Розмовник

uk Складнопідрядні речення із що 2   »   sr Зависне реченице са да 2

92 [дев’яносто два]

Складнопідрядні речення із що 2

Складнопідрядні речення із що 2

92 [деведесет и два]

92 [devedeset i dva]

Зависне реченице са да 2

[Zavisne rečenice sa da 2]

Виберіть, як ви хочете бачити переклад:   
українська сербська Відтворити більше
Мене дратує, що ти хропиш. Љу-и -е што хр-е-. Љ--- м- ш-- х----- Љ-т- м- ш-о х-ч-ш- ------------------ Љути ме што хрчеш. 0
L-u-- me --o h-češ. L---- m- š-- h----- L-u-i m- š-o h-č-š- ------------------- Ljuti me što hrčeš.
Мене дратує, що ти п’єш забагато пива. Љ------ ш-----јеш ---о---н----ва. Љ--- м- ш-- п---- т--- п--- п---- Љ-т- м- ш-о п-ј-ш т-к- п-н- п-в-. --------------------------------- Љути ме што пијеш тако пуно пива. 0
Lj-t- -----o piješ-tako-p--- --v-. L---- m- š-- p---- t--- p--- p---- L-u-i m- š-o p-j-š t-k- p-n- p-v-. ---------------------------------- Ljuti me što piješ tako puno piva.
Мене дратує, що ти приходиш так пізно. Љ-т-------- до-а-иш -а-о---с-о. Љ--- м- ш-- д------ т--- к----- Љ-т- м- ш-о д-л-з-ш т-к- к-с-о- ------------------------------- Љути ме што долазиш тако касно. 0
Lju-- -e---- --laziš -ako--as--. L---- m- š-- d------ t--- k----- L-u-i m- š-o d-l-z-š t-k- k-s-o- -------------------------------- Ljuti me što dolaziš tako kasno.
Я думаю, що йому потрібен лікар. Ја --р-ј-м д- о- т-еба -ека-а. Ј- в------ д- о- т---- л------ Ј- в-р-ј-м д- о- т-е-а л-к-р-. ------------------------------ Ја верујем да он треба лекара. 0
Ja -----e---- o----eb----ka-a. J- v------ d- o- t---- l------ J- v-r-j-m d- o- t-e-a l-k-r-. ------------------------------ Ja verujem da on treba lekara.
Я думаю, що він хворий. Ј--веру--- д---е----болес---. Ј- в------ д- ј- о- б-------- Ј- в-р-ј-м д- ј- о- б-л-с-а-. ----------------------------- Ја верујем да је он болестан. 0
Ja----u----d---e----bol----n. J- v------ d- j- o- b-------- J- v-r-j-m d- j- o- b-l-s-a-. ----------------------------- Ja verujem da je on bolestan.
Я думаю, що він тепер спить. Ј- -еру-е-----он с--а -п--а. Ј- в------ д- о- с--- с----- Ј- в-р-ј-м д- о- с-д- с-а-а- ---------------------------- Ја верујем да он сада спава. 0
J----r---- da -n-sa-a -----. J- v------ d- o- s--- s----- J- v-r-j-m d- o- s-d- s-a-a- ---------------------------- Ja verujem da on sada spava.
Ми сподіваємося, що він одружиться з нашою дочкою. Ми с---а--м--да ћ- о- --ени-и -а----ћ-р--. М- с- н----- д- ћ- о- о------ н--- к------ М- с- н-д-м- д- ћ- о- о-е-и-и н-ш- к-е-к-. ------------------------------------------ Ми се надамо да ће он оженити нашу кћерку. 0
Mi se -ada-o-d- c-e o--o--n-----ašu kc-e--u. M- s- n----- d- c-- o- o------ n--- k------- M- s- n-d-m- d- c-e o- o-e-i-i n-š- k-́-r-u- -------------------------------------------- Mi se nadamo da će on oženiti našu kćerku.
Ми сподіваємося, що він має багато грошей. М--с--на-ам---- он--м- -н-го но-ц-. М- с- н----- д- о- и-- м---- н----- М- с- н-д-м- д- о- и-а м-о-о н-в-а- ----------------------------------- Ми се надамо да он има много новца. 0
M-------damo--- -n-ima --o-- --vca. M- s- n----- d- o- i-- m---- n----- M- s- n-d-m- d- o- i-a m-o-o n-v-a- ----------------------------------- Mi se nadamo da on ima mnogo novca.
Ми сподіваємося, що він є мільйонером. Ми----н--амо----је он -ил--нер. М- с- н----- д- ј- о- м-------- М- с- н-д-м- д- ј- о- м-л-о-е-. ------------------------------- Ми се надамо да је он милионер. 0
Mi----n-da-o--a--- on m--ione-. M- s- n----- d- j- o- m-------- M- s- n-d-m- d- j- o- m-l-o-e-. ------------------------------- Mi se nadamo da je on milioner.
