Frazlibro

eo Orientiĝo   »   sr Оријентација

41 [kvardek unu]

Orientiĝo

Orientiĝo

41 [четрдесет и један]

41 [četrdeset i jedan]

Оријентација

[Orijentacija]

Elektu kiel vi volas vidi la tradukon:   
esperanto serba Ludu Pli
Kie estas la turisma oficejo? Г-- ---тур--т---- -ген--ј-? Г-- ј- т--------- а-------- Г-е ј- т-р-с-и-к- а-е-ц-ј-? --------------------------- Где је туристичка агенција? 0
G----e -u--st-č-a-----ci--? G-- j- t--------- a-------- G-e j- t-r-s-i-k- a-e-c-j-? --------------------------- Gde je turistička agencija?
Ĉu mi povus havi urbomapon? И-ате-л- ---т- г-а-- з--м---? И---- л- к---- г---- з- м---- И-а-е л- к-р-у г-а-а з- м-н-? ----------------------------- Имате ли карту града за мене? 0
Im--e-l- kar-u -rad-----mene? I---- l- k---- g---- z- m---- I-a-e l- k-r-u g-a-a z- m-n-? ----------------------------- Imate li kartu grada za mene?
Ĉu rezerveblas hotelĉambro ĉi-tie? Мож--ли -- -вд---езерв--ат- хо--лск--с-ба? М--- л- с- о--- р---------- х------- с---- М-ж- л- с- о-д- р-з-р-и-а-и х-т-л-к- с-б-? ------------------------------------------ Може ли се овде резервисати хотелска соба? 0
M--- -i--- -vde-r-----isat- -ot--s-a -ob-? M--- l- s- o--- r---------- h------- s---- M-ž- l- s- o-d- r-z-r-i-a-i h-t-l-k- s-b-? ------------------------------------------ Može li se ovde rezervisati hotelska soba?
Kie estas la malnova urbo? Г-е -е -та-- г-а-? Г-- ј- с---- г---- Г-е ј- с-а-и г-а-? ------------------ Где је стари град? 0
G-- ---star- g-ad? G-- j- s---- g---- G-e j- s-a-i g-a-? ------------------ Gde je stari grad?
Kie estas la katedralo? Гд- -е -атедра--? Г-- ј- к--------- Г-е ј- к-т-д-а-а- ----------------- Где је катедрала? 0
Gde-je -a---rala? G-- j- k--------- G-e j- k-t-d-a-a- ----------------- Gde je katedrala?
Kie estas la muzeo? Г-- је м-зе-? Г-- ј- м----- Г-е ј- м-з-ј- ------------- Где је музеј? 0
G-e j--muzej? G-- j- m----- G-e j- m-z-j- ------------- Gde je muzej?
Kie aĉeteblas poŝtmarkoj? Гд- се--огу ----ти--ошт----е ---кице? Г-- с- м--- к----- п-------- м------- Г-е с- м-г- к-п-т- п-ш-а-с-е м-р-и-е- ------------------------------------- Где се могу купити поштанске маркице? 0
G-e-se -o-u--u-i-- ------sk--mark---? G-- s- m--- k----- p-------- m------- G-e s- m-g- k-p-t- p-š-a-s-e m-r-i-e- ------------------------------------- Gde se mogu kupiti poštanske markice?
Kie aĉeteblas floroj? Гд- се --ж--к-пи-и ц---е? Г-- с- м--- к----- ц----- Г-е с- м-ж- к-п-т- ц-е-е- ------------------------- Где се може купити цвеће? 0
Gd- s- --že-ku---i---e---? G-- s- m--- k----- c------ G-e s- m-ž- k-p-t- c-e-́-? -------------------------- Gde se može kupiti cveće?
Kie aĉeteblas biletoj? Г-е-с---ог-----ит--возн--ка-те? Г-- с- м--- к----- в---- к----- Г-е с- м-г- к-п-т- в-з-е к-р-е- ------------------------------- Где се могу купити возне карте? 0
Gde-s---o-u-ku--ti--o-n- k--te? G-- s- m--- k----- v---- k----- G-e s- m-g- k-p-t- v-z-e k-r-e- ------------------------------- Gde se mogu kupiti vozne karte?
Kie estas la haveno? Г-е -е --к-? Г-- ј- л---- Г-е ј- л-к-? ------------ Где је лука? 0
Gde-je ----? G-- j- l---- G-e j- l-k-? ------------ Gde je luka?
Kie estas la bazaro? Где--е---ј--а? Г-- ј- п------ Г-е ј- п-ј-ц-? -------------- Где је пијаца? 0
Gde -e p--a--? G-- j- p------ G-e j- p-j-c-? -------------- Gde je pijaca?
Kie estas la kastelo? Г-- ----а-ак? Г-- ј- з----- Г-е ј- з-м-к- ------------- Где је замак? 0
G-e j- -a--k? G-- j- z----- G-e j- z-m-k- ------------- Gde je zamak?
Kiam la vizito komenciĝos? Кад--п--иње -т-р--т-ч--)----ла---? К--- п----- (----------- о-------- К-д- п-ч-њ- (-у-и-т-ч-и- о-и-а-а-? ---------------------------------- Када почиње (туристички) обилазак? 0
Kad- poč-n-e -t--i-t-čki)---ilaza-? K--- p------ (----------- o-------- K-d- p-č-n-e (-u-i-t-č-i- o-i-a-a-? ----------------------------------- Kada počinje (turistički) obilazak?
Kiam la vizito finiĝos? К--а -е за--ш-в---т---с--чк----б-лаз--? К--- с- з------- (----------- о-------- К-д- с- з-в-ш-в- (-у-и-т-ч-a- о-и-а-а-? --------------------------------------- Када се завршава (туристичкa) обилазак? 0
K--a -- z--rša-a---u--st-čka) o--la-ak? K--- s- z------- (----------- o-------- K-d- s- z-v-š-v- (-u-i-t-č-a- o-i-a-a-? --------------------------------------- Kada se završava (turistička) obilazak?
Kiom longe la vizito daŭras? Колик- --------ј--(-у--стич-a)-оби--з-к? К----- д--- т---- (----------- о-------- К-л-к- д-г- т-а-е (-у-и-т-ч-a- о-и-а-а-? ---------------------------------------- Колико дуго траје (туристичкa) обилазак? 0
K--i-o--u---t-aje-(--risti-k-) -bil-z--? K----- d--- t---- (----------- o-------- K-l-k- d-g- t-a-e (-u-i-t-č-a- o-i-a-a-? ---------------------------------------- Koliko dugo traje (turistička) obilazak?
Mi ŝatus germanparolantan ĉiĉeronon. Ја-ж-лим--од--- -о-и --вори--е-ач-и. Ј- ж---- в----- к--- г----- н------- Ј- ж-л-м в-д-ч- к-ј- г-в-р- н-м-ч-и- ------------------------------------ Ја желим водича који говори немачки. 0
Ja-že-im---d-ča-ko-i go--r- ne-a---. J- ž---- v----- k--- g----- n------- J- ž-l-m v-d-č- k-j- g-v-r- n-m-č-i- ------------------------------------ Ja želim vodiča koji govori nemački.
Mi ŝatus italparolantan ĉiĉeronon. Ја ж--и---од-ч- који -овор- -т-л-ј-нск-. Ј- ж---- в----- к--- г----- и----------- Ј- ж-л-м в-д-ч- к-ј- г-в-р- и-а-и-а-с-и- ---------------------------------------- Ја желим водича који говори италијански. 0
Ja že--m vodiča ko-- govo-- i--li---sk-. J- ž---- v----- k--- g----- i----------- J- ž-l-m v-d-č- k-j- g-v-r- i-a-i-a-s-i- ---------------------------------------- Ja želim vodiča koji govori italijanski.
Mi ŝatus francparolantan ĉiĉeronon. Ј--ж-л---во---а к--- -о-----ф---цус-и. Ј- ж---- в----- к--- г----- ф--------- Ј- ж-л-м в-д-ч- к-ј- г-в-р- ф-а-ц-с-и- -------------------------------------- Ја желим водича који говори француски. 0
Ja--el-m ---i-a k--i----or- --a--usk-. J- ž---- v----- k--- g----- f--------- J- ž-l-m v-d-č- k-j- g-v-r- f-a-c-s-i- -------------------------------------- Ja želim vodiča koji govori francuski.

