Рјечник

sr Учити стране језике   »   be Вывучаць замежныя мовы

23 [двадесет и три]

Учити стране језике

Учити стране језике

23 [дваццаць тры]

23 [dvatstsats’ try]

Вывучаць замежныя мовы

[Vyvuchats’ zamezhnyya movy]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Где сте научили шпански? Д------в---ча-і-іс-а----ю-----? Д-- В- в------- і-------- м---- Д-е В- в-в-ч-л- і-п-н-к-ю м-в-? ------------------------------- Дзе Вы вывучалі іспанскую мову? 0
D-e Vy -yv-c--lі---p---k--- mo--? D-- V- v-------- і--------- m---- D-e V- v-v-c-a-і і-p-n-k-y- m-v-? --------------------------------- Dze Vy vyvuchalі іspanskuyu movu?
Знате ли и португалски? Вы-такса-а в-ло---ц- па--уг-л-ск--? В- т------ в-------- п------------- В- т-к-а-а в-л-д-е-е п-р-у-а-ь-к-й- ----------------------------------- Вы таксама валодаеце партугальскай? 0
V---ak-am--v-lodae--e p-rtu---’-k--? V- t------ v--------- p------------- V- t-k-a-a v-l-d-e-s- p-r-u-a-’-k-y- ------------------------------------ Vy taksama valodaetse partugal’skay?
Да, а такође знам и нешто италијански. Та-- я-чэ-я-тро-кі вал-даю ---л---скай. Т--- я--- я т----- в------ і----------- Т-к- я-ч- я т-о-к- в-л-д-ю і-а-ь-н-к-й- --------------------------------------- Так, яшчэ я трошкі валодаю італьянскай. 0
Tak---a-h-he -a-t-os--- -al-day--іt--’y--skay. T--- y------ y- t------ v------- і------------ T-k- y-s-c-e y- t-o-h-і v-l-d-y- і-a-’-a-s-a-. ---------------------------------------------- Tak, yashche ya troshkі valodayu іtal’yanskay.
Мислим да говорите веома добро. Я--і-у, Вы-в--ь-- до-ра----ма--яец-. Я л---- В- в----- д---- р----------- Я л-ч-, В- в-л-м- д-б-а р-з-а-л-е-е- ------------------------------------ Я лічу, Вы вельмі добра размаўляеце. 0
Y---іc-u- ---v-l-----obr--razm-uly---tse. Y- l----- V- v----- d---- r-------------- Y- l-c-u- V- v-l-m- d-b-a r-z-a-l-a-e-s-. ----------------------------------------- Ya lіchu, Vy vel’mі dobra razmaulyayetse.
Ти језици су прилично слични. Мов- --в-л- падоб---. М--- д----- п-------- М-в- д-в-л- п-д-б-ы-. --------------------- Мовы даволі падобныя. 0
Mov--dav-l- padob---a. M--- d----- p--------- M-v- d-v-l- p-d-b-y-a- ---------------------- Movy davolі padobnyya.
Могу их добро да разумем. Я -а---о-р--р-з---ю. Я В-- д---- р------- Я В-с д-б-а р-з-м-ю- -------------------- Я Вас добра разумею. 0
Ya---s-dob-a----u-ey-. Y- V-- d---- r-------- Y- V-s d-b-a r-z-m-y-. ---------------------- Ya Vas dobra razumeyu.
Али говорити и писати је тешко. Але р--м-ў-------пі--ць - ця-ка. А-- р--------- і п----- – ц----- А-е р-з-а-л-ц- і п-с-ц- – ц-ж-а- -------------------------------- Але размаўляць і пісаць – цяжка. 0
A-- r--mau--a--’---p---t---– -s---h--. A-- r----------- і p------ – t-------- A-e r-z-a-l-a-s- і p-s-t-’ – t-y-z-k-. -------------------------------------- Ale razmaulyats’ і pіsats’ – tsyazhka.
Још правим много грешака. Я --б-- --ч- ---т па-ыл-к. Я р---- я--- ш--- п------- Я р-б-ю я-ч- ш-а- п-м-л-к- -------------------------- Я раблю яшчэ шмат памылак. 0
Y----bl-----s-c---sh-a- -a---ak. Y- r----- y------ s---- p------- Y- r-b-y- y-s-c-e s-m-t p-m-l-k- -------------------------------- Ya rablyu yashche shmat pamylak.
Исправите ме молим увек. К-л- ласк-, --пр--ляйц--мяне ------! К--- л----- п---------- м--- з------ К-л- л-с-а- п-п-а-л-й-е м-н- з-ў-д-! ------------------------------------ Калі ласка, папраўляйце мяне заўжды! 0
