Рјечник

sr Делатности   »   mk Активности

13 [тринаест]

Делатности

Делатности

13 [тринаесет]

13 [trinayesyet]

Активности

[Aktivnosti]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Шта ради Марта? Што-п-а-и М--т-? Што прави Марта? Ш-о п-а-и М-р-а- ---------------- Што прави Марта? 0
S----pra-i -ar-a? Shto pravi Marta? S-t- p-a-i M-r-a- ----------------- Shto pravi Marta?
Она ради у бироу. Т-а -абот- -- -----ларија. Таа работи во канцеларија. Т-а р-б-т- в- к-н-е-а-и-а- -------------------------- Таа работи во канцеларија. 0
T-a---bo-i vo k--t-ye---iј-. Taa raboti vo kantzyelariјa. T-a r-b-t- v- k-n-z-e-a-i-a- ---------------------------- Taa raboti vo kantzyelariјa.
Она ради на компјутеру. Т-а р--о-- ---ко--ју-ер. Таа работи на компјутер. Т-а р-б-т- н- к-м-ј-т-р- ------------------------ Таа работи на компјутер. 0
Taa r-bo----a-k-mpјoot--r. Taa raboti na kompјootyer. T-a r-b-t- n- k-m-ј-o-y-r- -------------------------- Taa raboti na kompјootyer.
Где је Марта? Каде --Мар--? Каде е Марта? К-д- е М-р-а- ------------- Каде е Марта? 0
K-----ye---r-a? Kadye ye Marta? K-d-e y- M-r-a- --------------- Kadye ye Marta?
У биоскопу. В- -ино. Во кино. В- к-н-. -------- Во кино. 0
V--ki--. Vo kino. V- k-n-. -------- Vo kino.
Она гледа филм. Таа-гле-а-ф--м. Таа гледа филм. Т-а г-е-а ф-л-. --------------- Таа гледа филм. 0
T-----l------il-. Taa gulyeda film. T-a g-l-e-a f-l-. ----------------- Taa gulyeda film.
Шта ради Петaр? Ш---п--ви П-тар? Што прави Петар? Ш-о п-а-и П-т-р- ---------------- Што прави Петар? 0
Shto pravi-P-----? Shto pravi Pyetar? S-t- p-a-i P-e-a-? ------------------ Shto pravi Pyetar?
Он студира на универзитету. Т-----у---- н- -н--е-з-те-. Тој студира на универзитет. Т-ј с-у-и-а н- у-и-е-з-т-т- --------------------------- Тој студира на универзитет. 0
T---s-oo-ir-------n-vy-rzi----. Toј stoodira na oonivyerzityet. T-ј s-o-d-r- n- o-n-v-e-z-t-e-. ------------------------------- Toј stoodira na oonivyerzityet.
Он студира језике. Т-----у---- -аз--и. Тој студира јазици. Т-ј с-у-и-а ј-з-ц-. ------------------- Тој студира јазици. 0
T-ј------i-a -a--tzi. Toј stoodira јazitzi. T-ј s-o-d-r- ј-z-t-i- --------------------- Toј stoodira јazitzi.
Где је Петaр? Каде-е-П--ар? Каде е Петар? К-д- е П-т-р- ------------- Каде е Петар? 0
Kad-e-ye P-e-a-? Kadye ye Pyetar? K-d-e y- P-e-a-? ---------------- Kadye ye Pyetar?
У кафићу. В- -афуле. Во кафуле. В- к-ф-л-. ---------- Во кафуле. 0
Vo k--o-l-e. Vo kafoolye. V- k-f-o-y-. ------------ Vo kafoolye.
Он пије кафу. Тој п-- кафе. Тој пие кафе. Т-ј п-е к-ф-. ------------- Тој пие кафе. 0
T-- p-ye------. Toј piye kafye. T-ј p-y- k-f-e- --------------- Toј piye kafye.
Куда радо иду? К--е-са-аат -а-ода- --е? Каде сакаат да одат тие? К-д- с-к-а- д- о-а- т-е- ------------------------ Каде сакаат да одат тие? 0
K--y---ak--t--- o-at---y-? Kadye sakaat da odat tiye? K-d-e s-k-a- d- o-a- t-y-? -------------------------- Kadye sakaat da odat tiye?
На концерт. На---нц-р-. На концерт. Н- к-н-е-т- ----------- На концерт. 0
N---ontzy-r-. Na kontzyert. N- k-n-z-e-t- ------------- Na kontzyert.
Они радо слушају музику. Т-е ---зад--олст---сл-ш----м--и--. Тие со задоволство слушаат музика. Т-е с- з-д-в-л-т-о с-у-а-т м-з-к-. ---------------------------------- Тие со задоволство слушаат музика. 0
T-ye s--z-d-v-lstvo------------o-z--a. Tiye so zadovolstvo slooshaat moozika. T-y- s- z-d-v-l-t-o s-o-s-a-t m-o-i-a- -------------------------------------- Tiye so zadovolstvo slooshaat moozika.
Куда они не иду радо? К-де-не--а------- о--- ---? Каде не сакаат да одат тие? К-д- н- с-к-а- д- о-а- т-е- --------------------------- Каде не сакаат да одат тие? 0
Ka-ye -y---a-aa- -a ---t ti-e-? Kadye nye sakaat da odat tiye ? K-d-e n-e s-k-a- d- o-a- t-y- ? ------------------------------- Kadye nye sakaat da odat tiye ?
У диско. Во-----о. Во диско. В- д-с-о- --------- Во диско. 0
V- -isk-. Vo disko. V- d-s-o- --------- Vo disko.
Они не плешу радо. Ти--н- танцу-----с- -а-ово-с---. Тие не танцуваат со задоволство. Т-е н- т-н-у-а-т с- з-д-в-л-т-о- -------------------------------- Тие не танцуваат со задоволство. 0
T--- n-e t---z----a- s- z-----l---o. Tiye nye tantzoovaat so zadovolstvo. T-y- n-e t-n-z-o-a-t s- z-d-v-l-t-o- ------------------------------------ Tiye nye tantzoovaat so zadovolstvo.

