Л---о---е ----ли-о-----таниј-.
Л----- ј- у В------ Б---------
Л-н-о- ј- у В-л-к-ј Б-и-а-и-и-
------------------------------
Лондон је у Великој Британији. 0 L--d---je u---li--j-B---anij-.L----- j- u V------ B---------L-n-o- j- u V-l-k-j B-i-a-i-i-------------------------------London je u Velikoj Britaniji.
Мариј- је и- Ма--ида.
М----- ј- и- М-------
М-р-ј- ј- и- М-д-и-а-
---------------------
Марија је из Мадрида. 0 M-r--a----iz Mad----.M----- j- i- M-------M-r-j- j- i- M-d-i-a----------------------Marija je iz Madrida.
М-д--д--- - ---н-ји.
М----- ј- у Ш-------
М-д-и- ј- у Ш-а-и-и-
--------------------
Мадрид је у Шпанији. 0 M--ri- j- u Špa-ij-.M----- j- u Š-------M-d-i- j- u Š-a-i-i---------------------Madrid je u Španiji.
П-т--------т--с- ---Бе-ли--.
П---- и М---- с- и- Б-------
П-т-р и М-р-а с- и- Б-р-и-а-
----------------------------
Петер и Марта су из Берлина. 0 P-te-----art- s- iz --r--na.P---- i M---- s- i- B-------P-t-r i M-r-a s- i- B-r-i-a-----------------------------Peter i Marta su iz Berlina.
Б---ин-је у Нем-ч--ј.
Б----- ј- у Н--------
Б-р-и- ј- у Н-м-ч-о-.
---------------------
Берлин је у Немачкој. 0 B---i- j- u Ne---ko-.B----- j- u N--------B-r-i- j- u N-m-č-o-.---------------------Berlin je u Nemačkoj.
Лонд-н-ј- гла-ни--р--.
Л----- ј- г----- г----
Л-н-о- ј- г-а-н- г-а-.
----------------------
Лондон је главни град. 0 L--don------avni gr--.L----- j- g----- g----L-n-o- j- g-a-n- g-a-.----------------------London je glavni grad.
Мад--д---Берл-н су----о----л-вн- -радо-и.
М----- и Б----- с- т----- г----- г-------
М-д-и- и Б-р-и- с- т-к-ђ- г-а-н- г-а-о-и-
-----------------------------------------
Мадрид и Берлин су такође главни градови. 0 Ma-r-- ---er-i- -u --kođ--g-a-ni -ra---i.M----- i B----- s- t----- g----- g-------M-d-i- i B-r-i- s- t-k-đ- g-a-n- g-a-o-i------------------------------------------Madrid i Berlin su takođe glavni gradovi.
Г-а-ни --ад----с- -ел-ки и ---н-.
Г----- г------ с- в----- и б-----
Г-а-н- г-а-о-и с- в-л-к- и б-ч-и-
---------------------------------
Главни градови су велики и бучни. 0 G--vni g----v--su v----i-i b----.G----- g------ s- v----- i b-----G-a-n- g-a-o-i s- v-l-k- i b-č-i----------------------------------Glavni gradovi su veliki i bučni.
Фр---------е---Е-р-п-.
Ф-------- ј- у Е------
Ф-а-ц-с-а ј- у Е-р-п-.
----------------------
Француска је у Европи. 0 Fr-n----a--e --Evr---.F-------- j- u E------F-a-c-s-a j- u E-r-p-.----------------------Francuska je u Evropi.
Ег-п-т----- А----и.
Е----- ј- у А------
Е-и-а- ј- у А-р-ц-.
-------------------
Египат је у Африци. 0 E-i-at -- u -frici.E----- j- u A------E-i-a- j- u A-r-c-.-------------------Egipat je u Africi.
Јап-н ј- - Аз--и.
Ј---- ј- у А-----
Ј-п-н ј- у А-и-и-
-----------------
Јапан је у Азији. 0 Jap----e-u--z-ji.J---- j- u A-----J-p-n j- u A-i-i------------------Japan je u Aziji.
К---д--ј- --С--е-н-- --е-и-и.
К----- ј- у С------- А-------
К-н-д- ј- у С-в-р-о- А-е-и-и-
-----------------------------
Канада је у Северној Америци. 0 K--ad--j- u-------oj--m--i--.K----- j- u S------- A-------K-n-d- j- u S-v-r-o- A-e-i-i------------------------------Kanada je u Severnoj Americi.
Па-ама-ј- у----д-ој Амери--.
П----- ј- у С------ А-------
П-н-м- ј- у С-е-њ-ј А-е-и-и-
----------------------------
Панама је у Средњој Америци. 0 Pa-a-a-j- - -r--nj-j----r-c-.P----- j- u S------- A-------P-n-m- j- u S-e-n-o- A-e-i-i------------------------------Panama je u Srednjoj Americi.
Б--з-л--е у-Јуж-о- А----ци.
Б----- ј- у Ј----- А-------
Б-а-и- ј- у Ј-ж-о- А-е-и-и-
---------------------------
Бразил је у Јужној Америци. 0 Bra--- -e u J-žn------ri--.B----- j- u J----- A-------B-a-i- j- u J-ž-o- A-e-i-i----------------------------Brazil je u Južnoj Americi.
В усьому світі є від 6000 до 7000 різних мов.
Кількість діалектів, звичайно, набагато більше.
Але в чім полягає різниця між мовою та діалектом?
Діалекти завжди мають явно місцеве забарвлення.
Тобто вони належать до регіональних варіантів мови.
Отже діалекти є мовними формами з незначним регіоном використання.
Як правило, діалекти мають лише усну форму, не письмову.
Вони утворюють власну мовну систему.
І вони користуються власними правилами.
Теоретично, кожна мова може мати будь яку кількість діалектів.
Усі діалекти об’єднує під своїм дахом літературна мова.
Літературна мова є зрозумілою для всіх людей однієї країни.
З її допомогою можуть спілкуватися також люди, які розмовляють на віддалених діалектах.
Майже всі діалекти дедалі більше втрачають значення.
У містах навряд чи можна ще почути діалекти.
Також і в професійному житті часто використовується літературна мова.
Через це люди, що говорять на діалекті, зневажливо вважаються за селюків або неосвічених.
При цьому вони знаходяться в усіх соціальних верствах.
Тобто ті, хто говорить на діалекті, не менш освічені, ніж інші.
Зовсім навпаки!
Хто володіє діалектом, має багато переваг.
Наприклад, при вивчені мови.
Ті, хто говорить на діалекті, знають, що є різні мовні форми.
І вони навчилися швидко змінювати мовний стиль.
Тому ті, хто володіє діалектом, мають більш високу варіативну компетентність.
Почуття підказує їх, який мовний стиль якій ситуації відповідає.
Це навіть науково доведено.
Нумо: сміливіше до діалекту, бо воно того варте!