Рјечник

sr нешто образложити 1   »   mk нешто појаснува / образложува 1

75 [седамдесет и пет]

нешто образложити 1

нешто образложити 1

75 [седумдесет и пет]

75 [syedoomdyesyet i pyet]

нешто појаснува / образложува 1

[nyeshto poјasnoova / obrazloʐoova 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Зашто не долазите? Зошт--не -о-ѓат-? З---- н- д------- З-ш-о н- д-а-а-е- ----------------- Зошто не доаѓате? 0
Zo-ht---y- d-a--tye? Z----- n-- d-------- Z-s-t- n-e d-a-a-y-? -------------------- Zoshto nye doaѓatye?
Време је тако лоше. Вр-ме-о-- ---о. В------ е л---- В-е-е-о е л-ш-. --------------- Времето е лошо. 0
Vryemye-o -e--osh-. V-------- y- l----- V-y-m-e-o y- l-s-o- ------------------- Vryemyeto ye losho.
Ја не долазим, јер је време тако лоше. Н--д-а-ам, -и--ј---в-еме-о - л-шо. Н- д------ б------ в------ е л---- Н- д-а-а-, б-д-ј-и в-е-е-о е л-ш-. ---------------------------------- Не доаѓам, бидејки времето е лошо. 0
Nye-do-ѓ--,----y-ј-i vry-myeto------s--. N-- d------ b------- v-------- y- l----- N-e d-a-a-, b-d-e-k- v-y-m-e-o y- l-s-o- ---------------------------------------- Nye doaѓam, bidyeјki vryemyeto ye losho.
Зашто он не долази? З---- т-- ---до-ѓа? З---- т-- н- д----- З-ш-о т-ј н- д-а-а- ------------------- Зошто тој не доаѓа? 0
Zo-h-o--o--nye-do--a? Z----- t-- n-- d----- Z-s-t- t-ј n-e d-a-a- --------------------- Zoshto toј nye doaѓa?
Он није позван. То--не----о-----. Т-- н- е п------- Т-ј н- е п-к-н-т- ----------------- Тој не е поканет. 0
T---nye ---p-kanyet. T-- n-- y- p-------- T-ј n-e y- p-k-n-e-. -------------------- Toј nye ye pokanyet.
Он не долази, јер није позван. Т---н- д--ѓа, --д---и не е------е-. Т-- н- д----- б------ н- е п------- Т-ј н- д-а-а- б-д-ј-и н- е п-к-н-т- ----------------------------------- Тој не доаѓа, бидејки не е поканет. 0
Toј-n-- --aѓa- -----ј-- nye-ye --k--y-t. T-- n-- d----- b------- n-- y- p-------- T-ј n-e d-a-a- b-d-e-k- n-e y- p-k-n-e-. ---------------------------------------- Toј nye doaѓa, bidyeјki nye ye pokanyet.
Зашто не долазиш? З-шт--т- не-доаѓаш? З---- т- н- д------ З-ш-о т- н- д-а-а-? ------------------- Зошто ти не доаѓаш? 0
Zos-to t- -y- doaѓ---? Z----- t- n-- d------- Z-s-t- t- n-e d-a-a-h- ---------------------- Zoshto ti nye doaѓash?
Ја немам времена. Јас н-ма--в-е--. Ј-- н---- в----- Ј-с н-м-м в-е-е- ---------------- Јас немам време. 0
Јa- ny--a- v-ye---. Ј-- n----- v------- Ј-s n-e-a- v-y-m-e- ------------------- Јas nyemam vryemye.
Ја не долазим, јер немам времена. Ј----е доаѓ-м- б-дејк----ма- вр---. Ј-- н- д------ б------ н---- в----- Ј-с н- д-а-а-, б-д-ј-и н-м-м в-е-е- ----------------------------------- Јас не доаѓам, бидејки немам време. 0
Ј-s ny----a-am-----yeјk--n----m --yemye. Ј-- n-- d------ b------- n----- v------- Ј-s n-e d-a-a-, b-d-e-k- n-e-a- v-y-m-e- ---------------------------------------- Јas nye doaѓam, bidyeјki nyemam vryemye.
Зашто не останеш? Зо--- -е -с-а-еш? З---- н- о------- З-ш-о н- о-т-н-ш- ----------------- Зошто не останеш? 0
Zo-h-o --------n----? Z----- n-- o--------- Z-s-t- n-e o-t-n-e-h- --------------------- Zoshto nye ostanyesh?
Ја морам још радити. М--а- ---е-д- р--отам. М---- у--- д- р------- М-р-м у-т- д- р-б-т-м- ---------------------- Морам уште да работам. 0
Mo--m o--htye--a ra-ot-m. M---- o------ d- r------- M-r-m o-s-t-e d- r-b-t-m- ------------------------- Moram ooshtye da rabotam.
Ја не остајем, јер морам још радити. Ја------с---ув-м,--иде--- --рам--ште-д- р-бо-ам. Ј-- н- о--------- б------ м---- у--- д- р------- Ј-с н- о-т-н-в-м- б-д-ј-и м-р-м у-т- д- р-б-т-м- ------------------------------------------------ Јас не останувам, бидејки морам уште да работам. 0
Ј-s nye os---oov--- b-dye-----o-a- -osh-ye -- r-bo--m. Ј-- n-- o---------- b------- m---- o------ d- r------- Ј-s n-e o-t-n-o-a-, b-d-e-k- m-r-m o-s-t-e d- r-b-t-m- ------------------------------------------------------ Јas nye ostanoovam, bidyeјki moram ooshtye da rabotam.
Зашто већ идете? Зошто -е-е -----ит-? З---- в--- с- о----- З-ш-о в-ќ- с- о-и-е- -------------------- Зошто веќе си одите? 0
Z-s--- v--kjy- -- -d--y-? Z----- v------ s- o------ Z-s-t- v-e-j-e s- o-i-y-? ------------------------- Zoshto vyekjye si oditye?
Ја сам уморан / уморна. Јас-с---ум-ре- / --ор--. Ј-- с-- у----- / у------ Ј-с с-м у-о-е- / у-о-н-. ------------------------ Јас сум уморен / уморна. 0
Ј-- ---m -o-o-yen / oo-or--. Ј-- s--- o------- / o------- Ј-s s-o- o-m-r-e- / o-m-r-a- ---------------------------- Јas soom oomoryen / oomorna.
Ја идем, јер сам уморан / уморна. С--о-ам,-бид------ум -м---н-- --о-н-. С- о---- б------ с-- у----- / у------ С- о-а-, б-д-ј-и с-м у-о-е- / у-о-н-. ------------------------------------- Си одам, бидејки сум уморен / уморна. 0
Si --am---i----k- s-o- --mo--en-/ oo-----. S- o---- b------- s--- o------- / o------- S- o-a-, b-d-e-k- s-o- o-m-r-e- / o-m-r-a- ------------------------------------------ Si odam, bidyeјki soom oomoryen / oomorna.
Зашто већ одлазите? Зошто-ве-- --ми----т-? З---- в--- з---------- З-ш-о в-ќ- з-м-н-в-т-? ---------------------- Зошто веќе заминувате? 0
Z-s-to --ek-y---amin---aty-? Z----- v------ z------------ Z-s-t- v-e-j-e z-m-n-o-a-y-? ---------------------------- Zoshto vyekjye zaminoovatye?
Већ је касно. Д---а-- ве-е. Д---- е в---- Д-ц-а е в-ќ-. ------------- Доцна е веќе. 0
D-t--a -- v--kj-e. D----- y- v------- D-t-n- y- v-e-j-e- ------------------ Dotzna ye vyekjye.
Одлазим, јер је већ касно. Ја-----ину---,---деј-и-- веќ--до---. Ј-- з--------- б------ е в--- д----- Ј-с з-м-н-в-м- б-д-ј-и е в-ќ- д-ц-а- ------------------------------------ Јас заминувам, бидејки е веќе доцна. 0
Јa- ----n-ov--- b--yeјki -e---ek-y- do-zna. Ј-- z---------- b------- y- v------ d------ Ј-s z-m-n-o-a-, b-d-e-k- y- v-e-j-e d-t-n-. ------------------------------------------- Јas zaminoovam, bidyeјki ye vyekjye dotzna.

