Zbirka izraza

hr Zavisne rečenice sa da 1   »   uk Складнопідрядні речення із що 1

91 [devedeset i jedan]

Zavisne rečenice sa da 1

Zavisne rečenice sa da 1

91 [дев’яносто один]

91 [devʺyanosto odyn]

Складнопідрядні речення із що 1

[Skladnopidryadni rechennya iz shcho 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Vrijeme će sutra možda biti bolje. По-о-а б-д--мож-и-- к-а-о- --вт--. П----- б--- м------ к----- з------ П-г-д- б-д- м-ж-и-о к-а-о- з-в-р-. ---------------------------------- Погода буде можливо кращою завтра. 0
Poh------d-----h--v- k--sh---yu---v--a. P----- b--- m------- k--------- z------ P-h-d- b-d- m-z-l-v- k-a-h-h-y- z-v-r-. --------------------------------------- Pohoda bude mozhlyvo krashchoyu zavtra.
Odakle to znate? Зві--- Ви-це-зн-єт-? З----- В- ц- з------ З-і-к- В- ц- з-а-т-? -------------------- Звідки Ви це знаєте? 0
Zvi-k---y--se-zn-y--e? Z----- V- t-- z------- Z-i-k- V- t-e z-a-e-e- ---------------------- Zvidky Vy tse znayete?
Nadam se da će biti bolje. Я-сп-д---юс----о вона-бу-е --а--ю. Я с---------- щ- в--- б--- к------ Я с-о-і-а-с-, щ- в-н- б-д- к-а-о-. ---------------------------------- Я сподіваюся, що вона буде кращою. 0
YA-spodi--yu-ya,--h-ho--ona---d- krashchoy-. Y- s------------ s---- v--- b--- k---------- Y- s-o-i-a-u-y-, s-c-o v-n- b-d- k-a-h-h-y-. -------------------------------------------- YA spodivayusya, shcho vona bude krashchoyu.
On dolazi sasvim sigurno. Він -ап--н- -р--д-. В-- н------ п------ В-н н-п-в-о п-и-д-. ------------------- Він напевно прийде. 0
Vin-na--vno -ry---e. V-- n------ p------- V-n n-p-v-o p-y-̆-e- -------------------- Vin napevno pryy̆de.
Je li to sigurno? Ц- п----? Ц- п----- Ц- п-в-е- --------- Це певне? 0
T-e-p-v-e? T-- p----- T-e p-v-e- ---------- Tse pevne?
Znam da on dolazi. Я -наю- щ--в-н п-и-де. Я з---- щ- в-- п------ Я з-а-, щ- в-н п-и-д-. ---------------------- Я знаю, що він прийде. 0
YA-z---u--s--ho-v-- pr----e. Y- z----- s---- v-- p------- Y- z-a-u- s-c-o v-n p-y-̆-e- ---------------------------- YA znayu, shcho vin pryy̆de.
On će sigurno nazvati. В----а-е-но--а---ефонує. В-- н------ з----------- В-н н-п-в-о з-т-л-ф-н-є- ------------------------ Він напевно зателефонує. 0
V-n-n--ev-----te---o--ye. V-- n------ z------------ V-n n-p-v-o z-t-l-f-n-y-. ------------------------- Vin napevno zatelefonuye.
Stvarno? Д--с--? Д------ Д-й-н-? ------- Дійсно? 0
D-y----? D------- D-y-s-o- -------- Diy̆sno?
Vjerujem da će on nazvati. Я-в-----що він---теле-о-у-. Я в---- щ- в-- з----------- Я в-р-, щ- в-н з-т-л-ф-н-є- --------------------------- Я вірю, що він зателефонує. 0
YA-v--yu- --ch---in ---e-efon-y-. Y- v----- s---- v-- z------------ Y- v-r-u- s-c-o v-n z-t-l-f-n-y-. --------------------------------- YA viryu, shcho vin zatelefonuye.
Vino je sigurno staro. Ви-- -а--вно -т---. В--- н------ с----- В-н- н-п-в-о с-а-е- ------------------- Вино напевно старе. 0
Vyno-n-p---- -ta--. V--- n------ s----- V-n- n-p-v-o s-a-e- ------------------- Vyno napevno stare.
Znate li to sigurno? Чи з----е -- ц--н--е-н-? Ч- з----- В- ц- н------- Ч- з-а-т- В- ц- н-п-в-е- ------------------------ Чи знаєте Ви це напевне? 0
C-y -na---e V--ts- -ap-v-e? C-- z------ V- t-- n------- C-y z-a-e-e V- t-e n-p-v-e- --------------------------- Chy znayete Vy tse napevne?
Pretpostavljam da je staro. Я-п--пуск--- -- во----таре. Я п--------- щ- в--- с----- Я п-и-у-к-ю- щ- в-н- с-а-е- --------------------------- Я припускаю, що воно старе. 0
Y- pry--sk-yu--s-c-o--o-o st-re. Y- p---------- s---- v--- s----- Y- p-y-u-k-y-, s-c-o v-n- s-a-e- -------------------------------- YA prypuskayu, shcho vono stare.
Naš šef dobro izgleda. Н-----ф--обре-в--ля-ає. Н-- ш-- д---- в-------- Н-ш ш-ф д-б-е в-г-я-а-. ----------------------- Наш шеф добре виглядає. 0
N--h-shef--o-r- --h---d-y-. N--- s--- d---- v---------- N-s- s-e- d-b-e v-h-y-d-y-. --------------------------- Nash shef dobre vyhlyadaye.
Smatrate li? Ви-в-а-а-т-? В- в-------- В- в-а-а-т-? ------------ Ви вважаєте? 0
V--v--z-a--t-? V- v---------- V- v-a-h-y-t-? -------------- Vy vvazhayete?
Smatram da on čak vrlo dobro izgleda. Я----жа-, ----ін-виглядає-на--т- ду-- --бр-. Я в------ щ- в-- в------- н----- д--- д----- Я в-а-а-, щ- в-н в-г-я-а- н-в-т- д-ж- д-б-е- -------------------------------------------- Я вважаю, що він виглядає навіть дуже добре. 0
YA-v--zh---, --c-- vin --hlyada-e n----ʹ-du-h- -o-re. Y- v-------- s---- v-- v--------- n----- d---- d----- Y- v-a-h-y-, s-c-o v-n v-h-y-d-y- n-v-t- d-z-e d-b-e- ----------------------------------------------------- YA vvazhayu, shcho vin vyhlyadaye navitʹ duzhe dobre.
Šef sigurno ima djevojku. Шеф--апе--о м-- ---руг-. Ш-- н------ м-- п------- Ш-ф н-п-в-о м-є п-д-у-у- ------------------------ Шеф напевно має подругу. 0
Shef-napevn- ---e p-d--h-. S--- n------ m--- p------- S-e- n-p-v-o m-y- p-d-u-u- -------------------------- Shef napevno maye podruhu.
Vjerujete li stvarno? Ви -ій-----а--вв-ж-є--? В- д----- т-- в-------- В- д-й-н- т-к в-а-а-т-? ----------------------- Ви дійсно так вважаєте? 0
Vy---y-sn--t-k-v---h-ye-e? V- d------ t-- v---------- V- d-y-s-o t-k v-a-h-y-t-? -------------------------- Vy diy̆sno tak vvazhayete?
Sasvim je moguće da on ima djevojku. Ц-л-о--можлив-- що-в-н-ма- -о----у. Ц----- м------- щ- в-- м-- п------- Ц-л-о- м-ж-и-о- щ- в-н м-є п-д-у-у- ----------------------------------- Цілком можливо, що він має подругу. 0
T-ilko------ly--,-s---o---n --ye pod-uhu. T------ m-------- s---- v-- m--- p------- T-i-k-m m-z-l-v-, s-c-o v-n m-y- p-d-u-u- ----------------------------------------- Tsilkom mozhlyvo, shcho vin maye podruhu.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Španjolski jezik