Креолски језици

Да ли сте знали да се у јужном Пацифику говори немачки? Истина је! У деловома Папуе Нове Гвинеје и Аустралије многи људи говоре ;Unserdeutsch (нашки немачки). То је креолски језик. Креолски језици настају у ситуацијама говорног контакта. Односно онда када се сусретне више различитих језика. Данас су многи креолски језици пали у заборав. Али неких 15 милиона становника земљине кугле још увек се њима служи. Креолски језици су увек матрерњи језици. Код пиџин језика ствар стоји другачије. Пиџин језици имају једну врло упрошћену форму. Зато су погодни само за минималну, основну комуникацију. Већина креолских језика води порекло из колонијалног времена. Стога се креолски језици врло често базирају на европским. Једна од карактеристика креолских језика је ограничен речник. Они такође имају и сопствену фонологију. Граматика креолских језика је врло проста. Људи који овим језицима говоре у потпуности игноришу компликована граматичка правила. Сваки креолски језик важна је компонента националног идентитета. Последица тога је да има много литературе на креолском. Овакви језици су од посебног интересовања за лингвисте. Ово из разлога што се на њима види на који начин језици настају и како долази до њиховог одумирања. Зато се њиховим проучавањем може успешно пратити развој једног језика. Они нам такође показују да се језици мењају и да се прилагођавају. Дисциплину која се бави проучавањем креолских језика називамо креолистиком или креологијом. Једна од најпознатијих креолских реченица потиче са Јамајке. Да ли сте знали да ју је прославио Боб Марли? У питању је реченица: No woman, no cry! (= No, woman, don't cry! - Жено, немој плакати!)
Да ли си знао?
Фински је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у угро-финске језике. У уском је сродству с естонским, док је с мађарским у далеком сродству. Као уралски језик пуно се разликује од индогерманских језика. Пример за то је аглутинирајућа језичка структура. То значи да се граматичке функције изражавају слоговима који се додају на основни облик. Тако настају дуге речи које су тако типичне за фински језик. Још једно обележје финског језика су многи вокали. У финској граматици постоји 15 различитих падежа. Код нагласка је важно да се разликује између дугих и кратких вокала. Писани и говорни фински значајно се међусобно разликују. У другим европским језицима овај феномен је мање изражен. Све то чини фински не баш једноставним језиком… Свих правила се, међутим, доследно придржава. А оно што је лепо у финском је да је то апсолутно логичан језик!