Frazlibro

eo Posesivaj pronomoj 1   »   sr Присвојне заменице 1

66 [sesdek ses]

Posesivaj pronomoj 1

Posesivaj pronomoj 1

66 [шездесет и шест]

66 [šezdeset i šest]

Присвојне заменице 1

[Prisvojne zamenice 1]

Elektu kiel vi volas vidi la tradukon:   
esperanto serba Ludu Pli
mi - mia ј--- -о--- -----/--оје ј- – м-- / м--- / м--- ј- – м-ј / м-ј- / м-ј- ---------------------- ја – мој / моја / моје 0
j----moj-----j- /---je j- – m-- / m--- / m--- j- – m-j / m-j- / m-j- ---------------------- ja – moj / moja / moje
Mi ne trovas mian ŝlosilon. Ја-не -ог- н-ћи мо--кљ--. Ј- н- м--- н--- м-- к---- Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј к-у-. ------------------------- Ја не могу наћи мој кључ. 0
Ja -e ---u ----i---j klju-. J- n- m--- n---- m-- k----- J- n- m-g- n-c-i m-j k-j-č- --------------------------- Ja ne mogu naći moj ključ.
Mi ne trovas mian bileton. Ја -е -огу ---и ---у--оз-у карт-. Ј- н- м--- н--- м--- в---- к----- Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј- в-з-у к-р-у- --------------------------------- Ја не могу наћи моју возну карту. 0
Ja-n- mogu-nac-i --ju voz-- kar-u. J- n- m--- n---- m--- v---- k----- J- n- m-g- n-c-i m-j- v-z-u k-r-u- ---------------------------------- Ja ne mogu naći moju voznu kartu.
vi (ci) – via (cia) ти – -в-- / т---а --т---е т- – т--- / т---- / т---- т- – т-о- / т-о-а / т-о-е ------------------------- ти – твој / твоја / твоје 0
ti-– ---j---tvoja---t---e t- – t--- / t---- / t---- t- – t-o- / t-o-a / t-o-e ------------------------- ti – tvoj / tvoja / tvoje
Ĉu vi trovis vian ŝlosilon? Ј-си ли---шао--в-ј-----? Ј--- л- н---- т--- к---- Ј-с- л- н-ш-о т-о- к-у-? ------------------------ Јеси ли нашао твој кључ? 0
J-s- -------- t-oj kl--č? J--- l- n---- t--- k----- J-s- l- n-š-o t-o- k-j-č- ------------------------- Jesi li našao tvoj ključ?
Ĉu ci trovis cian bileton? Ј----ли-на--о-т-о---в-з-у --рту? Ј--- л- н---- т---- в---- к----- Ј-с- л- н-ш-о т-о-у в-з-у к-р-у- -------------------------------- Јеси ли нашао твоју возну карту? 0
Je-i-li n-š-o -v-j----z---kartu? J--- l- n---- t---- v---- k----- J-s- l- n-š-o t-o-u v-z-u k-r-u- -------------------------------- Jesi li našao tvoju voznu kartu?
li - lia он – ње-о--- њег-в--/ ње-о-о о- – њ---- / њ----- / њ----- о- – њ-г-в / њ-г-в- / њ-г-в- ---------------------------- он – његов / његова / његово 0
o--- ---g-- /---e--v--/--j-g-vo o- – n----- / n------ / n------ o- – n-e-o- / n-e-o-a / n-e-o-o ------------------------------- on – njegov / njegova / njegovo
Ĉu vi scias kie lia ŝlosilo estas? З----л- г-е--е----о--к--ч? З--- л- г-- ј- њ---- к---- З-а- л- г-е ј- њ-г-в к-у-? -------------------------- Знаш ли где је његов кључ? 0
Znaš-l- g-- je-nj------l-u-? Z--- l- g-- j- n----- k----- Z-a- l- g-e j- n-e-o- k-j-č- ---------------------------- Znaš li gde je njegov ključ?
Ĉu vi scias kie lia bileto estas? З--ш л--г-е-је ------ --з-а --рт-? З--- л- г-- ј- њ----- в---- к----- З-а- л- г-е ј- њ-г-в- в-з-а к-р-а- ---------------------------------- Знаш ли где је његова возна карта? 0
Z--š-l----e -e ---go---v-zn- k-rta? Z--- l- g-- j- n------ v---- k----- Z-a- l- g-e j- n-e-o-a v-z-a k-r-a- ----------------------------------- Znaš li gde je njegova vozna karta?
ŝi - ŝia о-а - ----- ---а /-њ-но о-- – њ-- / њ--- / њ--- о-а – њ-н / њ-н- / њ-н- ----------------------- она – њен / њена / њено 0
o---–-nj-n - ------/ --eno o-- – n--- / n---- / n---- o-a – n-e- / n-e-a / n-e-o -------------------------- ona – njen / njena / njeno
Ŝia mono malaperis. Ње--но--ц-ј--нес--о. Њ-- н---- ј- н------ Њ-н н-в-ц ј- н-с-а-. -------------------- Њен новац је нестао. 0
Nj----ov-c-j--nes--o. N--- n---- j- n------ N-e- n-v-c j- n-s-a-. --------------------- Njen novac je nestao.
Kaj ankaŭ ŝia kreditkarto malaperis. Њ-на к-е-итн- -ар-и-- -е такође----т---. Њ--- к------- к------ ј- т----- н------- Њ-н- к-е-и-н- к-р-и-а ј- т-к-ђ- н-с-а-а- ---------------------------------------- Њена кредитна картица је такође нестала. 0
Nj----k-e--tna --rti-- -e----o-e n-st-la. N---- k------- k------ j- t----- n------- N-e-a k-e-i-n- k-r-i-a j- t-k-đ- n-s-a-a- ----------------------------------------- Njena kreditna kartica je takođe nestala.
ni - nia ми-----ш /--аша --н-ше м- – н-- / н--- / н--- м- – н-ш / н-ш- / н-ш- ---------------------- ми – наш / наша / наше 0
mi-- n-- -----a-- -aše m- – n-- / n--- / n--- m- – n-š / n-š- / n-š- ---------------------- mi – naš / naša / naše
Nia avĉjo malsanas. Наш ---а ј- б----тан. Н-- д--- ј- б-------- Н-ш д-д- ј- б-л-с-а-. --------------------- Наш деда је болестан. 0
N-- de-- -e--o--s---. N-- d--- j- b-------- N-š d-d- j- b-l-s-a-. --------------------- Naš deda je bolestan.
Nia avinjo sanas. Наша бак- -е--д---а. Н--- б--- ј- з------ Н-ш- б-к- ј- з-р-в-. -------------------- Наша бака је здрава. 0
N-š--b-ka -e zd----. N--- b--- j- z------ N-š- b-k- j- z-r-v-. -------------------- Naša baka je zdrava.
vi - via ви –-ва- --ваша ---а-е в- – в-- / в--- / в--- в- – в-ш / в-ш- / в-ш- ---------------------- ви – ваш / ваша / ваше 0
vi-– -a- /---ša /----e v- – v-- / v--- / v--- v- – v-š / v-š- / v-š- ---------------------- vi – vaš / vaša / vaše
Infanoj, kie estas via paĉjo? Децо- где је---- ---а? Д---- г-- ј- в-- т---- Д-ц-, г-е ј- в-ш т-т-? ---------------------- Децо, где је ваш тата? 0
Dec-- -d---e---š-t---? D---- g-- j- v-- t---- D-c-, g-e j- v-š t-t-? ---------------------- Deco, gde je vaš tata?
Infanoj, kie estas via panjo? Де-о----е је -------м-? Д---- г-- ј- в--- м---- Д-ц-, г-е ј- в-ш- м-м-? ----------------------- Децо, где је ваша мама? 0
De-o- -----e-v--a-m-m-? D---- g-- j- v--- m---- D-c-, g-e j- v-š- m-m-? ----------------------- Deco, gde je vaša mama?