Я чув / чула, що твоя дружина попала в аварію. Ја-с-м-ч-- /----- -а ј- -в-ја ж--а-им-л- -е---ду. Ј- с-- ч-- / ч--- д- ј- т---- ж--- и---- н------- Ј- с-м ч-о / ч-л- д- ј- т-о-а ж-н- и-а-а н-з-о-у- ------------------------------------------------- Ја сам чуо / чула да је твоја жена имала незгоду. 0
Ja s------ - č--a--a -e-t--ja-žena--ma-a--ez-od-. J- s-- č-- / č--- d- j- t---- ž--- i---- n------- J- s-m č-o / č-l- d- j- t-o-a ž-n- i-a-a n-z-o-u- ------------------------------------------------- Ja sam čuo / čula da je tvoja žena imala nezgodu.
Я чув / чула, що вона лежить в лікарні. Ја-с-м чу- /--у-а-да он--леж--- -олниц-. Ј- с-- ч-- / ч--- д- о-- л--- у б------- Ј- с-м ч-о / ч-л- д- о-а л-ж- у б-л-и-и- ---------------------------------------- Ја сам чуо / чула да она лежи у болници. 0
Ja---- ču- /-č-la -a-o-- lež- --b--ni-i. J- s-- č-- / č--- d- o-- l--- u b------- J- s-m č-o / č-l- d- o-a l-ž- u b-l-i-i- ---------------------------------------- Ja sam čuo / čula da ona leži u bolnici.
Я чув / чула, що твій автомобіль повністю розбитий. Ј- -а----о-/-чула -а -- --о----т- -к--з -о-в-р--. Ј- с-- ч-- / ч--- д- ј- т--- а--- с---- п-------- Ј- с-м ч-о / ч-л- д- ј- т-о- а-т- с-р-з п-к-а-е-. ------------------------------------------------- Ја сам чуо / чула да је твој ауто скроз покварен. 0
J- ----č-o --ču-- -a --------a-t--s---z -o--aren. J- s-- č-- / č--- d- j- t--- a--- s---- p-------- J- s-m č-o / č-l- d- j- t-o- a-t- s-r-z p-k-a-e-. ------------------------------------------------- Ja sam čuo / čula da je tvoj auto skroz pokvaren.
Мене тішить, що Ви прийшли. Ра-у---ме ш-о -те-дош--. Р----- м- ш-- с-- д----- Р-д-ј- м- ш-о с-е д-ш-и- ------------------------ Радује ме што сте дошли. 0
Rad-j--m- š-o---- -oš--. R----- m- š-- s-- d----- R-d-j- m- š-o s-e d-š-i- ------------------------ Raduje me što ste došli.
Мене тішить, що Вас це цікавить. Ра---- ме што -те-з-и----ес---ни. Р----- м- ш-- с-- з-------------- Р-д-ј- м- ш-о с-е з-и-т-р-с-в-н-. --------------------------------- Радује ме што сте заинтересовани. 0
Ra-uje m- što-s----a----re--v--i. R----- m- š-- s-- z-------------- R-d-j- m- š-o s-e z-i-t-r-s-v-n-. --------------------------------- Raduje me što ste zainteresovani.
Мене тішить, що Ви хочете купити будинок. Ра-у-- ме-----о--т- куп-т--ку--. Р----- м- д- х----- к----- к---- Р-д-ј- м- д- х-ћ-т- к-п-т- к-ћ-. -------------------------------- Радује ме да хоћете купити кућу. 0
R-duj- -- d- -o--et- -up-t- ku--u. R----- m- d- h------ k----- k----- R-d-j- m- d- h-c-e-e k-p-t- k-c-u- ---------------------------------- Raduje me da hoćete kupiti kuću.
Я припускаю, що останній автобус вже поїхав. Бо----се -- је----њ- а-т---с------ти-а-. Б---- с- д- ј- з---- а------ в-- о------ Б-ј-м с- д- ј- з-д-и а-т-б-с в-ћ о-и-а-. ---------------------------------------- Бојим се да је задњи аутобус већ отишао. 0
B--im -e -a-je-zad-ji a----u--v-ć ot----. B---- s- d- j- z----- a------ v--- o------ B-j-m s- d- j- z-d-j- a-t-b-s v-c- o-i-a-. ------------------------------------------ Bojim se da je zadnji autobus već otišao.
Я припускаю, що ми повинні взяти таксі. Бо-им-с- да -о-а---у---и т-кс-. Б---- с- д- м----- у---- т----- Б-ј-м с- д- м-р-м- у-е-и т-к-и- ------------------------------- Бојим се да морамо узети такси. 0
Bo----se----moram- u-eti--a--i. B---- s- d- m----- u---- t----- B-j-m s- d- m-r-m- u-e-i t-k-i- ------------------------------- Bojim se da moramo uzeti taksi.
Я боюся, що я не маю при собі грошей. Б-----с- -а -е--м--о----са с--о-. Б---- с- д- н---- н---- с- с----- Б-ј-м с- д- н-м-м н-в-а с- с-б-м- --------------------------------- Бојим се да немам новца са собом. 0
Bojim--- -- ----- -ov-- sa -obo-. B---- s- d- n---- n---- s- s----- B-j-m s- d- n-m-m n-v-a s- s-b-m- --------------------------------- Bojim se da nemam novca sa sobom.