Матерњи језик - емоционалан, страни језик - рационалан?

Док учимо стране језике наш мозак се стимулише. У процесу учења мења се и мишљење. Постајемо све креативнији и флексибилнији. За људе који говоре више од једног језика комплексно размишљање је такође лакше. Учењем вежбамо памћење. Што више учимо то бољ функционише. Онај ко је савладао многе језике и друге ствари учи брзо. Он може дуже времена под пуном концентрацијом размишљати о једној ствари. И зато проблеме брже решава. Вишејезичне особе су и много одлучније. На који начин доносе одлуке такође зависи од језика. Језик на којем размишљамо утиче на доношење одлука. Психолози су у оквиру јеdне студије испитивали већи број особа. Сви испитаници су били двојезични. Уз матерњи су говорили још један језик. Испитаници су морали да одговоре на једно питање. Питање се односило на решење порблема. Током теста испитаници су морали да се одлуче између две опције. Једна опција носила је у себи много више ризика него она друга. Испитаници су морали да дају одговор на оба језика. Када се променио језик, променио се и одговор! Кад су говорили матерњи језик, испитаници су се одлучивали за ризичнију варијанту. На страном језику је то била сигурнија опција. Након теста је требало да се испитаници кладе. И овом приликом су постојале видне разлике. Док су се служили страним језиком, били су много разумнији. Научници претпостављају да се на страном језику боље концентришемо. Зато одлуке не доносимо емоционално већ рационално.