Frazlibro

eo Genitivo   »   sr Генитив

99 [naŭdek naŭ]

Genitivo

Genitivo

99 [деведесет и девет]

99 [devedeset i devet]

Генитив

[Genitiv]

Elektu kiel vi volas vidi la tradukon:   
esperanto serba Ludu Pli
la kato de mia amikino Ма--- мо---пр-јат--и-е М---- м--- п---------- М-ч-а м-ј- п-и-а-е-и-е ---------------------- Мачка моје пријатељице 0
M-č-- m--e--r-j--eljice M---- m--- p----------- M-č-a m-j- p-i-a-e-j-c- ----------------------- Mačka moje prijateljice
la hundo de mia amiko Па--м-- -р---те-а П-- м-- п-------- П-с м-г п-и-а-е-а ----------------- Пас мог пријатеља 0
P-s mog prija--l-a P-- m-- p--------- P-s m-g p-i-a-e-j- ------------------ Pas mog prijatelja
la ludiloj de miaj gefiloj Иг------мој--де-е И------ м--- д--- И-р-ч-е м-ј- д-ц- ----------------- Играчке моје деце 0
I-r-č-- -oj---ece I------ m--- d--- I-r-č-e m-j- d-c- ----------------- Igračke moje dece
Tio estas la mantelo de mia kolego. О-- -е---н-ил---- к-леге. О-- ј- м----- м-- к------ О-о ј- м-н-и- м-г к-л-г-. ------------------------- Ово је мантил мог колеге. 0
O---je --n-i--m-g ko--g-. O-- j- m----- m-- k------ O-o j- m-n-i- m-g k-l-g-. ------------------------- Ovo je mantil mog kolege.
Tio estas la aŭto de mia kolegino. О----- а--- --је -о-е--ни--. О-- ј- а--- м--- к---------- О-о ј- а-т- м-ј- к-л-г-н-ц-. ---------------------------- Ово је ауто моје колегинице. 0
Ov---e-au-o----- kole-i---e. O-- j- a--- m--- k---------- O-o j- a-t- m-j- k-l-g-n-c-. ---------------------------- Ovo je auto moje koleginice.
Tio estas la laboro de miaj kolegoj. Ов--је п-сао -о--х--оле-а. О-- ј- п---- м---- к------ О-о ј- п-с-о м-ј-х к-л-г-. -------------------------- Ово је посао мојих колега. 0
O-o je----a--moj-- ko--g-. O-- j- p---- m---- k------ O-o j- p-s-o m-j-h k-l-g-. -------------------------- Ovo je posao mojih kolega.
La butono de la ĉemizo mankas. Д---е-на----уљи ј- от-ало. Д---- н- к----- ј- о------ Д-г-е н- к-ш-љ- ј- о-п-л-. -------------------------- Дугме на кошуљи је отпало. 0
D--m- na---š---- je --p-lo. D---- n- k------ j- o------ D-g-e n- k-š-l-i j- o-p-l-. --------------------------- Dugme na košulji je otpalo.
La ŝlosilo de la garaĝo forestas. К-уч--д га---- је -е---о. К--- о- г----- ј- н------ К-у- о- г-р-ж- ј- н-с-а-. ------------------------- Кључ од гараже је нестао. 0
K-j---o--g-r-ž- -e n----o. K---- o- g----- j- n------ K-j-č o- g-r-ž- j- n-s-a-. -------------------------- Ključ od garaže je nestao.
La komputilo de la estro difektiĝis. Ше----к-------р-ј- ----а-ен. Ш---- к-------- ј- п-------- Ш-ф-в к-м-ј-т-р ј- п-к-а-е-. ---------------------------- Шефов компјутер је покварен. 0
Šefov--o---u----je-pok---e-. Š---- k-------- j- p-------- Š-f-v k-m-j-t-r j- p-k-a-e-. ---------------------------- Šefov kompjuter je pokvaren.
Kiuj estas la gepatroj de la knabino? Ко ----одит--- ---ојч---? К- с- р------- д--------- К- с- р-д-т-љ- д-в-ј-и-е- ------------------------- Ко су родитељи девојчице? 0
K- -- rod----ji-de---č-c-? K- s- r-------- d--------- K- s- r-d-t-l-i d-v-j-i-e- -------------------------- Ko su roditelji devojčice?
Kiel mi atingu la domon de ŝiaj gepatroj? Како-да -о-е---о к--е---них-р---т-ља? К--- д- д---- д- к--- њ---- р-------- К-к- д- д-ђ-м д- к-ћ- њ-н-х р-д-т-љ-? ------------------------------------- Како да дођем до куће њених родитеља? 0
Kako--a-d-đem--o kuc-e-n-eni- rod-t----? K--- d- d---- d- k---- n----- r--------- K-k- d- d-đ-m d- k-c-e n-e-i- r-d-t-l-a- ---------------------------------------- Kako da dođem do kuće njenih roditelja?
La domo situas je la fino de la strato. К-ћ- с- -ала---н---рају-ул--е. К--- с- н----- н- к---- у----- К-ћ- с- н-л-з- н- к-а-у у-и-е- ------------------------------ Кућа се налази на крају улице. 0
K---a -e n---z--n- -r-j--u----. K---- s- n----- n- k---- u----- K-c-a s- n-l-z- n- k-a-u u-i-e- ------------------------------- Kuća se nalazi na kraju ulice.
Kiel nomiĝas la ĉefurbo de Svislando? К-ко-се --в- гла-н- --а- -ва-царске? К--- с- з--- г----- г--- Ш---------- К-к- с- з-в- г-а-н- г-а- Ш-а-ц-р-к-? ------------------------------------ Како се зове главни град Швајцарске? 0
K--------o-e glavn- grad Šva---rske? K--- s- z--- g----- g--- Š---------- K-k- s- z-v- g-a-n- g-a- Š-a-c-r-k-? ------------------------------------ Kako se zove glavni grad Švajcarske?
Kiel titoliĝas la libro? Ко-и--е на---в -----? К--- ј- н----- к----- К-ј- ј- н-с-о- к-и-е- --------------------- Који је наслов књиге? 0
Koj- -- -----v knjig-? K--- j- n----- k------ K-j- j- n-s-o- k-j-g-? ---------------------- Koji je naslov knjige?
Kiel nomiĝas la gefiloj de la najbaroj? Како--е-зо-у--ец--oд -о---ј-? К--- с- з--- д--- o- к------- К-к- с- з-в- д-ц- o- к-м-и-e- ----------------------------- Како се зову деца oд комшијe? 0
K-----e zov- -e---od -o--ij-? K--- s- z--- d--- o- k------- K-k- s- z-v- d-c- o- k-m-i-e- ----------------------------- Kako se zovu deca od komšije?
Kiuj estas la feridatoj de la infanoj? К--а-ј--шк-л-ки р----с--д-це? К--- ј- ш------ р------ д---- К-д- ј- ш-о-с-и р-с-у-т д-ц-? ----------------------------- Када је школски распуст деце? 0
K-d- je š---ski-------t-dec-? K--- j- š------ r------ d---- K-d- j- š-o-s-i r-s-u-t d-c-? ----------------------------- Kada je školski raspust dece?
Kiuj estas la konsulthoroj de la kuracisto? К-----у до--о-о----ер-и-- -а--ацијенте? К--- с- д-------- т------ з- п--------- К-д- с- д-к-о-о-и т-р-и-и з- п-ц-ј-н-е- --------------------------------------- Када су докторови термини за пацијенте? 0
Ka-- -- -o---r------rm-ni -- p-c-j-nt-? K--- s- d-------- t------ z- p--------- K-d- s- d-k-o-o-i t-r-i-i z- p-c-j-n-e- --------------------------------------- Kada su doktorovi termini za pacijente?
Kiuj estas la malfermhoroj de la muzeo? К-да--е о---ре- -----? К--- ј- о------ м----- К-д- ј- о-в-р-н м-з-ј- ---------------------- Када је отворен музеј? 0
K--- je o------ -u---? K--- j- o------ m----- K-d- j- o-v-r-n m-z-j- ---------------------- Kada je otvoren muzej?

