Рјечник

sr Делатности   »   mk Активности

13 [тринаест]

Делатности

Делатности

13 [тринаесет]

13 [trinayesyet]

Активности

[Aktivnosti]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Шта ради Марта? Ш-----а-и Марта? Ш-- п---- М----- Ш-о п-а-и М-р-а- ---------------- Што прави Марта? 0
Sht--pra-- M----? S--- p---- M----- S-t- p-a-i M-r-a- ----------------- Shto pravi Marta?
Она ради у бироу. Т---р----и-во -а---л--ија. Т-- р----- в- к----------- Т-а р-б-т- в- к-н-е-а-и-а- -------------------------- Таа работи во канцеларија. 0
Taa--abot--v- ka-tzy-l--iј-. T-- r----- v- k------------- T-a r-b-t- v- k-n-z-e-a-i-a- ---------------------------- Taa raboti vo kantzyelariјa.
Она ради на компјутеру. Т-а-ра--ти-на -омпју-е-. Т-- р----- н- к--------- Т-а р-б-т- н- к-м-ј-т-р- ------------------------ Таа работи на компјутер. 0
T-- rabot--n----m--o-ty-r. T-- r----- n- k----------- T-a r-b-t- n- k-m-ј-o-y-r- -------------------------- Taa raboti na kompјootyer.
Где је Марта? К-д--- -а--а? К--- е М----- К-д- е М-р-а- ------------- Каде е Марта? 0
Ka--- ---M---a? K---- y- M----- K-d-e y- M-r-a- --------------- Kadye ye Marta?
У биоскопу. В- к-н-. В- к---- В- к-н-. -------- Во кино. 0
Vo k--o. V- k---- V- k-n-. -------- Vo kino.
Она гледа филм. Т-----еда----м. Т-- г---- ф---- Т-а г-е-а ф-л-. --------------- Таа гледа филм. 0
T-a g-ly--- f-l-. T-- g------ f---- T-a g-l-e-a f-l-. ----------------- Taa gulyeda film.
Шта ради Петaр? Ш-о---ави -етар? Ш-- п---- П----- Ш-о п-а-и П-т-р- ---------------- Што прави Петар? 0
S--o--r--i -----r? S--- p---- P------ S-t- p-a-i P-e-a-? ------------------ Shto pravi Pyetar?
Он студира на универзитету. Тој-студи-- на-у--верз-т--. Т-- с------ н- у----------- Т-ј с-у-и-а н- у-и-е-з-т-т- --------------------------- Тој студира на универзитет. 0
To- -toodir--na--o---y--zitye-. T-- s------- n- o-------------- T-ј s-o-d-r- n- o-n-v-e-z-t-e-. ------------------------------- Toј stoodira na oonivyerzityet.
Он студира језике. Тој-ст----- -а-ици. Т-- с------ ј------ Т-ј с-у-и-а ј-з-ц-. ------------------- Тој студира јазици. 0
T-ј s-o-d-r--јa-i--i. T-- s------- ј------- T-ј s-o-d-r- ј-z-t-i- --------------------- Toј stoodira јazitzi.
Где је Петaр? Ка-е ---е-а-? К--- е П----- К-д- е П-т-р- ------------- Каде е Петар? 0
K--y- -e----t--? K---- y- P------ K-d-e y- P-e-a-? ---------------- Kadye ye Pyetar?
У кафићу. В--каф-л-. В- к------ В- к-ф-л-. ---------- Во кафуле. 0
Vo -a------. V- k-------- V- k-f-o-y-. ------------ Vo kafoolye.
Он пије кафу. То- пие----е. Т-- п-- к---- Т-ј п-е к-ф-. ------------- Тој пие кафе. 0
T-- pi-- -----. T-- p--- k----- T-ј p-y- k-f-e- --------------- Toј piye kafye.
Куда радо иду? К-д----к--т---------тие? К--- с----- д- о--- т--- К-д- с-к-а- д- о-а- т-е- ------------------------ Каде сакаат да одат тие? 0
K-d-- -a-aa---a --a--t--e? K---- s----- d- o--- t---- K-d-e s-k-a- d- o-a- t-y-? -------------------------- Kadye sakaat da odat tiye?
На концерт. Н--ко--ерт. Н- к------- Н- к-н-е-т- ----------- На концерт. 0
N- --ntz-er-. N- k--------- N- k-n-z-e-t- ------------- Na kontzyert.
Они радо слушају музику. Ти--со---д-во----- -лу--ат-м-з---. Т-- с- з---------- с------ м------ Т-е с- з-д-в-л-т-о с-у-а-т м-з-к-. ---------------------------------- Тие со задоволство слушаат музика. 0
T-y---o z----o-s----sloo-haat m----k-. T--- s- z---------- s-------- m------- T-y- s- z-d-v-l-t-o s-o-s-a-t m-o-i-a- -------------------------------------- Tiye so zadovolstvo slooshaat moozika.
Куда они не иду радо? Ка-- н---а--а- ---од---тие? К--- н- с----- д- о--- т--- К-д- н- с-к-а- д- о-а- т-е- --------------------------- Каде не сакаат да одат тие? 0
K--ye n---sa-aa---a-o-at---y--? K---- n-- s----- d- o--- t--- ? K-d-e n-e s-k-a- d- o-a- t-y- ? ------------------------------- Kadye nye sakaat da odat tiye ?
У диско. В- дис-о. В- д----- В- д-с-о- --------- Во диско. 0
Vo---sk-. V- d----- V- d-s-o- --------- Vo disko.
Они не плешу радо. Ти--н- ---ц-ваа- со --довол--во. Т-- н- т-------- с- з----------- Т-е н- т-н-у-а-т с- з-д-в-л-т-о- -------------------------------- Тие не танцуваат со задоволство. 0
Tiy- n-e---n-z--vaa------a---o---v-. T--- n-- t---------- s- z----------- T-y- n-e t-n-z-o-a-t s- z-d-v-l-t-o- ------------------------------------ Tiye nye tantzoovaat so zadovolstvo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креолски језици

