Рјечник

sr Делатности   »   be Род заняткаў

13 [тринаест]

Делатности

Делатности

13 [трынаццаць]

13 [trynatstsats’]

Род заняткаў

[Rod zanyatkau]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Шта ради Марта? Ч-- ----аецца М--та? Ч-- з-------- М----- Ч-м з-й-а-ц-а М-р-а- -------------------- Чым займаецца Марта? 0
Ch-- ---ma-t--s- --rta? C--- z---------- M----- C-y- z-y-a-t-t-a M-r-a- ----------------------- Chym zaymaetstsa Marta?
Она ради у бироу. Ян--пр-цу- ў о-ісе. Я-- п----- ў о----- Я-а п-а-у- ў о-і-е- ------------------- Яна працуе ў офісе. 0
Y-n- ----su--u -f-se. Y--- p------ u o----- Y-n- p-a-s-e u o-і-e- --------------------- Yana pratsue u ofіse.
Она ради на компјутеру. Яна ---цу- з- ----’ю---ам. Я-- п----- з- к----------- Я-а п-а-у- з- к-м-’-т-р-м- -------------------------- Яна працуе за камп’ютэрам. 0
Y-n----a--ue-z- ---p--u---am. Y--- p------ z- k------------ Y-n- p-a-s-e z- k-m-’-u-e-a-. ----------------------------- Yana pratsue za kamp’yuteram.
Где је Марта? Дз- --р-а? Д-- М----- Д-е М-р-а- ---------- Дзе Марта? 0
Dz- -ar--? D-- M----- D-e M-r-a- ---------- Dze Marta?
У биоскопу. У --но. У к---- У к-н-. ------- У кіно. 0
U-k---. U k---- U k-n-. ------- U kіno.
Она гледа филм. Я-а гляд-іць ф-льм. Я-- г------- ф----- Я-а г-я-з-ц- ф-л-м- ------------------- Яна глядзіць фільм. 0
Ya-- gly--zіt---f-l’-. Y--- g--------- f----- Y-n- g-y-d-і-s- f-l-m- ---------------------- Yana glyadzіts’ fіl’m.
Шта ради Петaр? Ч-м з-й-а--ц----т-р? Ч-- з-------- П----- Ч-м з-й-а-ц-а П-т-р- -------------------- Чым займаецца Петэр? 0
C--m -ay-------a P----? C--- z---------- P----- C-y- z-y-a-t-t-a P-t-r- ----------------------- Chym zaymaetstsa Peter?
Он студира на универзитету. Ён вучыцц- -- універ---э-е. Ё- в------ в- у------------ Ё- в-ч-ц-а в- у-і-е-с-т-ц-. --------------------------- Ён вучыцца ва універсітэце. 0
En--uchy--t-a-v- -----rs-t-t-e. E- v--------- v- u------------- E- v-c-y-s-s- v- u-і-e-s-t-t-e- ------------------------------- En vuchytstsa va unіversіtetse.
Он студира језике. Ён выву--- мо--. Ё- в------ м---- Ё- в-в-ч-е м-в-. ---------------- Ён вывучае мовы. 0
E------c------v-. E- v------- m---- E- v-v-c-a- m-v-. ----------------- En vyvuchae movy.
Где је Петaр? Д-е---тэр? Д-- П----- Д-е П-т-р- ---------- Дзе Петэр? 0
Dz- Pe--r? D-- P----- D-e P-t-r- ---------- Dze Peter?
У кафићу. У---в-р-і. У к------- У к-в-р-і- ---------- У кавярні. 0
U----y-r--. U k-------- U k-v-a-n-. ----------- U kavyarnі.
Он пије кафу. Ён-----к---. Ё- п-- к---- Ё- п-е к-в-. ------------ Ён п’е каву. 0
En-------v-. E- p-- k---- E- p-e k-v-. ------------ En p’e kavu.
Куда радо иду? Ку-ы-я-ы л--яц- -ад-і-ь? К--- я-- л----- х------- К-д- я-ы л-б-ц- х-д-і-ь- ------------------------ Куды яны любяць хадзіць? 0
Kud--y-ny-ly-by-t-’-kh-dz----? K--- y--- l-------- k--------- K-d- y-n- l-u-y-t-’ k-a-z-t-’- ------------------------------ Kudy yany lyubyats’ khadzіts’?
На концерт. Н-------р-. Н- к------- Н- к-н-э-т- ----------- На канцэрт. 0
N- k--t--rt. N- k-------- N- k-n-s-r-. ------------ Na kantsert.
Они радо слушају музику. Яны---б--ь с--хаць м-зык-. Я-- л----- с------ м------ Я-ы л-б-ц- с-у-а-ь м-з-к-. -------------------------- Яны любяць слухаць музыку. 0
Yan--ly---ats’ ---kha--- m-z-ku. Y--- l-------- s-------- m------ Y-n- l-u-y-t-’ s-u-h-t-’ m-z-k-. -------------------------------- Yany lyubyats’ slukhats’ muzyku.
Куда они не иду радо? К--ы-я-ы н- лю---- ха-з---? К--- я-- н- л----- х------- К-д- я-ы н- л-б-ц- х-д-і-ь- --------------------------- Куды яны не любяць хадзіць? 0
Ku-y ya-y--------ya-s’ khadzі-s’? K--- y--- n- l-------- k--------- K-d- y-n- n- l-u-y-t-’ k-a-z-t-’- --------------------------------- Kudy yany ne lyubyats’ khadzіts’?
У диско. На-дыскат---. Н- д--------- Н- д-с-а-э-у- ------------- На дыскатэку. 0
Na----ka-e-u. N- d--------- N- d-s-a-e-u- ------------- Na dyskateku.
Они не плешу радо. Ім-------а---ц-----н-а--ць. І- н- п--------- т--------- І- н- п-д-б-е-ц- т-н-а-а-ь- --------------------------- Ім не падабаецца танцаваць. 0
Іm----p--a---t---a-tant-a--ts’. І- n- p----------- t----------- І- n- p-d-b-e-s-s- t-n-s-v-t-’- ------------------------------- Іm ne padabaetstsa tantsavats’.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креолски језици