Španjolski jezik spada u svjetske jezike. Španjolski je materinji jezik za više od 380 milijuna ljudi. Osim toga, ima mnogo ljudi kojima je španjolski drugi jezik. Time je španjolski jedan od najvažnijih jezika na planeti. Također je najveći od svih romanskih jezika. Španjolci svoj jezik nazivaju español ili castellano . Pojam castellano otkriva porijeklo španjolskog jezika. Razvio se iz kolokvijalnog govora pokrajine Kastilja. Još u 16. stoljeću je većina Španjolaca govorila kastiljski . Danas se pojmovi español i castellano koriste kao sinonimi. Ali oni mogu imati i političku dimenziju. Španjolski se raširio kroz osvajanja i kolonijalizam. Španjolski se tako govori i u zapadnoj Africi i na Filipinima. Međutim, najveći dio govornika španjolskog jezika živi u Americi. Španjolski jezik dominira u srednjoj i južnoj Americi. No broj govornika španjolskog jezika raste i u SAD-u. Oko 50 milijuna ljudi u SAD-u govori španjolski. To je više nego u Španjolskoj. Španjolski u Americi razlikuje se od europskog španjolskog. Te razlike su najviše prisutne u vokabularu i gramatici. U Americi se, na primjer, koristi drugi oblik za prošlo vrijeme. Mnogo razlika ima i rječniku. Neke riječi postoje samo u Americi, druge samo u Španjolskoj. Ali španjolski čak ni u Americi nije jedinstven. Postoji mnogo varijanti američkog španjolskog. Nakon engleskog španjolski je jezik koji se najčešće uči u svijetu. I relativno se brzo može naučiti... Što još čekate? - ¡Vamos!