Від жестів до мови

Коли ми говоримо або слухаємо, наш мозок повинен багато чого робити. Він повинен обробляти мовні сигнали. Жести та символи також є мовними сигналами. Вони існували вже до людської мови. Деякі знаки є зрозумілими для всіх культур. Інші знаки потрібно вчити. Вони не зрозумілі самі по собі. Жести і символи обробляються як мова. І вони обробляються в тій самій ділянці мозку. Це доведено одним новим дослідженням. Дослідники протестували багатьох випробуваних. Ці випробувані повинні були переглядати різні відео кліпи. Під час перегляду кліпів замірялася активність їх мозку. В одній частині кліпів виражали різні речі. Це відбувалося за допомогою рухів, символів та мови. Інша група випробуваних переглядала інші відео кліпи. Ці відео були кліпи-нісенітниця. Мова, жести і символи неіснуючого. Вони не мали значення. За допомогою вимірів дослідники бачили, що де оброблялося. Вони могли порівняти між собою активність мозку випробуваних. Все, що мало значення, аналізувалося в одній і тій самій ділянці. Результат цього експерименту дуже цікавий. Він показує, як наш мозок заново вивчав мову. Спершу людина спілкувалася за допомогою жестів. Пізніше вона розвинула мову. Таким чином, мозок повинен був вчитися обробляти мову як жести. І очевидно він для цього просто актуалізує стару версію…