Да ли сте знали да се у јужном Пацифику говори немачки? Истина је! У деловома Папуе Нове Гвинеје и Аустралије многи људи говоре ;Unserdeutsch (нашки немачки). То је креолски језик. Креолски језици настају у ситуацијама говорног контакта. Односно онда када се сусретне више различитих језика. Данас су многи креолски језици пали у заборав. Али неких 15 милиона становника земљине кугле још увек се њима служи. Креолски језици су увек матрерњи језици. Код пиџин језика ствар стоји другачије. Пиџин језици имају једну врло упрошћену форму. Зато су погодни само за минималну, основну комуникацију. Већина креолских језика води порекло из колонијалног времена. Стога се креолски језици врло често базирају на европским. Једна од карактеристика креолских језика је ограничен речник. Они такође имају и сопствену фонологију. Граматика креолских језика је врло проста. Људи који овим језицима говоре у потпуности игноришу компликована граматичка правила. Сваки креолски језик важна је компонента националног идентитета. Последица тога је да има много литературе на креолском. Овакви језици су од посебног интересовања за лингвисте. Ово из разлога што се на њима види на који начин језици настају и како долази до њиховог одумирања. Зато се њиховим проучавањем може успешно пратити развој једног језика. Они нам такође показују да се језици мењају и да се прилагођавају. Дисциплину која се бави проучавањем креолских језика називамо креолистиком или креологијом. Једна од најпознатијих креолских реченица потиче са Јамајке. Да ли сте знали да ју је прославио Боб Марли? У питању је реченица: No woman, no cry! (= No, woman, don't cry! - Жено, немој плакати!)
Да ли си знао?
Фински је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у угро-финске језике. У уском је сродству с естонским, док је с мађарским у далеком сродству. Као уралски језик пуно се разликује од индогерманских језика. Пример за то је аглутинирајућа језичка структура. То значи да се граматичке функције изражавају слоговима који се додају на основни облик. Тако настају дуге речи које су тако типичне за фински језик. Још једно обележје финског језика су многи вокали. У финској граматици постоји 15 различитих падежа. Код нагласка је важно да се разликује између дугих и кратких вокала. Писани и говорни фински значајно се међусобно разликују. У другим европским језицима овај феномен је мање изражен. Све то чини фински не баш једноставним језиком… Свих правила се, међутим, доследно придржава. А оно што је лепо у финском је да је то апсолутно логичан језик!