Рјечник

sr Зависне реченице са да 1   »   be Даданыя сказы са што 1

91 [деведесет и један]

Зависне реченице са да 1

Зависне реченице са да 1

91 [дзевяноста адзін]

91 [dzevyanosta adzіn]

Даданыя сказы са што 1

[Dadanyya skazy sa shto 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Време ће можда сутра бити боље. Мабыц-, -а-тр---а-вор’- п---пш---а. М------ з----- н------- п---------- М-б-ц-, з-ў-р- н-д-о-’- п-л-п-ы-ц-. ----------------------------------- Мабыць, заўтра надвор’е палепшыцца. 0
M----s-- -aut-- na-vor-e-p--e-shy---sa. M------- z----- n------- p------------- M-b-t-’- z-u-r- n-d-o-’- p-l-p-h-t-t-a- --------------------------------------- Mabyts’, zautra nadvor’e palepshytstsa.
Одакле знате то? А---ль -ы-в--ае-е? А----- В- в------- А-к-л- В- в-д-е-е- ------------------ Адкуль Вы ведаеце? 0
Adku-’-V- v--a-tse? A----- V- v-------- A-k-l- V- v-d-e-s-? ------------------- Adkul’ Vy vedaetse?
Ја се надам да ће бити боље. С----яю-я, -то я-- пал--ш-цц-. С--------- ш-- я-- п---------- С-а-з-ю-я- ш-о я-о п-л-п-ы-ц-. ------------------------------ Спадзяюся, што яно палепшыцца. 0
Sp---yayu--a- ---- yan----le-sh--st--. S------------ s--- y--- p------------- S-a-z-a-u-y-, s-t- y-n- p-l-p-h-t-t-a- -------------------------------------- Spadzyayusya, shto yano palepshytstsa.
Он долази сасвим сигурно. Ё--без---ў-- -р--д-е. Ё- б-------- п------- Ё- б-з-м-ў-а п-ы-д-е- --------------------- Ён безумоўна прыйдзе. 0
En--ez-mo--- pryy--e. E- b-------- p------- E- b-z-m-u-a p-y-d-e- --------------------- En bezumouna pryydze.
Да ли је то сигурно? Гэта д-кла-н-? Г--- д-------- Г-т- д-к-а-н-? -------------- Гэта дакладна? 0
Ge-- ---l---a? G--- d-------- G-t- d-k-a-n-? -------------- Geta dakladna?
Знам да он долази. Я--ед--, ш-- -н п-ы----. Я в----- ш-- ё- п------- Я в-д-ю- ш-о ё- п-ы-д-е- ------------------------ Я ведаю, што ён прыйдзе. 0
Ya---d--u,-sht- y---p-y---e. Y- v------ s--- y-- p------- Y- v-d-y-, s-t- y-n p-y-d-e- ---------------------------- Ya vedayu, shto yon pryydze.
Он ће сигурно назвати. Ё---бав-зк--- -а--ле-----. Ё- а--------- п----------- Ё- а-а-я-к-в- п-т-л-ф-н-е- -------------------------- Ён абавязкова патэлефануе. 0
En ab-vy-z--v---a--lef--u-. E- a---------- p----------- E- a-a-y-z-o-a p-t-l-f-n-e- --------------------------- En abavyazkova patelefanue.
Стварно? С-п-а-д-? С-------- С-п-а-д-? --------- Сапраўды? 0
Sa-r-u-y? S-------- S-p-a-d-? --------- Sapraudy?
Ја верујем да ће назвати. Я-ду-аю- --о ё- п---ле-----. Я д----- ш-- ё- п----------- Я д-м-ю- ш-о ё- п-т-л-ф-н-е- ---------------------------- Я думаю, што ён патэлефануе. 0
Ya -um---,-s--o---n pat-lef-n-e. Y- d------ s--- y-- p----------- Y- d-m-y-, s-t- y-n p-t-l-f-n-e- -------------------------------- Ya dumayu, shto yon patelefanue.
Вино је сигурно старо. В-но----азнач-а--тарое. В--- а--------- с------ В-н- а-н-з-а-н- с-а-о-. ----------------------- Віно адназначна старое. 0
V--- adn--n--h-- --ar-e. V--- a---------- s------ V-n- a-n-z-a-h-a s-a-o-. ------------------------ Vіno adnaznachna staroe.
Знате ли то сигурно? В- г-----а--адна---д-е-е? В- г--- д------- в------- В- г-т- д-к-а-н- в-д-е-е- ------------------------- Вы гэта дакладна ведаеце? 0
Vy g--a dak---na --dae---? V- g--- d------- v-------- V- g-t- d-k-a-n- v-d-e-s-? -------------------------- Vy geta dakladna vedaetse?
Ја претпостављам да је старо. Я мярку---ш-----о --ар--. Я м------ ш-- я-- с------ Я м-р-у-, ш-о я-о с-а-о-. ------------------------- Я мяркую, што яно старое. 0
Ya mya-kuy-- ---o--a-o -tar-e. Y- m-------- s--- y--- s------ Y- m-a-k-y-, s-t- y-n- s-a-o-. ------------------------------ Ya myarkuyu, shto yano staroe.
Наш шеф добро изгледа. Н-ш шэ---о--а-выг-я--е. Н-- ш-- д---- в-------- Н-ш ш-ф д-б-а в-г-я-а-. ----------------------- Наш шэф добра выглядае. 0
Na-h---e- --bra---gl--da-. N--- s--- d---- v--------- N-s- s-e- d-b-a v-g-y-d-e- -------------------------- Nash shef dobra vyglyadae.
Сматрате ли? Вы з--хо---це? В- з---------- В- з-а-о-з-ц-? -------------- Вы знаходзіце? 0
Vy-znak-o-z-ts-? V- z------------ V- z-a-h-d-і-s-? ---------------- Vy znakhodzіtse?
Сматрам да чак врло добро изгледа. Я зна-оджу,-----ё--в------е-н-ва--в--ь-- -обр-. Я з-------- ш-- ё- в------- н---- в----- д----- Я з-а-о-ж-, ш-о ё- в-г-я-а- н-в-т в-л-м- д-б-а- ----------------------------------------------- Я знаходжу, што ён выглядае нават вельмі добра. 0
Ya z----o-------ht---o---ygl--d---n-vat------і dob-a. Y- z---------- s--- y-- v-------- n---- v----- d----- Y- z-a-h-d-h-, s-t- y-n v-g-y-d-e n-v-t v-l-m- d-b-a- ----------------------------------------------------- Ya znakhodzhu, shto yon vyglyadae navat vel’mі dobra.
Шеф сигурно има девојку. У--эф--пэў-а-ёсц---яб----а. У ш--- п---- ё--- с-------- У ш-ф- п-ў-а ё-ц- с-б-о-к-. --------------------------- У шэфа пэўна ёсць сяброўка. 0
U-s--f- -e--- -ost-- sy----uk-. U s---- p---- y----- s--------- U s-e-a p-u-a y-s-s- s-a-r-u-a- ------------------------------- U shefa peuna yosts’ syabrouka.
Верујете ли стварно? Вы-са-раўд----к------це? В- с------- т-- д------- В- с-п-а-д- т-к д-м-е-е- ------------------------ Вы сапраўды так думаеце? 0
Vy-sa--au-----k--um--t--? V- s------- t-- d-------- V- s-p-a-d- t-k d-m-e-s-? ------------------------- Vy sapraudy tak dumaetse?
Врло је могуће да има девојку. Цал-а----г-ы-а, ш-- ў -г- -сц- сябр-ў--. Ц----- м------- ш-- ў я-- ё--- с-------- Ц-л-а- м-г-ы-а- ш-о ў я-о ё-ц- с-б-о-к-. ---------------------------------------- Цалкам магчыма, што ў яго ёсць сяброўка. 0
T-a--am -agc-ym-, --t-----a---y----- sy-br-u-a. T------ m-------- s--- u y--- y----- s--------- T-a-k-m m-g-h-m-, s-t- u y-g- y-s-s- s-a-r-u-a- ----------------------------------------------- Tsalkam magchyma, shto u yago yosts’ syabrouka.

