Рјечник

sr Куповина   »   mk Купување

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [педесет и четири]

54 [pyedyesyet i chyetiri]

Купување

[Koopoovaњye]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Ја желим купити поклон. Сак-м-да-к-п-м -д-- под-р--. С---- д- к---- е--- п------- С-к-м д- к-п-м е-е- п-д-р-к- ---------------------------- Сакам да купам еден подарок. 0
S--am da---o--m-y-dye---o-arok. S---- d- k----- y----- p------- S-k-m d- k-o-a- y-d-e- p-d-r-k- ------------------------------- Sakam da koopam yedyen podarok.
Али ништа превише скупо. Но--е--ешт------ног--ск-по. Н- н- н---- п------- с----- Н- н- н-ш-о п-е-н-г- с-а-о- --------------------------- Но не нешто премногу скапо. 0
No---- -ye--to---y-m--guo-----po. N- n-- n------ p---------- s----- N- n-e n-e-h-o p-y-m-o-u-o s-a-o- --------------------------------- No nye nyeshto pryemnoguoo skapo.
Имате ли можда ташну? Мож----ед-- рачн--т-ш-а? М----- е--- р---- т----- М-ж-б- е-н- р-ч-а т-ш-а- ------------------------ Можеби една рачна ташна? 0
Mo-ye-i y-dn---ac-n- -----a? M------ y---- r----- t------ M-ʐ-e-i y-d-a r-c-n- t-s-n-? ---------------------------- Moʐyebi yedna rachna tashna?
Коју боју желите? К--- ---- -- ј- ---ал-? К--- б--- б- ј- с------ К-ј- б-ј- б- ј- с-к-л-? ----------------------- Која боја би ја сакале? 0
K-јa-b--- b- ----ak-ly-? K--- b--- b- ј- s------- K-ј- b-ј- b- ј- s-k-l-e- ------------------------ Koјa boјa bi јa sakalye?
Црну, браон или белу? Цр-а, --ф-а-а и-и--ела? Ц---- к------ и-- б---- Ц-н-, к-ф-а-а и-и б-л-? ----------------------- Црна, кафеава или бела? 0
T--na, ---y-ava -l- b-e--? T----- k------- i-- b----- T-r-a- k-f-e-v- i-i b-e-a- -------------------------- Tzrna, kafyeava ili byela?
Велику или малу? Ед-а -оле-- --и ма-а? Е--- г----- и-- м---- Е-н- г-л-м- и-и м-л-? --------------------- Една голема или мала? 0
Y-dn- -uoly--- ----m-l-? Y---- g------- i-- m---- Y-d-a g-o-y-m- i-i m-l-? ------------------------ Yedna guolyema ili mala?
Могу ли видети ову? Смеам л--да -а в-д-м ов-а? С---- л- д- ј- в---- о---- С-е-м л- д- ј- в-д-м о-а-? -------------------------- Смеам ли да ја видам оваа? 0
Smye-m--i--- ј--v-dam --a-? S----- l- d- ј- v---- o---- S-y-a- l- d- ј- v-d-m o-a-? --------------------------- Smyeam li da јa vidam ovaa?
Је ли од коже? Да-и --а е-од -ож-? Д--- т-- е о- к---- Д-л- т-а е о- к-ж-? ------------------- Дали таа е од кожа? 0
Dal- ta--y--od k---? D--- t-- y- o- k---- D-l- t-a y- o- k-ʐ-? -------------------- Dali taa ye od koʐa?
Или је од вештачког материјала? И----ак---о--ве--ач-- ---е-ијал? И-- п-- е о- в------- м--------- И-и п-к е о- в-ш-а-к- м-т-р-ј-л- -------------------------------- Или пак е од вештачки материјал? 0
I-i pa---- o- vyes--ac-ki-m--ye--ј--? I-- p-- y- o- v---------- m---------- I-i p-k y- o- v-e-h-a-h-i m-t-e-i-a-? ------------------------------------- Ili pak ye od vyeshtachki matyeriјal?