Ka-і -as--, pap-au-yayt-- m-a----a----y! K--- l----- p------------ m---- z------- K-l- l-s-a- p-p-a-l-a-t-e m-a-e z-u-h-y- ---------------------------------------- Kalі laska, papraulyaytse myane zauzhdy!
Ваш изговор је сасвим добар. У Ва---------до-р---в--а-ле-не. У В-- ц----- д----- в---------- У В-с ц-л-а- д-б-а- в-м-ў-е-н-. ------------------------------- У Вас цалкам добрае вымаўленне. 0
U-V---t--l--- ----a- vy---le-ne. U V-- t------ d----- v---------- U V-s t-a-k-m d-b-a- v-m-u-e-n-. -------------------------------- U Vas tsalkam dobrae vymaulenne.
Имате мали акценат. У-В-- --в--ь-н--ялікі-а---нт. У В-- ч----- н------- а------ У В-с ч-в-ц- н-в-л-к- а-ц-н-. ----------------------------- У Вас чуваць невялікі акцэнт. 0
U---s-c---ats’ --v---іkі -kts---. U V-- c------- n-------- a------- U V-s c-u-a-s- n-v-a-і-і a-t-e-t- --------------------------------- U Vas chuvats’ nevyalіkі aktsent.
Препознаје се одакле долазите. М-ж------н---- адк--ь-----р-ехал-. М---- п------- а----- В- п-------- М-ж-а п-з-а-ь- а-к-л- В- п-ы-х-л-. ---------------------------------- Можна пазнаць, адкуль Вы прыехалі. 0
Mo-h-- p----t--,-ad---- -y p-y-----і. M----- p-------- a----- V- p--------- M-z-n- p-z-a-s-, a-k-l- V- p-y-k-a-і- ------------------------------------- Mozhna paznats’, adkul’ Vy pryekhalі.
Који је Ваш матерњи језик? Я--я-Ваш- -о--а----ва? Я--- В--- р----- м---- Я-а- В-ш- р-д-а- м-в-? ---------------------- Якая Ваша родная мова? 0
Y---ya--a-ha ro-na-a mova? Y----- V---- r------ m---- Y-k-y- V-s-a r-d-a-a m-v-? -------------------------- Yakaya Vasha rodnaya mova?
Идете ли на курс језика? Вы --а----іце-м-ў--я --рс-? В- п--------- м----- к----- В- п-а-о-з-ц- м-ў-ы- к-р-ы- --------------------------- Вы праходзіце моўныя курсы? 0
Vy -----odzі--- m--------u-sy? V- p----------- m------ k----- V- p-a-h-d-і-s- m-u-y-a k-r-y- ------------------------------ Vy prakhodzіtse mounyya kursy?
Који уџбеник користите? З -к----а-р-чніка--В- ----у---? З я--- п---------- В- п-------- З я-і- п-д-у-н-к-м В- п-а-у-ц-? ------------------------------- З якім падручнікам Вы працуеце? 0
Z -akіm p----c-n--am----p--t-uet--? Z y---- p----------- V- p---------- Z y-k-m p-d-u-h-і-a- V- p-a-s-e-s-? ----------------------------------- Z yakіm padruchnіkam Vy pratsuetse?
У овом моменту не знам како се зове. Ця-е--я-не---г--ўзга---ь--я- ---н--ы----ц-. Ц---- я н- м--- ў-------- я- ё- н---------- Ц-п-р я н- м-г- ў-г-д-ц-, я- ё- н-з-в-е-ц-. ------------------------------------------- Цяпер я не магу ўзгадаць, як ён называецца. 0
T--ap-r -a n- -agu---g--a-s’, --k--o--n-zyv-etst-a. T------ y- n- m--- u--------- y-- y-- n------------ T-y-p-r y- n- m-g- u-g-d-t-’- y-k y-n n-z-v-e-s-s-. --------------------------------------------------- Tsyaper ya ne magu uzgadats’, yak yon nazyvaetstsa.
Не могу се сетити наслова. Я н- ма----згада-ь--а----па-руч---а. Я н- м--- ў------- н---- п---------- Я н- м-г- ў-г-д-ц- н-з-у п-д-у-н-к-. ------------------------------------ Я не магу ўзгадаць назву падручніка. 0
Ya -----------a-ats’-nazv- -a-r-chnіka. Y- n- m--- u-------- n---- p----------- Y- n- m-g- u-g-d-t-’ n-z-u p-d-u-h-і-a- --------------------------------------- Ya ne magu uzgadats’ nazvu padruchnіka.
Заборавио / Заборавила сам то. Я я- з--ыў. Я я- з----- Я я- з-б-ў- ----------- Я яе забыў. 0
Ya y-y-------. Y- y--- z----- Y- y-y- z-b-u- -------------- Ya yaye zabyu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Германски језици