Шпански језик

Шпански спада у светске језике. За 380 милиона људи ово је матерњи језик. Осим тога га и многи људи говоре као страни језик. Тиме је шпански један од најважнијих светских језика. Он је такође највећи и од свих романских језика. Шпанци свој језик називају espa ñ ol или castellano .(еспањол/кастелано ). Термин кастелано нам указује на порекло шпанскиг језика. Развио се из језика говореног у пределу Кастиље. Већина Шпанаца говорила је кастелано још у 16. веку. У данашње време се кастелано и еспањол употребљавају као синоними. Но ово може имати и политичку димензију. Шпански језик је распрострањиван освајањима и колонизацијом. Такође се говори у западној Африци и на Филипинима. Ипак, највише људи га говори у Америци. Шпански језик доминира у централној и јужној Америци. Ипак, број људи који се служи шпанским расте и у САД. Овде га говори око 50 милиона људи. А то је много више него у самој Шпанији! Амерички шпански се разликује од европског шпанског. На разлике наилазимо и у речнику и у граматици. У Америци се, на пример, употребљава другачије прошло време. У речнику такође има пуно разлика. Неке речи су у употреби само у Америци, неке само у Шпанији. Али ни у Америци шпански није униформан језик. Постоје многе варијације шпанског. После енглеског, шпански се најчешће учи као страни језик. А може се научити релативно брзо. Шта још чекате? - ¡ Vamos !