Zbirka izraza

hr Kupovina   »   uk Покупки

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [п’ятдесят чотири]

54 [pʺyatdesyat chotyry]

Покупки

[Pokupky]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Želim kupiti poklon. Я -о-і- би / х--іл--б-ку-и---п---р--ок. Я х---- б- / х----- б к----- п--------- Я х-т-в б- / х-т-л- б к-п-т- п-д-р-н-к- --------------------------------------- Я хотів би / хотіла б купити подарунок. 0
Y- kh-ti- -y / -ho--la b-k-p-ty-po---un--. Y- k----- b- / k------ b k----- p--------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b k-p-t- p-d-r-n-k- ------------------------------------------ YA khotiv by / khotila b kupyty podarunok.
Ali, ništa previše skupo. А-е-н--ду---д-р---й. А-- н- д--- д------- А-е н- д-ж- д-р-г-й- -------------------- Але не дуже дорогий. 0
A-e--e-d-z-e --r-hyy-. A-- n- d---- d-------- A-e n- d-z-e d-r-h-y-. ---------------------- Ale ne duzhe dorohyy̆.
Možda ručnu torbicu? М-----о-с-м-у? М------ с----- М-ж-и-о с-м-у- -------------- Можливо сумку? 0
M-z----o----k-? M------- s----- M-z-l-v- s-m-u- --------------- Mozhlyvo sumku?
Koju boju želite? Як-г--ко-ь-----и---хот-ли? Я---- к------ В- б х------ Я-о-о к-л-о-у В- б х-т-л-? -------------------------- Якого кольору Ви б хотіли? 0
Yakoho----ʹ-ru -y-b -hot-ly? Y----- k------ V- b k------- Y-k-h- k-l-o-u V- b k-o-i-y- ---------------------------- Yakoho kolʹoru Vy b khotily?
Crnu, smeđu ili bijelu? Ч-р-ог---ко-и-н-в-г--ч- б-лог-? Ч------- к---------- ч- б------ Ч-р-о-о- к-р-ч-е-о-о ч- б-л-г-? ------------------------------- Чорного, коричневого чи білого? 0
C------o- -o--c-n-v--o -h--bil-h-? C-------- k----------- c-- b------ C-o-n-h-, k-r-c-n-v-h- c-y b-l-h-? ---------------------------------- Chornoho, korychnevoho chy biloho?
Veliku ili malu? В-л-ку------ле----? В----- ч- м-------- В-л-к- ч- м-л-н-к-? ------------------- Велику чи маленьку? 0
Ve---u---- -al-----? V----- c-- m-------- V-l-k- c-y m-l-n-k-? -------------------- Velyku chy malenʹku?
Mogu li vidjeti ovu? Чи мож--я н---ю гл----и? Ч- м--- я н- ц- г------- Ч- м-ж- я н- ц- г-я-у-и- ------------------------ Чи можу я на цю глянути? 0
Ch- -o--- -a--a --yu --y-n-t-? C-- m---- y- n- t--- h-------- C-y m-z-u y- n- t-y- h-y-n-t-? ------------------------------ Chy mozhu ya na tsyu hlyanuty?
Je li ona od kože? В--а ш--ряна? В--- ш------- В-н- ш-і-я-а- ------------- Вона шкіряна? 0
V--- shki--a--? V--- s--------- V-n- s-k-r-a-a- --------------- Vona shkiryana?
Ili je od umjetnog materijala? Чи-в-на -і ---ч-ого м-т---ал-? Ч- в--- з- ш------- м--------- Ч- в-н- з- ш-у-н-г- м-т-р-а-у- ------------------------------ Чи вона зі штучного матеріалу? 0
C----ona-z- s---c---h---a-eri-lu? C-- v--- z- s--------- m--------- C-y v-n- z- s-t-c-n-h- m-t-r-a-u- --------------------------------- Chy vona zi shtuchnoho materialu?
Naravno, оd kože. З--шк-----з-----но. З- ш----- з-------- З- ш-і-и- з-и-а-н-. ------------------- Зі шкіри, звичайно. 0
Zi---k-r----vyc---̆--. Z- s------ z---------- Z- s-k-r-, z-y-h-y-n-. ---------------------- Zi shkiry, zvychay̆no.
To je posebno dobra kvaliteta. Ц- ду----ор--а-----т-. Ц- д--- х----- я------ Ц- д-ж- х-р-ш- я-і-т-. ---------------------- Це дуже хороша якість. 0
T-- d-z-e-khoro-h---ak-stʹ. T-- d---- k------- y------- T-e d-z-e k-o-o-h- y-k-s-ʹ- --------------------------- Tse duzhe khorosha yakistʹ.
A cijena ručne torbice je stvarno povoljna. І ------д-йс-о зо---м не--о-о-а. І с---- д----- з----- н- д------ І с-м-а д-й-н- з-в-і- н- д-р-г-. -------------------------------- І сумка дійсно зовсім не дорога. 0
I-sumk- di-̆s-------i- -- d--oha. I s---- d------ z----- n- d------ I s-m-a d-y-s-o z-v-i- n- d-r-h-. --------------------------------- I sumka diy̆sno zovsim ne doroha.
Sviđa mi se. Ц----ні --доб--т--я. Ц- м--- п----------- Ц- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------- Ця мені подобається. 0
Ts-- ---- ---obay-t-s-a. T--- m--- p------------- T-y- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------ Tsya meni podobayetʹsya.
Uzet ću je. Я -ю -ізьму. Я ц- в------ Я ц- в-з-м-. ------------ Я цю візьму. 0
Y--t-yu v-----. Y- t--- v------ Y- t-y- v-z-m-. --------------- YA tsyu vizʹmu.
Mogu li je eventualno zamijeniti? Чи мо-- я -ю-обмінят-? Ч- м--- я ц- о-------- Ч- м-ж- я ц- о-м-н-т-? ---------------------- Чи можу я цю обміняти? 0
C-y-----u--a----- o---nyat-? C-- m---- y- t--- o--------- C-y m-z-u y- t-y- o-m-n-a-y- ---------------------------- Chy mozhu ya tsyu obminyaty?
Podrazumijeva se. З-------. З-------- З-и-а-н-. --------- Звичайно. 0
Z-y--a----. Z---------- Z-y-h-y-n-. ----------- Zvychay̆no.
Upakirat ćemo jе kao poklon. Ми--а--к--м- ї---- под-ру-о-. М- з-------- ї- я- п--------- М- з-п-к-є-о ї- я- п-д-р-н-к- ----------------------------- Ми запакуємо її як подарунок. 0
M- ---a-uye----̈i--y-k p--a---ok. M- z--------- i--- y-- p--------- M- z-p-k-y-m- i-i- y-k p-d-r-n-k- --------------------------------- My zapakuyemo ïï yak podarunok.
Tamo preko je blagajna. К--а-т-м. К--- т--- К-с- т-м- --------- Каса там. 0
Kasa-tam. K--- t--- K-s- t-m- --------- Kasa tam.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijarda ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji si jako sliče. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tijekom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tomu je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i nizozemski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Također postoji asimetričan oblik međusobne razumljivosti. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Španjolce nego Španjolci Portugalce. Austrijanci također bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Tko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...