Наравно, од коже. Од -ож--сек--о. О- к--- с------ О- к-ж- с-к-к-. --------------- Од кожа секако. 0
O- -o-- -y-k-k-. O- k--- s------- O- k-ʐ- s-e-a-o- ---------------- Od koʐa syekako.
То је нарочито добар квалитет. Ова-е--д-н---об-н- доба--квал-тет. О-- е е--- о------ д---- к-------- О-а е е-е- о-о-е-о д-б-р к-а-и-е-. ---------------------------------- Ова е еден особено добар квалитет. 0
O-- ---y-dy-- -s-by-no-dob-r --a--tye-. O-- y- y----- o------- d---- k--------- O-a y- y-d-e- o-o-y-n- d-b-r k-a-i-y-t- --------------------------------------- Ova ye yedyen osobyeno dobar kvalityet.
А ташна је заиста повољна. И т--н-т---авистина-е с--мно-- п-в--н---е-а. И т------ н-------- е с- м---- п------ ц---- И т-ш-а-а н-в-с-и-а е с- м-о-у п-в-л-а ц-н-. -------------------------------------------- И ташната навистина е со многу поволна цена. 0
I ---h--t--na-i-tina ye--o ----uoo -----n- -z--na. I t------- n-------- y- s- m------ p------ t------ I t-s-n-t- n-v-s-i-a y- s- m-o-u-o p-v-l-a t-y-n-. -------------------------------------------------- I tashnata navistina ye so mnoguoo povolna tzyena.
Ова ми се допада. Ми-се--о-а-а. М- с- д------ М- с- д-п-ѓ-. ------------- Ми се допаѓа. 0
Mi------o-aѓ-. M- s-- d------ M- s-e d-p-ѓ-. -------------- Mi sye dopaѓa.
Ову ћу узети. Ќ- -а з-м-м. Ќ- ј- з----- Ќ- ј- з-м-м- ------------ Ќе ја земам. 0
K-----a zyemam. K--- ј- z------ K-y- ј- z-e-a-. --------------- Kjye јa zyemam.
Могу ли је евентуално заменити? Д-----ож-- -лу-а--- -- -- --м-нам? Д--- м---- с------- д- ј- з------- Д-л- м-ж-м с-у-а-н- д- ј- з-м-н-м- ---------------------------------- Дали можам случајно да ја заменам? 0
D-l------m---oo---ј---d- ј----m---am? D--- m---- s--------- d- ј- z-------- D-l- m-ʐ-m s-o-c-a-n- d- ј- z-m-e-a-? ------------------------------------- Dali moʐam sloochaјno da јa zamyenam?
Подразумева се. С- р-збир-. С- р------- С- р-з-и-а- ----------- Се разбира. 0
S------b-ra. S-- r------- S-e r-z-i-a- ------------ Sye razbira.
Запаковаћемо је као поклон. Ќ---а-с-а---а-е -а-о-под-рок. Ќ- ј- с-------- к--- п------- Ќ- ј- с-а-у-а-е к-к- п-д-р-к- ----------------------------- Ќе ја спакуваме како подарок. 0
Kj-- -a-spa-o--------ak------rok. K--- ј- s---------- k--- p------- K-y- ј- s-a-o-v-m-e k-k- p-d-r-k- --------------------------------- Kjye јa spakoovamye kako podarok.
Тамо преко је благајна. Т--- -д --р---в- ---ла--ј-ата. Т--- о- с------- е б---------- Т-м- о- с-р-т-в- е б-а-а-н-т-. ------------------------------ Таму од спротива е благајната. 0
Tam-o o---pr-ti-------la---ј-a-a. T---- o- s------- y- b----------- T-m-o o- s-r-t-v- y- b-a-u-ј-a-a- --------------------------------- Tamoo od sprotiva ye blaguaјnata.

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.