- t---- y------ p---------’. Mn- t---- y------ p----------. Mne treba yashche pratsavats’. M-e t-e-a y-s-c-e p-a-s-v-t-’. ----------------------------’.
Ја не остајем, јер морам још радити. Я н- з--------- б- м-- т---- я--- п--------. Я не застануся, бо мне трэба яшчэ працаваць. 0
Y- n- z---------, b- m-- t---- y------ p---------’. Ya n- z---------- b- m-- t---- y------ p----------. Ya ne zastanusya, bo mne treba yashche pratsavats’. Y- n- z-s-a-u-y-, b- m-e t-e-a y-s-c-e p-a-s-v-t-’. ----------------,--------------------------------’.
Зашто већ идете? Ча-- В- ў-- с--------? Чаму Вы ўжо сыходзіце? 0
C---- V- u--- s----------? Ch--- V- u--- s----------? Chamu Vy uzho sykhodzіtse? C-a-u V- u-h- s-k-o-z-t-e? -------------------------?
Ја сам уморан / уморна. Я с------- / с--------. Я стаміўся / стамілася. 0
Y- s-------- / s---------. Ya s-------- / s---------. Ya stamіusya / stamіlasya. Y- s-a-і-s-a / s-a-і-a-y-. -------------/-----------.
Ја идем, јер сам уморан / уморна. Я с------- б- с------- / с--------. Я сыходжу, бо стаміўся / стамілася. 0
Y- s--------, b- s-------- / s---------. Ya s--------- b- s-------- / s---------. Ya sykhodzhu, bo stamіusya / stamіlasya. Y- s-k-o-z-u, b- s-a-і-s-a / s-a-і-a-y-. ------------,--------------/-----------.
Зашто већ одлазите? Ча-- В- ў-- з---------? Чаму Вы ўжо з’язджаеце? 0
C---- V- u--- z’y----------? Ch--- V- u--- z------------? Chamu Vy uzho z’yazdzhaetse? C-a-u V- u-h- z’y-z-z-a-t-e? ---------------’-----------?
Већ је касно. Уж- п----. Ужо позна. 0
U--- p----. Uz-- p----. Uzho pozna. U-h- p-z-a. ----------.
Одлазим, јер је већ касно. Я з-------- б- ў-- п----. Я з’язджаю, бо ўжо позна. 0
Y- z’y--------, b- u--- p----. Ya z----------- b- u--- p----. Ya z’yazdzhayu, bo uzho pozna. Y- z’y-z-z-a-u, b- u-h- p-z-a. ----’---------,--------------.

Матерњи језик - емоционалан, страни језик - рационалан?

Док учимо стране језике наш мозак се стимулише. У процесу учења мења се и мишљење. Постајемо све креативнији и флексибилнији. За људе који говоре више од једног језика комплексно размишљање је такође лакше. Учењем вежбамо памћење. Што више учимо то бољ функционише. Онај ко је савладао многе језике и друге ствари учи брзо. Он може дуже времена под пуном концентрацијом размишљати о једној ствари. И зато проблеме брже решава. Вишејезичне особе су и много одлучније. На који начин доносе одлуке такође зависи од језика. Језик на којем размишљамо утиче на доношење одлука. Психолози су у оквиру јеdне студије испитивали већи број особа. Сви испитаници су били двојезични. Уз матерњи су говорили још један језик. Испитаници су морали да одговоре на једно питање. Питање се односило на решење порблема. Током теста испитаници су морали да се одлуче између две опције. Једна опција носила је у себи много више ризика него она друга. Испитаници су морали да дају одговор на оба језика. Када се променио језик, променио се и одговор! Кад су говорили матерњи језик, испитаници су се одлучивали за ризичнију варијанту. На страном језику је то била сигурнија опција. Након теста је требало да се испитаници кладе. И овом приликом су постојале видне разлике. Док су се служили страним језиком, били су много разумнији. Научници претпостављају да се на страном језику боље концентришемо. Зато одлуке не доносимо емоционално већ рационално.