Zbirka izraza

hr Kupovina   »   uk Покупки

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [п’ятдесят чотири]

54 [pʺyatdesyat chotyry]

Покупки

[Pokupky]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Želim kupiti poklon. aaaaa Я---т-в-б--- ----ла б-к---ти подар---к. Я х---- б- / х----- б к----- п--------- Я х-т-в б- / х-т-л- б к-п-т- п-д-р-н-к- --------------------------------------- Я хотів би / хотіла б купити подарунок. 0
YA --o--- b--/-kh-t-la - k-py-y--o---u-ok. Y- k----- b- / k------ b k----- p--------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b k-p-t- p-d-r-n-k- ------------------------------------------ YA khotiv by / khotila b kupyty podarunok.
Ali, ništa previše skupo. aaaaa Але-не д-же--оро--й. А-- н- д--- д------- А-е н- д-ж- д-р-г-й- -------------------- Але не дуже дорогий. 0
Ale ne--u-h- dor-hyy̆. A-- n- d---- d-------- A-e n- d-z-e d-r-h-y-. ---------------------- Ale ne duzhe dorohyy̆.
Možda ručnu torbicu? aaaaa Мож------у--у? М------ с----- М-ж-и-о с-м-у- -------------- Можливо сумку? 0
Moz--yv- su-k-? M------- s----- M-z-l-v- s-m-u- --------------- Mozhlyvo sumku?
Koju boju želite? aaaaa Якого кольору-Ви б х-т-л-? Я---- к------ В- б х------ Я-о-о к-л-о-у В- б х-т-л-? -------------------------- Якого кольору Ви б хотіли? 0
Ya-o-----lʹor---y --kh-t---? Y----- k------ V- b k------- Y-k-h- k-l-o-u V- b k-o-i-y- ---------------------------- Yakoho kolʹoru Vy b khotily?
Crnu, smeđu ili bijelu? aaaaa Ч-р--г-, к--и-не-ого -и-б-л---? Ч------- к---------- ч- б------ Ч-р-о-о- к-р-ч-е-о-о ч- б-л-г-? ------------------------------- Чорного, коричневого чи білого? 0
Ch---o--, --ryc---v-h---hy---l-ho? C-------- k----------- c-- b------ C-o-n-h-, k-r-c-n-v-h- c-y b-l-h-? ---------------------------------- Chornoho, korychnevoho chy biloho?
Veliku ili malu? aaaaa Ве-ик--чи-----н-к-? В----- ч- м-------- В-л-к- ч- м-л-н-к-? ------------------- Велику чи маленьку? 0
V---k--c-- -a-e--k-? V----- c-- m-------- V-l-k- c-y m-l-n-k-? -------------------- Velyku chy malenʹku?
Mogu li vidjeti ovu? aaaaa Чи -ож--я на--ю гл-----? Ч- м--- я н- ц- г------- Ч- м-ж- я н- ц- г-я-у-и- ------------------------ Чи можу я на цю глянути? 0
C-----z-- -a-na ---u----an-t-? C-- m---- y- n- t--- h-------- C-y m-z-u y- n- t-y- h-y-n-t-? ------------------------------ Chy mozhu ya na tsyu hlyanuty?
Je li ona od kože? aaaaa В--- ш--р--а? В--- ш------- В-н- ш-і-я-а- ------------- Вона шкіряна? 0
Vo-a-s-----ana? V--- s--------- V-n- s-k-r-a-a- --------------- Vona shkiryana?
Ili je od umjetnog materijala? aaaaa Чи -он- з--шту--ог- м-те-іал-? Ч- в--- з- ш------- м--------- Ч- в-н- з- ш-у-н-г- м-т-р-а-у- ------------------------------ Чи вона зі штучного матеріалу? 0
Chy von-----s-----no-- m-t---al-? C-- v--- z- s--------- m--------- C-y v-n- z- s-t-c-n-h- m-t-r-a-u- --------------------------------- Chy vona zi shtuchnoho materialu?
Naravno, оd kože. aaaaa Зі--к-ри- --ичай--. З- ш----- з-------- З- ш-і-и- з-и-а-н-. ------------------- Зі шкіри, звичайно. 0
Zi--h-ir----v-ch--̆n-. Z- s------ z---------- Z- s-k-r-, z-y-h-y-n-. ---------------------- Zi shkiry, zvychay̆no.
To je posebno dobra kvaliteta. aaaaa Це--у-- ---о-а --ість. Ц- д--- х----- я------ Ц- д-ж- х-р-ш- я-і-т-. ---------------------- Це дуже хороша якість. 0
Ts------- k-oros-a --k--tʹ. T-- d---- k------- y------- T-e d-z-e k-o-o-h- y-k-s-ʹ- --------------------------- Tse duzhe khorosha yakistʹ.
A cijena ručne torbice je stvarno povoljna. aaaaa І----ка-д-йсно-зо---м--е -о-ог-. І с---- д----- з----- н- д------ І с-м-а д-й-н- з-в-і- н- д-р-г-. -------------------------------- І сумка дійсно зовсім не дорога. 0
I --m-----y-----z-vs-m -- d-r-h-. I s---- d------ z----- n- d------ I s-m-a d-y-s-o z-v-i- n- d-r-h-. --------------------------------- I sumka diy̆sno zovsim ne doroha.
Sviđa mi se. aaaaa Ц---е-і -о----є---я. Ц- м--- п----------- Ц- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------- Ця мені подобається. 0
Tsya meni---dobay-tʹ-y-. T--- m--- p------------- T-y- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------ Tsya meni podobayetʹsya.
Uzet ću je. aaaaa Я--ю-----му. Я ц- в------ Я ц- в-з-м-. ------------ Я цю візьму. 0
Y---s----i-ʹ--. Y- t--- v------ Y- t-y- v-z-m-. --------------- YA tsyu vizʹmu.
Mogu li je eventualno zamijeniti? aaaaa Ч--м-жу-я--ю -б---я-и? Ч- м--- я ц- о-------- Ч- м-ж- я ц- о-м-н-т-? ---------------------- Чи можу я цю обміняти? 0
C-y--o-hu ya-ts----bmin-at-? C-- m---- y- t--- o--------- C-y m-z-u y- t-y- o-m-n-a-y- ---------------------------- Chy mozhu ya tsyu obminyaty?
Podrazumijeva se. aaaaa Зв--а--о. З-------- З-и-а-н-. --------- Звичайно. 0
Zvych-y-n-. Z---------- Z-y-h-y-n-. ----------- Zvychay̆no.
Upakirat ćemo jе kao poklon. aaaaa М- за-а-уємо -ї -к---даруно-. М- з-------- ї- я- п--------- М- з-п-к-є-о ї- я- п-д-р-н-к- ----------------------------- Ми запакуємо її як подарунок. 0
M- ---ak---mo -̈ï y-- podaruno-. M- z--------- i--- y-- p--------- M- z-p-k-y-m- i-i- y-k p-d-r-n-k- --------------------------------- My zapakuyemo ïï yak podarunok.
Tamo preko je blagajna. aaaaa К--- ---. К--- т--- К-с- т-м- --------- Каса там. 0
K-------. K--- t--- K-s- t-m- --------- Kasa tam.

Tko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijarda ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji si jako sliče. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tijekom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tomu je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i nizozemski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Također postoji asimetričan oblik međusobne razumljivosti. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Španjolce nego Španjolci Portugalce. Austrijanci također bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Tko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...