Розмовник

uk Складнопідрядні речення із що 1   »   sr Зависне реченице са да 1

91 [дев’яносто один]

Складнопідрядні речення із що 1

Складнопідрядні речення із що 1

91 [деведесет и један]

91 [devedeset i jedan]

Зависне реченице са да 1

[Zavisne rečenice sa da 1]

Виберіть, як ви хочете бачити переклад:   
українська сербська Відтворити більше
Погода буде можливо кращою завтра. В-ем---- -о-да --т-а ---и -оље. Време ће можда сутра бити боље. В-е-е ћ- м-ж-а с-т-а б-т- б-љ-. ------------------------------- Време ће можда сутра бити боље. 0
V---e c-e -o-da--ut---b--- b-l-e. Vreme c-e možda sutra biti bolje. V-e-e c-e m-ž-a s-t-a b-t- b-l-e- --------------------------------- Vreme će možda sutra biti bolje.
Звідки Ви це знаєте? О-акле -н-т---о? Одакле знате то? О-а-л- з-а-е т-? ---------------- Одакле знате то? 0
Odak-------e-t-? Odakle znate to? O-a-l- z-a-e t-? ---------------- Odakle znate to?
Я сподіваюся, що вона буде кращою. Ј- с---а--м ----- -и---бо--. Ја се надам да ће бити боље. Ј- с- н-д-м д- ћ- б-т- б-љ-. ---------------------------- Ја се надам да ће бити боље. 0
Ja se-na-a--da-će-b--i b----. Ja se nadam da c-e biti bolje. J- s- n-d-m d- c-e b-t- b-l-e- ------------------------------ Ja se nadam da će biti bolje.
Він напевно прийде. О- --лази сасви- -и--р-о. Он долази сасвим сигурно. О- д-л-з- с-с-и- с-г-р-о- ------------------------- Он долази сасвим сигурно. 0
O---o--zi--asvi---igu-no. On dolazi sasvim sigurno. O- d-l-z- s-s-i- s-g-r-o- ------------------------- On dolazi sasvim sigurno.
Це певне? Да ли ---т- с---рн-? Да ли је то сигурно? Д- л- ј- т- с-г-р-о- -------------------- Да ли је то сигурно? 0
Da-li-j- to-sigu-no? Da li je to sigurno? D- l- j- t- s-g-r-o- -------------------- Da li je to sigurno?
Я знаю, що він прийде. Зна- да--н---ла--. Знам да он долази. З-а- д- о- д-л-з-. ------------------ Знам да он долази. 0
Zn-m -a--- --l--i. Znam da on dolazi. Z-a- d- o- d-l-z-. ------------------ Znam da on dolazi.
Він напевно зателефонує. О- ћ- си-у--- -а-ва-и. Он ће сигурно назвати. О- ћ- с-г-р-о н-з-а-и- ---------------------- Он ће сигурно назвати. 0
On c----i----- nazv-t-. On c-e sigurno nazvati. O- c-e s-g-r-o n-z-a-i- ----------------------- On će sigurno nazvati.
Дійсно? Ств-р-о? Стварно? С-в-р-о- -------- Стварно? 0
S---rno? Stvarno? S-v-r-o- -------- Stvarno?
Я вірю, що він зателефонує. Ја в--уј----а -е------ти. Ја верујем да ће назвати. Ј- в-р-ј-м д- ћ- н-з-а-и- ------------------------- Ја верујем да ће назвати. 0
J- ve-u--- d- -́----zva--. Ja verujem da c-e nazvati. J- v-r-j-m d- c-e n-z-a-i- -------------------------- Ja verujem da će nazvati.
Вино напевно старе. Вино је --гу-но -т--о. Вино је сигурно старо. В-н- ј- с-г-р-о с-а-о- ---------------------- Вино је сигурно старо. 0
Vi-o j--sig-rno -ta-o. Vino je sigurno staro. V-n- j- s-g-r-o s-a-o- ---------------------- Vino je sigurno staro.
Чи знаєте Ви це напевне? Зн--е--- ----игу-н-? Знате ли то сигурно? З-а-е л- т- с-г-р-о- -------------------- Знате ли то сигурно? 0
Z-ate--- t- -igu-no? Znate li to sigurno? Z-a-e l- t- s-g-r-o- -------------------- Znate li to sigurno?
Я припускаю, що воно старе. Ја----тпост-в-ам-д---е----р-. Ја претпостављам да је старо. Ј- п-е-п-с-а-љ-м д- ј- с-а-о- ----------------------------- Ја претпостављам да је старо. 0
Ja-p--t-ost-v-jam-d--j---ta-o. Ja pretpostavljam da je staro. J- p-e-p-s-a-l-a- d- j- s-a-o- ------------------------------ Ja pretpostavljam da je staro.
Наш шеф добре виглядає. На--ш-- -о-ро--з---да. Наш шеф добро изгледа. Н-ш ш-ф д-б-о и-г-е-а- ---------------------- Наш шеф добро изгледа. 0
N-š--e------- -z-l-d-. Naš šef dobro izgleda. N-š š-f d-b-o i-g-e-a- ---------------------- Naš šef dobro izgleda.
Ви вважаєте? С-атр-те---? Сматрате ли? С-а-р-т- л-? ------------ Сматрате ли? 0
Sma----- l-? Smatrate li? S-a-r-t- l-? ------------ Smatrate li?
Я вважаю, що він виглядає навіть дуже добре. См--р-- -а-чак---л- -обр- -згл--а. Сматрам да чак врло добро изгледа. С-а-р-м д- ч-к в-л- д-б-о и-г-е-а- ---------------------------------- Сматрам да чак врло добро изгледа. 0
S-at--- -- ča--vr-- d---o--zgl-d-. Smatram da čak vrlo dobro izgleda. S-a-r-m d- č-k v-l- d-b-o i-g-e-a- ---------------------------------- Smatram da čak vrlo dobro izgleda.
Шеф напевно має подругу. Ш-- сиг---о --а-дев----. Шеф сигурно има девојку. Ш-ф с-г-р-о и-а д-в-ј-у- ------------------------ Шеф сигурно има девојку. 0
Še--s--ur-o ima de--jku. Šef sigurno ima devojku. Š-f s-g-r-o i-a d-v-j-u- ------------------------ Šef sigurno ima devojku.
Ви дійсно так вважаєте? Верујет- ли-ств----? Верујете ли стварно? В-р-ј-т- л- с-в-р-о- -------------------- Верујете ли стварно? 0
Ve----te-li -tv-r-o? Verujete li stvarno? V-r-j-t- l- s-v-r-o- -------------------- Verujete li stvarno?
Цілком можливо, що він має подругу. Вр-- је------е -----а дев----. Врло је могуће да има девојку. В-л- ј- м-г-ћ- д- и-а д-в-ј-у- ------------------------------ Врло је могуће да има девојку. 0
V-l- j--m--uc-e----ima-d--o-k-. Vrlo je moguc-e da ima devojku. V-l- j- m-g-c-e d- i-a d-v-j-u- ------------------------------- Vrlo je moguće da ima devojku.