Да ли сте знали да се у јужном Пацифику говори немачки? Истина је! У деловома Папуе Нове Гвинеје и Аустралије многи људи говоре ;Unserdeutsch (нашки немачки). То је креолски језик. Креолски језици настају у ситуацијама говорног контакта. Односно онда када се сусретне више различитих језика. Данас су многи креолски језици пали у заборав. Али неких 15 милиона становника земљине кугле још увек се њима служи. Креолски језици су увек матрерњи језици. Код пиџин језика ствар стоји другачије. Пиџин језици имају једну врло упрошћену форму. Зато су погодни само за минималну, основну комуникацију. Већина креолских језика води порекло из колонијалног времена. Стога се креолски језици врло често базирају на европским. Једна од карактеристика креолских језика је ограничен речник. Они такође имају и сопствену фонологију. Граматика креолских језика је врло проста. Људи који овим језицима говоре у потпуности игноришу компликована граматичка правила. Сваки креолски језик важна је компонента националног идентитета. Последица тога је да има много литературе на креолском. Овакви језици су од посебног интересовања за лингвисте. Ово из разлога што се на њима види на који начин језици настају и како долази до њиховог одумирања. Зато се њиховим проучавањем може успешно пратити развој једног језика. Они нам такође показују да се језици мењају и да се прилагођавају. Дисциплину која се бави проучавањем креолских језика називамо креолистиком или креологијом. Једна од најпознатијих креолских реченица потиче са Јамајке. Да ли сте знали да ју је прославио Боб Марли? У питању је реченица: No woman, no cry! (= No, woman, don't cry! - Жено, немој плакати!)
Да ли си знао?
Фински је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у угро-финске језике. У уском је сродству с естонским, док је с мађарским у далеком сродству. Као уралски језик пуно се разликује од индогерманских језика. Пример за то је аглутинирајућа језичка структура. То значи да се граматичке функције изражавају слоговима који се додају на основни облик. Тако настају дуге речи које су тако типичне за фински језик. Још једно обележје финског језика су многи вокали. У финској граматици постоји 15 различитих падежа. Код нагласка је важно да се разликује између дугих и кратких вокала. Писани и говорни фински значајно се међусобно разликују. У другим европским језицима овај феномен је мање изражен. Све то чини фински не баш једноставним језиком… Свих правила се, међутим, доследно придржава. А оно што је лепо у финском је да је то апсолутно логичан језик!