Zbirka izraza

hr U prirodi   »   uk На природі

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [двадцять шість]

26 [dvadtsyatʹ shistʹ]

На природі

[Na pryrodi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Vidiš li tamo toranj? aaaaa Б-ч-ш-т-------? Б---- т-- в---- Б-ч-ш т-м в-ж-? --------------- Бачиш там вежу? 0
Bac-y-- tam --z-u? B------ t-- v----- B-c-y-h t-m v-z-u- ------------------ Bachysh tam vezhu?
Vidiš li tamo brijeg? aaaaa Ба--ш -а------? Б---- т-- г---- Б-ч-ш т-м г-р-? --------------- Бачиш там гору? 0
Ba-h-s- -am----u? B------ t-- h---- B-c-y-h t-m h-r-? ----------------- Bachysh tam horu?
Vidiš li tamo selo? aaaaa Б--иш-т-м-се-о? Б---- т-- с---- Б-ч-ш т-м с-л-? --------------- Бачиш там село? 0
B--h-s---a- s-l-? B------ t-- s---- B-c-y-h t-m s-l-? ----------------- Bachysh tam selo?
Vidiš li tamo rijeku? aaaaa Бач----а--рі---? Б---- т-- р----- Б-ч-ш т-м р-ч-у- ---------------- Бачиш там річку? 0
Bac--sh ta--r-c---? B------ t-- r------ B-c-y-h t-m r-c-k-? ------------------- Bachysh tam richku?
Vidiš li tamo most? aaaaa Б-чиш-там-мі-т? Б---- т-- м---- Б-ч-ш т-м м-с-? --------------- Бачиш там міст? 0
B-chy-h t-m--ist? B------ t-- m---- B-c-y-h t-m m-s-? ----------------- Bachysh tam mist?
Vidiš li tamo jezero? aaaaa Б-чиш --м----р-? Б---- т-- о----- Б-ч-ш т-м о-е-о- ---------------- Бачиш там озеро? 0
B-ch-s- t-m -z--o? B------ t-- o----- B-c-y-h t-m o-e-o- ------------------ Bachysh tam ozero?
Оna ptica tamo mi se sviđa. aaaaa Той --ах----і под-бається. Т-- п--- м--- п----------- Т-й п-а- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------------- Той птах мені подобається. 0
T-y---takh-m-n--po------tʹ-ya. T--- p---- m--- p------------- T-y- p-a-h m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------------ Toy̆ ptakh meni podobayetʹsya.
Sviđa mi se ono drvo tamo. aaaaa Те--ер----м--і ---о-аєт---. Т- д----- м--- п----------- Т- д-р-в- м-н- п-д-б-є-ь-я- --------------------------- Те дерево мені подобається. 0
Te-de-ev- m-ni----ob--e--s-a. T- d----- m--- p------------- T- d-r-v- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ----------------------------- Te derevo meni podobayetʹsya.
Sviđa mi se ovaj kamen ovdje. aaaaa Той-ка-і-ь-м--- ---о-а-ть-я. Т-- к----- м--- п----------- Т-й к-м-н- м-н- п-д-б-є-ь-я- ---------------------------- Той камінь мені подобається. 0
T-y̆--aminʹ-m-------ob--et---a. T--- k----- m--- p------------- T-y- k-m-n- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------------- Toy̆ kaminʹ meni podobayetʹsya.
Оnaj park tamo mi se sviđa. aaaaa То----р--м-----од----ться. Т-- п--- м--- п----------- Т-й п-р- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------------- Той парк мені подобається. 0
T-y- -a-k-men- -o-o---etʹ---. T--- p--- m--- p------------- T-y- p-r- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ----------------------------- Toy̆ park meni podobayetʹsya.
Sviđa mi se onaj vrt tamo. aaaaa То- с-д----і----об----ся. Т-- с-- м--- п----------- Т-й с-д м-н- п-д-б-є-ь-я- ------------------------- Той сад мені подобається. 0
T--- -ad m-n- pod-b---t-s--. T--- s-- m--- p------------- T-y- s-d m-n- p-d-b-y-t-s-a- ---------------------------- Toy̆ sad meni podobayetʹsya.
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. aaaaa Т--кв--к--м--- п---б--т---. Т- к----- м--- п----------- Т- к-і-к- м-н- п-д-б-є-ь-я- --------------------------- Та квітка мені подобається. 0
T--k---ka men--p--oba---ʹsy-. T- k----- m--- p------------- T- k-i-k- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ----------------------------- Ta kvitka meni podobayetʹsya.
Mislim da je lijepo. aaaaa Я --а-аю -е---рн--. Я в----- ц- г------ Я в-а-а- ц- г-р-и-. ------------------- Я вважаю це гарним. 0
YA-v-a--a-u-ts- -a--y-. Y- v------- t-- h------ Y- v-a-h-y- t-e h-r-y-. ----------------------- YA vvazhayu tse harnym.
Mislim da je interesantno. aaaaa Я ----а---е-ц--а--м. Я в----- ц- ц------- Я в-а-а- ц- ц-к-в-м- -------------------- Я вважаю це цікавим. 0
YA vva-h-----s- -s--a---. Y- v------- t-- t-------- Y- v-a-h-y- t-e t-i-a-y-. ------------------------- YA vvazhayu tse tsikavym.
Mislim da je prekrasno. aaaaa Я ---ж-ю -е-чу--в--. Я в----- ц- ч------- Я в-а-а- ц- ч-д-в-м- -------------------- Я вважаю це чудовим. 0
Y--v-azha-u-ts- c-u-o-y-. Y- v------- t-- c-------- Y- v-a-h-y- t-e c-u-o-y-. ------------------------- YA vvazhayu tse chudovym.
Mislim da je ružno. aaaaa Я в-а-аю--е-б-и-к-м. Я в----- ц- б------- Я в-а-а- ц- б-и-к-м- -------------------- Я вважаю це бридким. 0
Y----a-h-yu---- -rydk-m. Y- v------- t-- b------- Y- v-a-h-y- t-e b-y-k-m- ------------------------ YA vvazhayu tse brydkym.
Mislim da je dosadno. aaaaa Я-вв-ж-- це нудним. Я в----- ц- н------ Я в-а-а- ц- н-д-и-. ------------------- Я вважаю це нудним. 0
YA--v-z--yu--se-nudn-m. Y- v------- t-- n------ Y- v-a-h-y- t-e n-d-y-. ----------------------- YA vvazhayu tse nudnym.
Mislim da je to strašno. aaaaa Я--в---- -- -т-аш-им. Я в----- ц- с-------- Я в-а-а- ц- с-р-ш-и-. --------------------- Я вважаю це страшним. 0
YA-v-a--a-u -s----r----ym. Y- v------- t-- s--------- Y- v-a-h-y- t-e s-r-s-n-m- -------------------------- YA vvazhayu tse strashnym.

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktualne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu razumjeti druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Dali si znao?
Latvijski spada u istočnu skupinu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 milijuna ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.