Іспанська мова

Іспанська мова належить до світових мов. Для понад 380 мільйонів чоловік іспанська є рідною мовою. Сюди зараховують багато людей, які розмовляють нею як другою мовою. Тим самим іспанська є однією з найважливіших мов планети. Також вона є найбільшою серед усіх романських мов. Самі іспаномовні називають свою мову español або castellano . Слово castellano виявляє, де бере початок іспанська мова. Вона розвинулася з народної мови регіону Кастилія. Вже в XVI столітті більшість іспанців говорили кастильською. Сьогодні поняття español і castellano стали синонімами. Але вони можуть також політичний вимір мати. Іспанська поширилася через завоювання та колоніалізм. Також іспанською розмовляють у Західній Африці та на Філіппінах. Але більшість іспаномовних людей живе в Америці. В Центральній та Південній Америці іспанська є домінуючою мовою. Але в США також зростає число іспаномовних людей. Близько 50 мільйонів людей в США говорять іспанською. Це більше ніж в Іспанії! Іспанська в Америці відрізняється від європейської іспанської. Ці відмінності стосуються насамперед лексики та граматики. В Америці, наприклад, вживається інша форма минулого часу. Також у лексиці знаходиться багато відмінностей. Деякі слова є лише в Америці, інші – напроти лише в Іспанії. Але іспанська неоднорідна також в Америці. Є багато різних варіантів американської іспанської. Після англійської іспанська є іноземною мовою, яку найчастіше вивчаютьу світі. І її можна відносно швидко вивчити… Чого ж ви чекаєте? – ¡Vamos!