Elŝutu MP3 (.zip dosierojn)

Neniu video trovita!

Pli bona koncentriĝo = pli bona lerno

Ni lernante devas koncentriĝi. Nia tuta atento devas orientiĝi al unu afero. La kapablo koncentriĝi ne estas denaska. Ni devas unue lerni koncentriĝi. Tio ĝenerale okazas infanvarteje aŭ lerneje. Sesjaraj infanoj povas koncentriĝi dum ĉirkaŭ 15 minutoj. 14jaraj adoleskuloj duoble laboras samdaŭre koncentrite. La koncentriĝa fazo de la plenkreskuloj daŭras ĉirkaŭ 45 minutojn. Post difinita tempo, la koncentriĝo malkreskas. La lernantoj poste perdas la intereson pri la enhavo. Ankaŭ povas esti ke ili laciĝas aŭ streĉiĝas. Tio malfaciligas la lernon. La memoro ne plu povas tiel bone encerbigi la enhavon. Sed sian koncentriĝon oni povas ankaŭ kreskigi! Gravegas ke oni lernonte sufiĉe dormintu. Kiu lacas, tiu povas koncentriĝi nur mallongan tempon. Nia cerbo faras pli da eraroj kiam ni lacas. Niaj emocioj ankaŭ influas nian koncentriĝon. Kiu efike volas lerni, tiu devus havi neŭtralan emocian staton. Tro multaj pozitivaj aŭ negativaj emocioj malhelpas la lernan sukceson. Oni kompreneble ne ĉiam povas kontroli siajn emociojn. Sed oni povas provi lernante ignori ilin. Kiu volas esti koncentrita, tiu devas esti motivita. Ni lernante ĉiam devas havi videblan celon. Nur tiam nia cerbo pretas koncentriĝi. Por bona koncentriĝo ankaŭ gravas kvieta ĉirkaŭaĵo. Kaj oni devus lernante trinki multe da akvo, tio tenas veka… Kiu ĉion ĉi atentas, tiu certe longe koncentrita restas!