Elŝutu MP3 (.zip dosierojn)

Neniu video trovita!

Kreema lingvo

La kreemo estas hodiaŭ grava kvalito. Ĉiu volas esti kreema. Ĉar la kreemulojn oni konsideras inteligentaj. Ankaŭ nia lingvo estu kreema. Antaŭe, oni provis kiel eble plej korekte paroli. Oni hodiaŭ kapablu kiel eble plej kreeme paroli. Ekzemploj de tio estas la reklamo kaj la novaj amaskomunikiloj. Ili montras kiel oni povas ludi per la lingvo. De ĉirkaŭ 50 jaroj pli kaj pli graviĝas la kreemo. Eĉ la sciencan esploron okupas la fenomeno. La psiĥologoj, pedagogoj kaj filozofoj pristudas la kreemajn procezojn. La kreemo tiurilate difiniĝas kiel la kapablo krei ion novan. Kreema parolanto do produktas novajn parolajn formojn. Povas temi pri vortoj aŭ ankaŭ pri gramatikaj strukturoj. Kreema lingvo ebligas la lingvistojn kompreni kiel lingvo modifiĝas. Sed ne ĉiuj homoj komprenas novajn lingverojn. Oni bezonas scion por kompreni kreeman lingvon. Oni devas scii kiel lingvo funkcias. Kaj oni devas koni la mondon, en kiu vivas la parolantoj. Nur tiel oni povas kompreni tion, kion ili volas diri. Ekzemplo de tio estas la junulara lingvo. La infanoj kaj la junuloj senĉese inventas novajn terminojn. La plenkreskuloj ofte ne komprenas tiujn vortojn. Nuntempe ekzistas eĉ vortaroj klarigantaj la junularan lingvon. Sed tiuj plejofte malaktualas ekde la sekva generacio! Kreema lingvo tamen lerneblas. Trejnistoj proponas diversajn kursojn tiucele. La plej grava regulo ĉiam estas la jena : aktivigu vian enan voĉon!