Германски језици спадају у индоевропску језичку породицу. Посебност ове језичке групе су њене фонолошке особине. Њихов гласовни систем сасвим је другачији од гласовних система дугих језика. Постоји отприлике петнаест германских језика. Они су матерњи језици око пет стотина милиона људи широм света. Ипак, тачан број ових језика тешко је утврдити. Често је нејасно да ли се ради о језицима или о дијалектима. Најпознатији германски језик је енглески. Он је матерњи језик готово 350 милиона људи широм света. После енглеског, долазе немачки и холандски. Германски језици се деле у разне групе. Постоје северногермански, западногермански и источногермански језици. У сверногерманске језике спадају скандинавски језици. Енглески, немачки и холандски су западногермански језици. Источногермански језици су сви изумрли. Готски је, на пример, спадао у ову групу. Германски језици су се ширили светом у процесу колонизације. Последица тога је, на пример, да се холандски разуме на Карибику и у Јужној Африци. Сви германски језици имају заједнички корен. Ипак, нејасно је да ли је постојао један јединствени прото-језик. Сем тога, веома је мало старогерманских текстова. За разлику од романских језика, овде скоро да и нема извора. Зато је проучавање германских језика умногоме отежано. Уз то има и врло мало информација о култури Германа. Германски народи нису били уједињени. Зато није могао постојати ни заједнички идентитет. Стога се наука морала окренути другим изворима. Без Грка и Римљана, о Теутонцима не би знали готово ништа.
Да ли си знао?
Каталонски спада у породицу романских језика. У блиском је сродству са шпанским, француским и италијанским. Говори се у Андори, у шпанској регији Каталонији и на Балеарским острвима. Каталонски се говори и у деловима Арагона и Валенције. Укупно око 12 милиона људи говори или разуме каталонски. Језик је настао између 8. и 10. века у подручју Пиринеја. Територијалним освајањима се затим проширио на југ и исток. Важно је знати да каталонски није дијалекат шпанског. Развио се из вулгарног латинског и важи за посебан језик. Шпанци или Латиноамериканци га значи не разумеју аутоматски. Многе структуре каталонског су сличне онима у другим романским језицима. Међутим, има и неколико посебности које се на појављују у другим језицима. Говорници каталонског су веома поносни на свој језик. И политика се већ неколико деценија активно заузима за каталонски. Учите каталонски, овај језик има будућност!