Frazlibro

eo Adverboj   »   sr Прилози

100 [cent]

Adverboj

Adverboj

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

[Prilozi]

Elektu kiel vi volas vidi la tradukon:   
esperanto serba Ludu Pli
jam – ankoraŭ ne већ -едн-- --ј-- н--а-а в-- ј----- – ј-- н----- в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
v-c--jed----– ----n-k-da v--- j----- – j-- n----- v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Ĉu vi jam estis en Berlino? Ј-с-- -- в-ћ--ед-о- -ил- - Бе-л---? Ј---- л- в-- ј----- б--- у Б------- Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
Jes-e-l------ j---o- --l- u--erlin-? J---- l- v--- j----- b--- u B------- J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Ne, ankoraŭ ne. Не--ј-- -и--д-. Н-- ј-- н------ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
Ne, j-š-ni--da. N-- j-- n------ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
iu – neniu н----- -и-о н--- – н--- н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
n-k- - n--o n--- – n--- n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Ĉu vi konas iun ĉi-tie? Поз--јет--ли-овде---ко--? П-------- л- о--- н------ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
P-zn-j----li-o-d--nek-ga? P-------- l- o--- n------ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Ne, mi konas neniun ĉi-tie. Н-,--а--е по-нај-м --де---к---. Н-- ј- н- п------- о--- н------ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
Ne,-j- ----oznaj----vde---ko-a. N-- j- n- p------- o--- n------ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
plu – ne plu ј-ш-–-не -ише ј-- – н- в--- ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
još-–-n----še j-- – n- v--- j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Ĉu vi plu restas longe ĉi-tie? Ос-аје-е-л--јо- --г- -вде? О------- л- ј-- д--- о---- О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
O-t-je-e--i-još -u-o-o--e? O------- l- j-- d--- o---- O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
Ne, mi ne plu restas longe ĉi-tie. Не, ј- н- ----је--ви----у-о--в--. Н-- ј- н- о------ в--- д--- о---- Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
N---j- ne ost-j-m--i-e --g---v-e. N-- j- n- o------ v--- d--- o---- N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
ankoraŭ io – nenio pli ј-ш-не-т--– --ш-а -и-е ј-- н---- – н---- в--- ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
još----to-–-n-št- vi-e j-- n---- – n---- v--- j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Ĉu vi ŝatus trinki ankoraŭ ion? Жели-е -- -о- -ешто -оп---? Ж----- л- ј-- н---- п------ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Ž-l-----i-još-n-što p-p-t-? Ž----- l- j-- n---- p------ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
Ne, mi deziras nenion pli. Н-,--а н----л-- н--та виш-. Н-- ј- н- ж---- н---- в---- Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
N-, -a ne --lim--i-------e. N-- j- n- ž---- n---- v---- N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
jam io – ankoraŭ nenio већ -ешт--– још -иш-а в-- н---- – ј-- н---- в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
v-ć ----o-–-j---n-š-a v--- n---- – j-- n---- v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Ĉu vi jam manĝis ion? Ј---е--и---- н-што-ј---? Ј---- л- в-- н---- ј---- Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
J-s-e--i--e----eš-o jeli? J---- l- v--- n---- j---- J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
Ne, mi manĝis ankoraŭ nenion. Не---- --ш ни--м н-шта-је- -----а. Н-- ј- ј-- н---- н---- ј-- / ј---- Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
Ne,-ja-još ni-am ---ta je--- je-a. N-- j- j-- n---- n---- j-- / j---- N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
ankoraŭ iu – neniu pli ј-- --к- –------више ј-- н--- – н--- в--- ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
j-- -eko-–-n--o--iše j-- n--- – n--- v--- j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Ĉu ankoraŭ iu ŝatus kafon? Жел- ли -ош-н-ко ----? Ж--- л- ј-- н--- к---- Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Ž----li--oš--e-o -a--? Ž--- l- j-- n--- k---- Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Ne, neniu pli. Н-, -ико---ше. Н-- н--- в---- Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
N---n-k- -i--. N-- n--- v---- N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Elŝutu MP3 (.zip dosierojn)

Neniu video trovita!

La araba lingvo

La araba lingvo estas unu el la plej gravaj lingvoj de la mondo. Pli ol 300 milionoj da homoj parolas la araban. Ili vivas en pli ol 20 malsamaj landoj. La araba apartenas al la afrikaziaj lingvoj. La araba lingvo estiĝis antaŭ pluraj jarmiloj. La lingvo komence parolatis sur la araba duoninsulo. El tie ĝi poste plu disvastiĝis. La parola araba tre diferencas de la norma lingvo. Estas ankaŭ multaj malsamaj arabaj dialektoj. Eblus diri ke en ĉiu regiono ĝin oni malsame parolas. Malsamdialektuloj ofte tute ne interkompreniĝas. La filmojn el arabaj landoj oni tial ĝenerale dublas. Nur tiel ili kompreneblas en la tuta arablingvejo. La klasika norma araba apenaŭ plu parolatas hodiaŭ. Ĝin oni trovas nur en ĝia skriba formo. La libroj kaj gazetoj uzas la klasikan araban norman lingvon. Ĝis hodiaŭ ne ekzistas propra araba faka lingvo. La fakaj esprimoj tial ĝenerale venas el aliaj lingvoj. Tiukampe dominas precipe la franca kaj la angla. La intereso pri la araba forte kreskis en la pasintaj jaroj. Pli kaj pli da homoj ŝatus lerni la araban. Kursojn oni proponas en ĉiu universitato kaj en multaj lernejoj. Multajn homojn fascinas aparte la araba skribo. Ĝin oni skribas de dekstre maldekstren. La prononco kaj la gramatiko de la araba ne tute simplas. Ekzistas multaj sonoj kaj reguloj ne konataj de aliaj lingvoj. Oni tial lernante atentu difinitan ordon. Unue la prononco, poste la gramatiko, poste la skribo…