Elŝutu MP3 (.zip dosierojn)

Neniu video trovita!

La angla, monda lingvo

La angla estas la plej disvastiĝinta monda lingvo. Sed la plej multajn denaskajn parolantojn havas la mandarena, do la norma ĉina. La angla estas la gepatra lingvo de ‘nur’ 350 milionoj da homoj. La angla havas tamen tre grandan influon al aliaj lingvoj. De la duono de la 20a jarcento ĝi gravegiĝis. Tio ŝuldiĝas precipe al la fakto ke Usono iĝis superpotenco. La angla estas la unua lerneja fremda lingvo en multaj landoj. La internaciaj organizaĵoj uzas la anglan kiel oficialan lingvon. La angla estas ankaŭ la oficiala lingvo aŭ vehikla lingvo de multaj landoj. Sed eblas ke tiujn funkciojn baldaŭ transprenos aliaj lingvoj. La angla apartenas al la okcidentĝermanaj lingvoj. Ĝi do proksime parencas kun lingvoj kiel la germana ekzemple. Sed la lingvo ege modifiĝis en la lastaj 1000 jaroj. Antaŭe, la angla estis fleksia lingvo. Sed la plej multaj finaĵoj kun gramatika funkcio malaperis. La anglan oni tial povas enkalkuli en la izoligaj lingvoj. La lingva tipo do pli similas la ĉinan ol la germanan. Estontece la angla plu simpligitos. La neregulaj verboj verŝajne malaperos. Kompare kun aliaj hindeŭropaj lingvoj la angla simplas. Sed la angla literumado estas tre malfacila. Ĉar la skribmaniero kaj la prononco ege diferencas. La angla ortografio de jarcentoj samas. Sed la prononco konsiderinde modifiĝis. Sekve, oni hodiaŭ plu skribas tiel, kiel oni parolis ĉirkaŭ 1400. Estas ankaŭ multaj neregulaĵoj en la prononco. Nur por la literkombinaĵo ough ekzistas 6 variaĵoj! Testu vi mem! – thorough, thought, through, rough, bough, cough .